Braća Montgolfier
Braća Mongolfje, Žozef Mišel Mongolfje (26. avgust 1740 — 26. jun 1810) i Žak Etjen Mongolfje (6. januar 1745 — 2. avgust 1799), su pronalazači koji su 1783. izveli prvu javnu demonstraciju leta pomoću balona napunjenog zagrejanim vazduhom. Prvi probni let izveli su 1782.
Njihov otac Pjer bio je fabrikant hartije, baš kao i očev otac i deda, što je bio deo tradicije porodice koja je poticala iz XIV veka. Radionica za izradu hartije nalazila se u Vidalon lez Anoneu, nedaleko od reke Rone, na 75 kilometara južno od Liona. Fabrika hartije bila je poznata širom Evrope.
Žozef je rođen 26. avgusta 1740. u Vidalon lez Anoneu. Bio je Pjerovo dvanaesto dete. Premda radoznao i domišljat, nije se isticao baš kao dobar učenik, jer se nije potčinjavao disciplini toga doba. Zanimao se, ipak, za prirodne nauke i fiziku. Po završetku svojih studija, ne želeći da nastavlja porodičnu tradiciju, otvorio je jednu hemijsku laboratoriju, da bi se nakon kraćeg boravka u Parizu ponovo vratio u Vidalon na rad u fabrici hartije. Zajedno sa svojim bratom Ogistenom, otvorio je papirnicu u Rivu gde je pokušavao da poboljša tehniku proizvodnje hartije toga doba.
Etjen je rođen 6. januara 1745, takođe u Vidalon lez Anoneu, kao petnaesto dete u porodici. Umnogome se razlikovao od Žozefa. Nizao je bolje uspehe u školi i studirao je arhitekturu u Parizu. Radio je pod rukovodstvom arhitekte Sufloa. Tada je osmislio zgrade za fabriku hartije Žan-Batista Revejona, što će tek kasnije biti otkriveno dubljim proučavanjem istorije. Ali 1772. godine umro je sin prvenac porodice Mongolfje Rejmond, nakon čega je usledio očev poziv Etjenu da se vrati natrag i da preuzme rukovođenje fabrikom hartije.
Godine 1774. Pjer je prepustio odgovornost za rukovođenje preduzećem Etjenu i imenovao Žozefa odgovornim za nadgledanje rada radionica u sastavu fabrike hartije.
Godine 1777. Etjen je prvi osvojio nov način proizvodnje finog papira u Francuskoj.
Godine 1780. Žozef se preselio u Avinjon, koji u to vreme nije bio deo Francuske, već se nalazio pod vlašću pape. Tamo su se otvarale brojne štamparije kako bi se izbegla francuska cenzura i plaćanje autorskih prava.
Žozef je tada položio maturu i stekao prvi stepen univerzitetskog obrazovanja iz oblasti prava 1782, sa navršene 42 godine.
Fabrika hartije je u to vreme brojala bezmalo tri stotine radnika, što je predstavljalo značajno brojno stanje, a poslovi su dobro tekli.
Henri Kevendiš je otkrio vodonik 1766. godine. Otkrio je, takođe, da je „lako zapaljivi vazduh“ zapravo gas, 11 do 12 puta manje gustine od vazduha. Godine 1782. braća Mongolfje su vršila opite proizvodeći vodonik, tako što su sipali sumpornu kiselinu na staro gvožđe, u pokušaju da ga zatvore u papirne kese, ali bez uspeha.
Bacivši papir u kamin, Žozef je otkrio da se papir sam podiže, ili je, pak, do tog zaključka došao gledajući kako se dim penje u kaminu; izvori nisu pouzdani. Novembra 1782, dok je bio u Avinjonu, izveo je eksperiment za zakopčanom košuljom, zatim sa „kockom“ od svilene tkanine, približne zapremine jednog kubnog metra, koju je uspeo da podigne do visine plafona svog stana.
U decembru, dva brata su se ponovo sastala u Anoneu, gde su ponovili isti eksperiment: kockasti omot zapremine jednog kubnog metra naduvan dimom od zapaljene vune i mokre slame popeo se na trideset metara visine. Vatra je stvarala gust dim, jer su mislili, po analogiji sa oblacima, da je dim odgovoran za podizanje.
