Божур
Божур | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Ред: | Saxifragales |
Породица: | Paeoniaceae |
Род: | Paeonia L. |
Врсте | |
|
Божур (лат. Paeonia) је род вишегодишњих биљака из истоимене породице (Paeoniaceae).[1] То је зељаста или полудрвенаста биљка са подземним кртоласто задебљалим стаблом, са двојно, тројно или вишеструко дељеним, наизменично распоређеним листовима. Цвет је крупан, појединачан, полусиметричан, црвено-розе боје. Плод је у облику мешка са већим бројем крупног семена. Цвета на пролеће од марта до маја. Разне врсте божура расту дивље и гаје се као наше омиљено народно цвеће. Некад у школској, а данас само у народној медицини употребљава се цвет, ређе кртола и семе (Paeoniae flos, tuber et semen), за лечење падавице, великог кашља, за умиривање узбуђеног нервног система, за лечење хемороида и др. Биљка је отровна и није довољно испитана ни хемијски ни клинички. У народу се још понегде употребљава божур као лек. Нису ретки случајеви тровања, јер нестручњаци не знају ни дозу ни начин употребе божура. У корену има танина, етарског уља, масти, шећера, неких алкалоида и других непознатих састојака. Хомеопатска медицина употребљава свеж корен.
У цвету има танина и пеонидина (једна гликозидна антоцијанска боја). Он се употребљавао некад против епилепсије, а данас још понегде против грчевитог кашља и као састојак чаја за димљење и кађење астматичара.
У семену има масног уља, шећера, танина, смоле и боје. И оно се некад употребљавало против епилепсије. Изазива повраћање. Код нас га употребљавају жене за уређивање менструације, и тако најлакше долази до тровања.[2]
Не препоручује се употреба божура за лечење.
У Србији постоји пет врста заштићеног дивљег божура:[3]
- обични божур (лат. Paeonia officinalis) на Тари, Голини (код Зајечара)
- банатски (лат. Paeonia banatica) са стаништем у Делиблатској пешчари
- степски, усколисни или танколисни божур (лат. Paeonia tenuifolia)
- мушки божур (лат. Paeonia corallina)
- косовски божур (лат. Paeonia peregrina) најраспрострањенији, са стаништем у источној Србији
Народна имена
[уреди | уреди извор]Народна имена за Paeonia officinalis: арапче, божурак, божурић, брозгва, деветак, духовска ружа, женски божур, краљев цвијет, курјак, мачур, прстеник, тројачке роже, тројашка рожица, туркарица.
За Paeonia corallina: божур, мосур, мушки божур, планински божур, трава од три рошчића, црљени божур.
За Paeonia peregrina: бажур, божур, брозгва, косовски божур.
Врсте
[уреди | уреди извор]- Зељасте врсте (око 30 врста):[4]
- Paeonia abchasica
- Paeonia anomala
- Paeonia bakeri
- Paeonia broteri
- Paeonia brownii
- Paeonia californica
- Paeonia cambessedesii
- Paeonia caucasica
- Paeonia clusii
- Paeonia coriacea
- Paeonia daurica
- Paeonia emodi
- Paeonia hirsuta
- Paeonia intermedia
- Paeonia japonica
- Paeonia kesrouanensis
- Paeonia lactiflora
- Paeonia macrophylla
- Paeonia mairei
- Paeonia mascula (синоним Paeonia corallina)
- Paeonia obovata
- Paeonia officinalis
- Paeonia parnassica
- Paeonia peregrina
- Paeonia rhodia
- Paeonia sinjiangensis
- Paeonia sterniana
- Paeonia steveniana
- Paeonia tenuifolia
- Paeonia tomentosa
- Paeonia veitchii
- Paeonia wittmanniana
- Дрвенасте врсте (око 8 врста)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 156. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга.
- ^ Завод за заштиту природе Србије: „Сачувајмо дивље божуре у Србији“[мртва веза], приступ 17.5.2013
- ^ „Catalogue of Life”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2018. г. Приступљено 15. 1. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јован Туцаков: Лечење биљем.
- Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.