Пређи на садржај

Вештачко језеро

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Veštačko jezerce)
Власинско језеро
Језеро Насер у Египту
Вештачко језеро Јонгуа на реци Дахан (Тајван)
Вештачко језеро Вирнви. Брана затвара долину Вирнви и била је прва велика камена брана саграђена у Великој Британији
Вештачко језеро Стокс (Ланкашир, Велика Британија)

Вештачко језеро је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура и кањона помоћу бетонских и земљаних брана. Оваква језера градила су се још y прошлости, тачније око 1300. године п. н. е.у долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 km² и та акумулација названа је „Хомс“. Слични пројекти прављени су у Старом Египту, Индији и Месопотамији.

Данас су вештачка језера веома бројна и полифункционална. Служи за хидроенергију, односно производњу електричне енергије, наводњавање, те снабдевање водом насеља и индустрије, спорт, туризам, рекреацију, рибњаке[1] и др. У Србији највећа загат је Ђердапско језеро, а следе Зворничко, Перућац, Златарско и др.

Вештачка језера се условно могу поделити на:

Акумулационо језеро

[уреди | уреди извор]

Акумулационо језеро, такође и вештачка акумулација је вештачко језеро, настало човековим радом. Формирају се преграђивањем речних токова у долинама, клисурама, кањонима и котлинама, постављањем бетонских брана. Њихова намена може бити различита — за потребе хидроенергије, наводњавање, регулацију тока, рекреација, спортови на води, заштита од поплава, пловидба и сл.

Највећа вештачка акумулација на свету је језеро Волта у Гани и захвата површину од 8.500 km². Највеће акумулационо језеро у Србији је Ђердапско са површином од 170-250 km² (зависно од доба године).

Водопривредни системи за хидроелектране

[уреди | уреди извор]

Начин градње хидроелектране зависи о природних услова. Хидроелектране се разликују од осталих врста електрана јер се производња електричне енергије не може слободно планирати, доста зависе од природних чинилаца. Ако се жели да се изградити вештачко језеро велике запремине, као део неке хидроелектране или водопривредног система, то се не може учинити на месту где за то нема природних услова.

Кад је започело искориштавање енергије водотока за производњу електричне енергије пре стотинак година, градиле су се хидроелектране на повољном делу водотока, настојећи да се пронађе оптимално решење за дату хидроелектрану, без енергетског искориштења осталих делова водотока и потребе других корисника вода (наводњавање, водоопскрба и слично). Касније је, међутим, схваћено да се хидроелектране морају уклопити у водопривредни систем, што значи да се мора проучити употреба вода на целој дужини водотока и тражити оптимално решење за енергетику и друге привредне гране (пољопривреда, индустрија, водоопскрба, туризам), за заштиту од поплава и за заштиту околине.

Сматра се да нема рационалног искориштавања воде и заштите од ње, ако се не граде хидроелектране, јер производња електричне енергије чини сваки захват на водотоку економски исплатљивим. Начин искориштавања вештачког језера зависи од потреба свих корисника вода, а ублажење великих осцилација протока при вршном раду хидроелектрана, постиже се компензацијским базенима и употребом последње хидроелектране на водотоку као темељне електране.[2]

Инјекцијске завесе

[уреди | уреди извор]

Завеса се састоји од дубоких инјекција испод темеља бране и њених бокова, убризганих с циљем да се спречи процеђивање и одлазак воде из вештачког језера. Завеса се обично продужује до непропусних слојева, ако се ови налазе на дохватној дубини, али може бити и лебдећа, као што је на брани Перућа. Дубина завесе редовно не прелази висину бране, али у пропустљивим теренским околностима може достићи и троструку висину бране. Дужина завесе утврђује се претходним сондажним бушењем терена и испитивањем његове пропустљивости.

Терени у којима губитак воде по дужинском метру бушотине не прелази 1 L/(s x m), на 10 бара притиска воде, сматрају се практично непропусним за воду. За бране висине мање од 30 метара, овај критеријум се ублажује до 3 l/(s x m), на 10 бара притиска воде. Потребан утрошак инјекционе смесе утврђује се практичним инјекционим пољем на месту бране. Исто тако, утврђује се потребан размак бушотина, који се креће од 2 до 5 метара.[3]

Инјектирање се данас изводи под притиском до 60 бара, а он се за сваки случај мора утврдити према стварним условима на терену. Завеса може бити једноредна, дворедна или троредна. Данас се тежи да буде највише дворедна, како би се пре завршили радови. За мање пропусне стене износи утрошак суве материје за инјектирање свега неколико килограма, а за врло пропусне, кречњачке стене пење се до неколико стотина килограма. На брани Перућа он износи 300 kg/m.