Dana 14. decembra 1782. napumpali su toplim vazduhom jednu sferu od 3 m³, koja je takođe uspela da uzleti. Stoga su odlučili da naprave još veći balon, prečnika dvanaest metara. Za tu priliku su napravili aerostat kojeg su u gornjem delu ojačali trostrukim slojem papira. Omotač balona je bila vretenasta konstrukcija koja se održavala konopcima provučenim kroz hiljadu osamsto otvora na njoj. Masa balona bila je 225 kg na 800 m³. Balon je bio spreman aprila meseca 1783, i izvedeno je nekoliko proba sa vezanim balonom. Dana 25. aprila su pustili balon, koji se popeo na visinu od oko 400 metara.
Dana 4. juna 1783. istim tim balonom su izveli javnu demonstraciju. Balon se tog dana uzdigao na 1 000 metara prizemljivši se deset minuta kasnije na dva kilometra odatle. Izaslanici su podneli izveštaj Akademiji nauka u Parizu. Dva brata su razmišljala da se predstave Versaju radi dobijanja neophodnih novčanih sredstava. Sve dotad činjene oglede plaćali su iz vlastitih fondova.
Vest o eksperimentu od 4. juna brzo je stigla do Pariza. Akademija nauka je oformila komisiju koja će pokriti troškove, radi izvođenja javne demonstracije u Parizu. Samo se Etjen našao pozvan.
Nakon oklevanja da ponovo upotrebe balon iz Anonea, Žozef i Etjen su odlučili da za tu priliku naprave novi, veći balon, približne zapremine 1 000 m³ i mase 450 kg. Tekstil omota je i dalje bio pamučno platno oblepljeno sa obe strane papirom.
Bartelemi Foža de Sen-Fon, koji je bio raspisao pretplatu za posmatranje ogleda sa balonom na vodonik Žaka Šarla, što se odigralo 27. avgusta 1783, raspisao je novu pretplatu za braću Mongolfje.
Etjen je odseo kod svog prijatelja i nekadašnjeg klijenta Žan-Batista Revejona — vlasnika Kraljevske manufakture papira — u današnjoj ulici Montrej u Parizu. Trebalo je dva meseca da se sastavi balon pravljen rukom. U timu je bio i Ženevoa Ami Argan, specijalista za fenomene sagorevanja.
Prvi pokušaj sa vezanim balonom odigrao se 11. septembra 1783. u parku fabrike Revejon. Komisija Akademije prisustvovala je sutradan drugom ogledu, takođe sa vezanim balonom. Omot raskvašen kišom, koja je padala prethodnog dana, pocepao se. Komisija je smatrala da to nije neuspeh te je zakazala demonstraciju pred kraljem, 19. septembra, nedelju dana kasnije.
Balon se, nažalost, nije mogao ponovo upotrebiti. Novi balon je napravljen za 5 dana. Bio je zapremine 1 400 m³, manje visine, 19 m, manje težine, 400 kg, i bio je više zaobljen. Proba sa vezanim balonom izvedena je 18-tog. Nazvan je Le Reveillon.
Dana 19. septembra 1783. u Versaju, pred Lujem XVI, izvedena je demonstracija sa ovcom, patkom i petlom u balonu. Životinje su bile zatvorene u okruglu košaru od vrbe, vezanu užetom za balon. Kada je pušten, balon se popeo na visinu od oko 500 metara. Onesposobljen poderotinom načinjenom pri poletanju, balon je leteo osam minuta i za to vreme prešao tri kilometra i petsto metara.
Žan-Fransoa Pilatr de Rozije je dotrčao do mesta sletanja. Životinje su bile žive i dobro su izgledale. Ovca je svoje poslednje dane, kao nagradu, provela u Kraljevskoj menažeriji.
Eksperiment je postigao uspeh: moguće je podići veliki tovar i preživeti boravak na toj visini. Sledeći korak bio je ljudski let...
Etjen je počeo da osmišljava novi balon, takve veličine koja bi mu omogućila da ponese dve osobe. Bilo je potrebno osmisliti drugačiji sistem od zatvorene korpe vezane užetom i na pamet mu je pala kružna platforma koja okružuje ložište.
