Prijeđi na sadržaj

Pet gomila

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Gomila (budizam))
Dio serije članaka na temu
Budizam


Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake bića
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Izraz "snop" ili "gomilište" (sanskrit: पञ्चस्कन्धी skandha, pali: khandhā) u budizmu označava ljudsko biće uopšte.[1] Prema Budinom učenju, čovek se sastoji od pet gomila (pet sastojaka): tela, osećaja, opažaja, mentalnih tvorevina i svesti.[2] Prva je materijalna, a ostale su psihičke komponente. Buda upoređuje pet sastojaka bića sa svežnjevima trstike, koji stoje uspravno tako da "jedan podupire drugi" (S. II:114).[1]

Doživljaj sebe deluje jedinstveno, ali je sačinjen od ovih pet gomila.[3] Iako kombinacija ovih gomila čini osnovu nastanka ega, one ne sačinjavaju, ni ponaosob ni zajedno, nikakvo istinsko sopstvo i iza ovih stalno menjajućih činilaca ne postoji nikakva trajna suština. Ono što nazivamo "ja" samo je konvencionalni naziv za njihovu kombinaciju (vidi nesopstvo), a patnja nastaje kada neko poistoveti sebe sa ovih pet gomila. Prema Budi: „pet sastojaka bića podložnih vezivanju jesu patnja.”[3]

Postoji samo neprestan tok ovih činilaca, koji se od nezapamćenog vremena ponavlja (vidi samsara), što se nastavlja i posle smrti u nepojmljivo dugom periodu vremena (vidi preporađanje).[2]

Izraz ime-oblik (namarupa) se koristi kao sinonim za pet gomila.[4]

Etimologija

[uredi | uredi kod]
Khanda na pali jeziku izvorno znači hrpa, gomila, naramak.

Reč khanda se u pali jeziku koristila u značenju gomila, hrpa, naslaga, skup, svežanj, snop, naramak...[5][lower-alpha 1] Tek joj je Buda dao novo, psihološko značenje, u smislu hrpe činilaca koja sačinjava čoveka.[6]

Pet gomila

[uredi | uredi kod]

Pet gomila, zajedno nabacanih, čine čoveka. Iz poistovećivanja sa njima, nastaje patnja. Ove gomile su:

  1. telo (pali: rūpa - oblik, telo), koje je i samo gomila elemenata. Prianjanje nastaje usled poistovećivanja sebe sa telom.
  2. osećaji (pali: vedanā); vid, sluh, miris, ukus, dodir i predstava; nastaju zahvaljujući kontaktu čula sa svetom (u čula se ubraja i um); mogu biti prijatni, bolni ili ravnodušni. Prianjanje nastaje usled vezanosti za osete.[7]
  3. opažaji (pali: saññā); poput oseta, i oni nastaju kontaktom čula sa svetom. Opažaji razlučuju objekte na fizičke i mentalne.
  4. tvorevine (pali: saṅkhāra - tvorevine, mentalne konstrukcije); Za razliku od oseta i opažaja, koji ne stvaraju karmičke posledice, misaone radnje mogu imati posledice. Moralne osobine, oseti, opažanja i svest određeni su tvorevinama uma.[2] Prianjanje nastaje usled vezivanja za misli i poistovećivanja sebe sa mislima.
  5. svest (pali: viññāṇa) - za svoj predmet ima jedan od šest opaženih fenomena (sliku, zvuk, miris, ukus, opipljivo ili ideju). Menja se iz časa u čas, i ne čini trajnu suštinu. Prianjanje nastaje usled vezivanja za svest, ili uzimanjem svesti za svoju suštinu (sopstvo).

U pet "gomila" ljudskog bića spadaju jedan materijalni (telo) i četiri mentalna fenomena (osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest).[8] Skupnim delovanjem psihofizičkih činilaca u tih pet gomila nastaje empirijski doživljaj sebe, čija se bit u budizmu poriče.[7]

Kombinacija ovih gomila predstavlja ljudsku jedinku u nekom trenutku življenja; na različitim stupnjevima života ona ispoljava drugačiji izgled i obeležja. Ovaj tok neprestane promene vidljiv je očima, uz razlike kod pojedinca kao dojenčeta, mladića, zrelog čoveka i starca. Prema budizmu, ne postoji subjekat koji bi stajao iza toga (vidi anata).[9]

Budino učenje

[uredi | uredi kod]