За инјектирање се употребљавају чисте цементне смесе, цемент с песком, цемент с глином, с бентонитом, водено стакло и друга хемијска једињења, зависно од ступња напрслости средине и карактеру прслина. Бентонит и водено стакло спречавају да у врло шупљикавим стенама смеса непотребно одлази у ширину, што би поскупило радове. По положају, инјекције могу бити вертикалне или косе, што зависи о услојености терена.

Завеса се може инјектирати или пре почетка радова на ископу темеља, што захтева велику дужину јаловог бушења, или након довршења радова на ископу, или након бетонирања најдоњих слојева бране, када се створи потребан надслој, што спречава одизање појединих слојева. Завеса се обично налази с узводне стране испод темеља. Тиме се уједно смањује узгон, што је за гравитационе бране веома важно.

Након завршетка израде завесе и бетонирања доњих делова бране, врши се везно инјектирање по целој површини темеља, да би се брана са стеном повезала у монолит; дубина ових инјекција обично не прелази 2 до 5 метара. Инјектирање се спроводи било из контролног ходника или с низводног лица бране. Према досадашњем искуству потребно је на сваких 4 до 7 m2 површине темеља једна бушотина. Ове инјекције уједно служе за побољшање квалитета стена које су минирањем била оштећена при ископу. Лучне бране захтевају инјектирање дуж целог периметра бране; нормално је потребно да се обави и консолидацијско инјектирање испод целе ширине њихова темеља, да би се побољшао квалитет и смањиле деформације подлоге. Дубина ових инјекција износи најмање половину ширине темеља.[2]

Типови

[уреди | уреди извор]

Преграђене долине

[уреди | уреди извор]
Акумулација Ист Бранч,[4] део система водоснабдевања Њујорка,[5] формирана је преграђивањем источне притоке реке Кротон.
Чероко језеро[6] у Тенесију је формирано након преграђивања долине реке Холстон од стране Управе долине Тенесија[7][8] 1941. године као део настојања Њу дила да доведе електричну енергију у долину Тенесија.

Акумулације са браном су вештачка језера створена и контролисана браном изграђеном преко долине и ослањају се на природну топографију да обезбеде већи део басена резервоара. Ови резервоари могу бити или резервоари на току, који се налазе на првобитном кориту низводне реке и они су испуњени потоцима, рекама или кишницом која отиче из околних шумских сливова, или резервоари ван тока, који примају преусмерену воду из оближњег потока, аквадукта или цевоводну вода из других резервоара.

Бране се обично налазе на уском делу низводно од природног басена. Стране долине делују као природни зидови, са браном која се налази на најужој практичној тачки како би се обезбедила снага и најнижа цена изградње. У многим пројектима изградње резервоара, људи морају бити измештени и поново смештени, историјски артефакти релоцирани или ретка животна окружења премештена. Примери укључују храмове Абу Симбела[9] (који су премештени пре изградње Асуанске бране да би се створило језеро Насер од Нила у Египту), измештање села Кејпел Келин током изградње Лин Келина,[10] и премештање Борго Сан Пјетра из Петрела Салто током изградње језера Салто.[11][12]

Изградња преграђеног резервоара обично захтева преусмеравање реке током дела изградње, често кроз привремени тунел или обилазни канал.[13]

У брдовитим регионима, резервоари се често граде повећањем постојећих језера. Понекад у таквим резервоарима, нови највиши ниво воде премашује висину слива на једном или више доводних токова, као што је Лин Кливедог у Средњем Велсу.[14][15][16][17][18][19][20][17][21] У таквим случајевима потребне су додатне бочне бране за задржавање резервоара.