Inspirisan prethodnim balonom, ovaj aerostat imao je jajast oblik, prečnik od 13 metara, 21 metar visine, zapreminu od 2 200 m³ i težio je 500 kg. Na njemu su bili ispisani kraljevi inicijali na plavoj pozadini, zatim zodijački znaci, cvetovi lisa itd. Završen je negde oko 8. oktobra.
Prve probe su načinjene 12-tog istog meseca. Odvijale su se u bašti g. De Revejona, zato je mašina i ponela naziv „ Le Réveillon “. Uprkos protivljenju svoga oca, tog je dana Etjen imao „vatreno krštenje“. Izgleda da je to bio jedini put da je leteo.
Žan-Fransoa Pilatr de Rozije bio je izabran za naredne pokušaje, 15-tog (dostignuta visina 26 metara, trajanje 4 minuta i 25 sekundi) i 17-tog istog meseca. Metoda zagrejavanja se promenila, počeli su da koriste suvu slamu, koja stvara manje dima ali je efikasnija. Pilatr je počeo dobro da manevriše balonom, manevar se sastojao u održavanju vatre ložišta pomoću slame, čime se kontrolisalo uspinjanje i poniranje balona.
Dana 19. oktobra 1783. odigrao se prvi ljudski let u kraljevskoj manufakturi papira „Foli Titon“, u današnjoj Ulici Montrej u Parizu, a u tadašnjoj varošici Sent Antoan. Prvi let je dostigao visinu od 81 m, samo sa Pilatrom, a drugi 105 m, sa dva putnika: Pilatr i Žiru de Vilet (trajanje 9 min.); oba leta su bila u vezanom balonu.
Bio je potreban drugi član tima, posle pokušaja Andrea Žiru de Vileta, te je izabran markiz Fransoa Loran d'Arland.
Sve je bilo spremno, nedostajalo je samo kraljevo odobrenje. Kralj bi više voleo da za eksperiment predloži život dvojice dobrovoljnih osuđenika na smrt, ali je na kraju popustio.
Ljudski let se odigrao 21. novembra 1783, u njemu su sudelovali Žan-Fransoa Pilatr de Rozije i markiz D'Arland. Uzvik „puštaj“ je dat iz dvorca Château de la Muette u Parizu, na obodu Bulonjske šume. Balon koji je težio 850 kg uzleteo je bez ikakvih problema. Lebdeo je Parizom i iznad Parka Tuileries dostigao maksimalnu visinu: 1 000 metara. Zatim su počeli da gube visinu i da napuštaju Pariz. Sleteli su na današnjem trgu Verlen, u XIII arondismanu. Pređena razdaljina iznosila je devet kilometara, za dvadeset pet minuta. Samo je markiz održavao vatru, dok je Pilatr bio zadužen za upravljanje pošto je polomio svoju raklju.
Dana 10. decembra 1783. Žozef i Etjen su postali dopisni članovi Francuske akademije nauka zbog izuzetnih zasluga. Otac Pjer je dobio plemićku titulu, a njegova fabrika hartije postala je Kraljevska manufaktura, 15. aprila 1784. Dva brata su tada stekla titule vitezova, njihova deviza postala je sic itur ad astra, „ići ćemo ovako sve do zvezda“.
Za vreme dok je Etjen bio u Parizu, Žozef je u Lionu iz profesionalnih razloga. Dva brata su se dopisivala poštom, što je verovatno pobudilo želju kod Žozefa da sam pokuša sa svojim eksperimentima.
Napravio je mali aerostat od papira na zahtev Žaka de Flesela, prefekta Liona. Ovaj mali balon je pušten 31. oktobra 1783. Imao je mali gorionik, ograđen gvozdenim šipkama, koji se snabdevao izgužvanim papirom natopljenim maslinovim uljem.
Drugi, značajniji, balon potom je konstruisan, 340 m³, napravljen od crvenog papira, zagrevan slamom. Pušten je u suton 18. novembra, što je dovelo do neočekivanog spektakla, utoliko više jer je bio opremljen vatrometom koji se aktivirao na određenoj visini.