Prema Budinim rečima, čovek je samo konvencionalni naziv za hrpu elemenata:

Kao što se određeni sklop delova naziva kolima, tako se u upotrebljava uobičajeni naziv čovek kad se pojave ove skupine.[10]

Čovek razvija žudnju i strast za ovih pet gomila, što stvara smetnju umu:

Žudnja i strast za oblikom, za osetom, za opažajem, za mentalnim tvorevinama, za svešću, jeste smetnja umu. Kada monah napusti mentalne smetnje, um postaje upotrebljiv za one stvari koje treba saznati neposrednim znanjem.[11]

Buda je učio da su oblik, osećaj, opažaj, obrasci i svest prolazni. Ono što je prolazno je bolno, a ono što je prolazno, bolno i po prirodi podložno promeni, nije ispravno smatrati svojim niti sopstvom.[12] Na pitanje "dokle seže vlast smrti?", Buda odgovara:

Dokle postoji tjelesni lik, dotle postoji smrt, ili smrtnost, ili onaj ko umire. Zato treba shvatiti da je tijelo smrt, da je smrtno, da umire, da je bolesno, da je tumor, da je ubojita strijela, da je ponor i izvor patnje. Ko tako shvati, njegovo je shvaćanje ispravno. Isto tako treba shvatiti osjećaj, predodžbu, izraz volje i svijest.[13]

Buda je pet gomila nazivao teretom, žeđ prihvatanjem tereta, a napuštenje žeđi rasterećenjem:

Šta je to teret? Pet sastojaka bića koji su podložni vezivanju. A ko je to nosilac tereta? Osoba ta i ta, tog imena, iz tog i tog klana. A šta je to prihvatanje tereta? To je žeđ za životom koja vodi do ponovnog rođenja, udružena sa uzbuđenjem i požudom, što za zadovoljstvom traga sad tu sad tamo. A šta je to rasterećenje? To je slabljenje i nestanak te žudnje, njeno potpuno napuštanje, odricanje od nje, oslobađanje.[14]

Shvatanje teravade

[uredi | uredi kod]
Buda upoređuje ljudska bića sa svežnjevima trstike, koji stoje uspravno tako da "jedan podupire drugi" (S. II:114).

Pet skupina predstavljaju korisne analitičke kategorije, ali su same po sebi tek puki pojmovi, kao što je i „jedinka“ samo pojam, a ne poseduje kontinuiranu realnost.

"Postoji patnja, ali ne i onaj ko pati;
postoje dela, ali ne i njihov počinitelj." (Budagoša)

Po teravadinskom shvatanju, konačni elementi postojanja su dhame i one predstavljaju atome čije su khandhe skupine ili zbirovi.

Shvatanje mahajane

[uredi | uredi kod]

Škola madhjamike koja pripada mahajani kritikovala je teravadu jer ne ustrajava na analitičkom metodu do kraja, već se proizvoljno zaustavljaju kod dhama kao „atoma“. [15]

Literatura

[uredi | uredi kod]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 Čedomil Veljačić » Budizam » Nekoliko spornih tema
  2. 2,0 2,1 2,2 khandha, Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
  3. 3,0 3,1 Kovačević 2014: str. 270
  4. Rečnik pali i budističkih termina Arhivirano 2011-01-06 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  5. Thanissaro 2002
  6. Thanissaro Bhikkhu, Five Piles of Bricks: The Khandas as Burden and Path. Access to Insight. 2002.
  7. 7,0 7,1 Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. (1977). str. 131-152.
  8. Rečnik | Srednji put
  9. khandhā, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  10. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  11. Khandha sutta (Samyutta nikāya XXVII.10)
  12. Khandha sutta Arhivirano 2020-09-27 na Wayback Machine-u (Samyutta nikāya XVIII.10)
  13. Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI
  14. Samyutta nikāya XXII.22: Bharam sutta
  15. khandha, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Napomene

[uredi | uredi kod]
  1. Also see, for example, Thanissaro (2005) where khandha is translated as "mass" in the phrase dukkhakkhandha (which Thanissaro translates as "mass of stress") and Thanissaro (1998) where khandha is translated as "aggregate" but in terms of bundling the Noble Eightfold Path into the categories of virtue (silakkhandha), concentration (samadhikkhandha) and wisdom (pannakkhandha).

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljnje veze

[uredi | uredi kod]