Тамо где је топографија слабо погодна за формирање једног великог резервоара, већи број мањих резервоара може бити изграђен у ланцу, као у долини реке Таф где резервоари Лвин-он, Кантреф и Биконс формирају ланац дуж долине.[22]

Обалско језеро

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Обалско језеро

Обалска језера су резервоари за складиштење свеже воде који се налазе на морској обали близу ушћа реке за складиштење поплавне воде реке.[23][24][25] Како је изградња акумулација на копну оптерећена знатним потапањем земљишта,[26] приобални резервоари су пожељнији економски и технички, јер не користе оскудно земљиште.[27] Многи обални резервоари су изграђени у Азији и Европи. Симангуем у Јужној Кореји,[28][29] Марина Бараж у Сингапуру,[30][31][32][33][34] Ћингцаоша у Кини и Плавер коув у Хонгконгу су примери таквих обалских резервоара.[35]

Поглед из ваздуха на обалско језеро Плавер коув.[36][37][38]

Поред обале реке

[уреди | уреди извор]
Акумулација Краљица Мајка[39][40][41][42][43] у Беркширу у Енглеској је пример језера поред обале реке; његова вода се црпи из реке Темзе.

Тамо где се вода црпи или сифонира[44][45][46] из реке различитог квалитета или величине, могу се изградити резервоари на обали за складиштење воде. Такве акумулације се обично формирају делом ископавањем, а делом изградњом комплетног опкољавајућег насипа, чији обим може премашити 6 км (4 миље).[47] Дно резервоара и насип морају имати непропусну облогу или језгро: у почетку су они често били направљени од лужвасте глине,[48][49] али је то генерално замењено модерном употребом ваљане глине. Вода ускладиштена у таквим резервоарима може остати тамо неколико месеци, а током тог времена нормални биолошки процеси могу значајно смањити многе загађиваче и умањити замућеност. Коришћење резервоара на обали такође омогућава да се захватање воде заустави на неко време, на пример када је река неприхватљиво загађена или када су услови протока веома ниски због суше. Лондонски систем водоснабдевања показује један пример коришћења складишта на обали: овде се вода узима из реке Темзе и реке Ли у неколико великих резервоара на страни Темзе, као што је резервоар Квин Мери,[50][51][52][53] који се може видети дуж прилаза лондонском аеродрому Хитроу.[47]

Сервисни резервоар

[уреди | уреди извор]

Сервисни резервоари чувају потпуно пречишћену воду за пиће близу места дистрибуције.[54] Многи сервисни резервоари су изграђени као водоторњеви, често као узвишене структуре на бетонским стубовима где је пејзаж релативно раван. Други сервисни резервоари могу бити базени за складиштење, резервоари за воду или понекад потпуно подземне цистерне, посебно у брдовитијим или планинским земљама. Савремени резервоари често користе геомембранске облоге на својој бази да ограниче цурење и/или као плутајуће поклопце да ограниче испаравање, посебно у сушним климама.[55][56][57][58] У Уједињеном Краљевству, вода Темзе има много подземних резервоара изграђених током 1800-их, од којих је већина обложена циглом. Добар пример је резервоар Онор оук у Лондону, изграђен између 1901. и 1909.[59][60][61] Када је завршен, за њега се говорило да је највећи подземни резервоар изграђен од цигле на свету[62] и још увек је један од највећих у Европи.[63] Овај резервоар сада чини део јужног продужетка Воденог прстена Темзе.[64][65] Врх резервоара је затрављен и сада га користи Акваријус голф клуб.[66]

Сервисни резервоари обављају неколико функција, укључујући обезбеђивање довољне количине воде у систему за дистрибуцију воде и обезбеђивање капацитета воде за задовољавање вршне потражње потрошача, омогућавајући постројењу за пречишћавање да ради са оптималном ефикасношћу. Великим сервисним резервоарима се такође може управљати како би се смањили трошкови пумпања допуњавањем резервоара у доба дана када су трошкови енергије ниски.

Иригационо језеро

[уреди | уреди извор]

Резервоар за наводњавање је резервоар воде за пољопривредну употребу. Пуне се пумпаном подземном водом, пумпаном речном водом или отицањем воде и обично се користе током локалне сушне сезоне.[67]

Ова врста инфраструктуре изазвала је опозициони покрет у Француској, уз бројне спорове, и за неке пројекте протесте, посебно у бившој регији Поату-Шарант, где су се насилне демонстрације одржавале 2022. и 2023. У Шпанији су прихваћени у већој мери, јер су сви корисници укључени у имплементацију система.

Конкретна дебата о супституционим акумулацијама део је шире дискусије која се односи на резервоаре који се користе за пољопривредно наводњавање, без обзира на њихову врсту, и одређени модел интензивне пољопривреде. Противници посматрају ове резервоаре као монополизацију ресурса од које има користи само неколицина, што представља застарели модел продуктивне пољопривреде. Они тврде да ови резервоари доводе до губитка количине и квалитета воде неопходне за одржавање еколошке равнотеже, и да представљају ризик од повећања јачине и трајања суша услед климатских промена. Укратко, сматрају да је то погрешно прилагођавање климатским променама.