Žozef je želeo da konstruiše enormno veliki balon, koji bi mogao da pokriva velike razdaljine, od Liona do Pariza, na primer. Uspeh prvih eksperimenata mu je omogućio da otvori pretplatu.
Balon od 23 270 m³, jedan od najvećih ikad konstruisanih, težine sedam tona, sposoban da ponese sedam osoba, započet je na gradilištu. Izradu je potpomogao jedan Žozefov prijatelj, po imenu Fonten, koji je pod svojom komandom imao 150 krojača.
Žan-Fransoa Pilatr de Rozije je došao u Lion u decembru, na poziv Žaka de Flesela i/ili na Etjenovu preporuku. Tamo je došlo do trvenja između njega i Žozefa, između probnog vazduhoplovca i pronalazača.
Pokušaji sa vezanim balonom odigrali su se od 7. do 15. januara 1784. Balon je te godine pretrpeo veliku štetu od oštre zime. Štaviše, zbog njegove visine, naduvavanje je bilo vrlo delikatno. Nepovoljno vreme i borba između pretplatnika željnih da saznaju ko će leteti umalo što nisu upropastili projekat.
Najzad, 19. januara vreme je bilo povoljno a duhovi stišani, 100.000 Lionaca je bilo prisutno, čak je i Pjer, otac dvojice pronalazača, bio tu. U Flesel su se ukrcali: Žozef, kome je to prvi i jedini let, Pilatr, zatim grof od Loransena, koji je bio prikupio dobar deo sredstava, grof od Dampjera, markiz Laport d'Anglefor, princ De Linj i mlađani Fonten. Jedan zabušant je bio izbačen, kao i jedna vreća s peskom.
Poletanje je bilo tegobno, ali se ipak odvijalo normalno. Tokom dvanaest minuta leta, vetar je menjao pravac i vratio balon na polaznu tačku. Usled jedne poderotine koja se pojavila na vrhu, balon je brzo izgubio visinu i brutalno sleteo na stotinak metara od početne tačke. Putnici su bili prestravljeni ali nepovređeni, što nije bio slučaj sa balonom, dopola sagorelim, koji je zauvek bio izgubljen.
Etjen se vratio u Anone u proleće 1784. da bi se pobrinuo oko fabrike hartije, koja je, budući zapostavljena sve to vreme, bila u jako lošem stanju.
Etjen je izabran za redovnog člana Francuske akademije nauka u junu 1796. Nastavio je da pokazuje interes za balone i konstruisao jedan aerostat, zajedno sa Žan-Batistom Revejonom, u naučne svrhe, koji je uostalom koristio i Žan-Fransoa Pilatr de Rozje 23. juna 1784, kada je postigao visinski rekord, ali posle koga balon više nije bio upotrebljiv.
Etjen i Žozef, kao i njihov brat Aleksandar, pokušali su da, u periodu od 1785. do 1787, prikupe sredstva za gradnju balona kojim bi upravljali. Ali projekat se zaglibio.
S obzirom na to da su bili reformatori niko ih nije uznemiravao tokom Francuske revolucije. Ali nisu dobijali od raznih vlada koje su se smenjivale sredstva potrebna za razvoj svojih zamisli.
Žozef je nastavio da smišlja pronalaske za fabriku hartije, i 1792. došao je do otkrića hidrauličnog ovna, uređaja koji je omogućavao pumpanje vode na određenu visinu bez utroška energije, izuzev rada same vode.
Žozef je dobio Orden Legije časti od Napoleona Bonaparte, koji ga je imenovao za administratora Nacionalnog konzervatorijuma umetnosti i zanata. Imao je učešća u stvaranju Društva za podsticaj nacionalne industrije. Primljen je u Akademiju nauka 1807.
Etjen je umro u Serjeru, u Ardešu, 1. aprila 1799. Žozef se preselio u Pariz, gde je i umro, 28. juna 1810.
- Mari-Elen Rejno - Braća Mongolfje i njihove začuđujuće mašine, 1982, Vals-les-Bains
- Pjer-Luj Kleman – Baloni: Njihov pronalazak i razvoj od XVIII veka do naših dana, 1982, Pariz.