Заговорници акумулација или супституционих резерви, с друге стране, виде у њима решење за одрживу пољопривреду док се чека на настанак заиста трајног пољопривредног модела. Без таквих резерви страхују да ће неодрживо увозно наводњавање бити неизбежно. Сматрају да ове акумулације треба да прати и територијални пројекат који обједињује све стране заинтересоване за воду са циљем очувања и унапређења природног окружења.

Два главна типа резервоара могу се разликовати на основу њиховог начина снабдевања.[68]

Тип резервоара Извор снабдевања Период снабдевања
Иригационо језеро Река или алувијални водоносник Ван периода ниске воде
Пумпање из водоносног слоја
Поточно језеро Само отицање воде Целе године

Историја

[уреди | уреди извор]

Око 3000 година пре нове ере, кратере угашених вулкана у Арабији су фармери користили као резервоаре воде за наводњавање.[69] У старој Грчкој пронађена су вештачка језера која датирају из 5. века пре нове ере.[70]

Сува клима и недостатак воде у Индији довели су до раног развоја степенастих бунара[71][72] и других техника управљања воденим ресурсима, укључујући изградњу резервоара у Гирнару око 3000. године пре нове ере.[73] Вештачко језеро Бојсагар у данашњој држави Мадја Прадеш у Индији, изграђено у 11. веку, покривало је 650 km2 (250 sq mi).[73]

Краљевство Куш је изумело Хафир,[74][75] тип резервоара, током мероитског периода. У мероитском граду Бутани регистровано је 800 древних и савремених хафира.[76] Хафири хватају воду током кишних сезона како би обезбедили да вода буде доступна неколико месеци током сушних сезона за снабдевање пијаћом водом, наводњавање поља и појење стоке.[76] Велики резервоар у близини Лављег храма у Мусаварат ес-Суфри је значајан хафир у Кушу.[77][76]

У Шри Ланки су древни синхалски краљеви створили велике резервоаре како би се чувала воду за наводњавање. Чувени краљ Шри Ланке Паракрамабаху I[78][79][80][81][82] од Шри Ланке рекао је „Не дозволите да кап воде досегне до океана, а да не буде од користи човечанству“. Он је створио резервоар под називом Паракрама Самудра („море краља Паракраме“).[83] Огромне вештачке резервоаре су такође изградила различита древна краљевства у Бенгалу, Асаму и Камбоџи.

Употребе

[уреди | уреди извор]

Директно снабдевање водом

[уреди | уреди извор]
Гибсонов резервоар, Монтана.[84][85]

Многи преграђени речни резервоари и већина акумулација на обали се користе за снабдевање сировом водом постројења за пречишћавање воде која испоручују воду за пиће кроз водоводне мреже. Резервоар не само да задржава воду док не буде потребна: он такође може бити први део процеса пречишћавања воде. Време складиштења воде пре него што се ослободи познато је као време задржавања. Ово је карактеристика дизајна која омогућава да се честице и муљ таложе, као и време за природни биолошки третман помоћу алги, бактерија и зоопланктона који природно живе у води. Међутим, природни лимнолошки процеси у језерима умерене климе производе температурну стратификацију у води, која тежи да раздваја неке елементе као што су манган и фосфор у дубокој, хладној аноксичној воду током летњих месеци. У јесен и зими језеро поново постаје потпуно измешано. Током сушних услова, понекад је потребно црпити воду са хладног дна, и посебно повишени нивои мангана могу изазвати проблеме у постројењима за пречишћавање воде.

Хидроелектрична енергија

[уреди | уреди извор]
Хидроелектрана у попречном пресеку

У 2005. години, око 25% од 33.105 великих светских брана (преко 15 метара висине) коришћено је за хидроелектричну енергију.[86] САД производе 3% своје електричне енергије из 80.000 брана свих величина. У току је иницијатива за реконструкцију већег броја брана као вид доброг коришћења постојеће инфраструктуре како би се многим мањим заједницама обезбедио поуздан извор енергије.[87] Резервоар који производи хидроелектричну енергију укључује турбине повезане са задржаним водним телом цевима великог пречника. Ови агрегати могу бити у подножју бране или на некој удаљености. У равној речној долини резервоар мора да буде довољно дубок да створи напон воде на турбинама; а ако постоје периоди суше, акумулација треба да задржи довољно воде да би се омогућио проток реке током целе године. Проточна хидроелектрана у стрмој долини са сталним протоком нема потребу за резервоаром.[88][89][90][91][92]

Неки резервоари који производе хидроелектричну енергију користе пумпно пуњење: резервоар високог нивоа се пуни водом помоћу електричних пумпи високих перформанси у тренуцима када је потражња за електричном енергијом ниска, а затим користи ову ускладиштену воду за производњу електричне енергије испуштањем ускладиштене воде у ниски ниво резервоара када је потражња за електричном енергијом велика. Такви системи се називају пумпно-складишне шеме.[93][94][95][96]

Контролисање извора воде

[уреди | уреди извор]
Резервоар Банкстаун у Сиднеју[97][98][99]
Резервоар Купфербах за рекреацију у близини Ахена, Немачка.

Резервоари се могу користити на више начина да се контролише како вода тече низводним воденим путевима:

Низводно водоснабдевање
вода се може пуштати из планинског резервоара тако да се може користити за пиће низводно у систему, понекад стотинама миља даље низводно.
Наводњавање
вода из резервоара за наводњавање може бити пуштена у мреже канала за употребу у пољопривредним земљиштима или секундарним системима воде. Наводњавање такође може бити подржано резервоарима који одржавају речне токове, омогућавајући да се вода захвата за наводњавање ниже низ реку.[100]
Контрола поплава
такође познати као резервоари за „слабљење” или „балансирање”. Резервоари за контролу поплава сакупљају воду у време веома великих падавина, а затим је полако испуштају током наредних недеља или месеци. Неки од ових резервоара су изграђени преко речне линије, а даљи ток контролише мерна пригушница.[101][102][103] Када речни ток премаши капацитет отворне плоче, вода се накупља иза бране; али чим се проток смањи, вода иза бране се полако испушта док се резервоар поново не испразни. У неким случајевима, такви резервоари функционишу само неколико пута у деценији, а земљиште иза резервоара може бити развијено као земљиште за заједницу или рекреацију. Нова генерација балансних брана се развија за борбу против могућих последица климатских промена.[104][105] Они се називају „резервоари за задржавање поплава”. Пошто ови резервоари остају суви током дугог периода, може постојати ризик од исушивања глиненог језгра, чиме се смањује његова структурна стабилност. Недавни развоји укључују употребу композитног пуњења језгра направљеног од рециклираних материјала као алтернативе глини.
Канали
Тамо где вода из природног водотока није доступна за преусмеравање у канал, може се изградити резервоар да би се гарантовао ниво воде у каналу: на пример, тамо где се канал пење кроз преводнице да би прешао брда. Друга употреба је смањење трошкова или времена изградње када канал мора да се прокопа кроз стену, као што се користи на Ридо каналу[106][107][108][109][110] са Нероус преводницама које деле канал и у суштини претварају горњи Ридо у проширени резервоар, иако само за два или три стопе.[111]
Рекреација
вода се може пуштати из резервоара да би се створили или поспешили услови за вожњу кајаком и други спортови на дивљим водама.[112] На лососким рекама праве се специјални прелази (у Британији која се зову фрешетима[113][114][114][115][116][117][118][119]) како би се подстакла природна миграција рибе и да би се пружили разноврсни услови риболова за риболовце.

Балансирање протока

[уреди | уреди извор]

Резервоари се могу користити за балансирање протока у високо контролисаним системима, узимајући воду током великих протока и поново је испуштајући током ниских протока. Да би ово функционисало без пумпања потребна је пажљива контрола нивоа воде помоћу прелива. Када се приближи велика олуја, оператери брана израчунавају количину воде коју ће олуја додати у резервоар. Ако ће прогнозирана олујна вода препунити резервоар, вода се полако испушта из резервоара пре и током олује. Ако се то обави уз довољно времена, велика олуја неће испунити резервоар и области низводно неће доживети штетне токове. Тачне временске прогнозе су од суштинског значаја како би оператери брана могли адекватно планирати испуштање пре великих падавина. Оператери брана су кривили погрешну временску прогнозу за поплаве у Квинсленду 2010–2011.[120][121][122][123][124] Примери акумулација којима се добро управља су брана Берендонг у Аустралији и језеро Бала (Лин Тегид) у Северном Велсу. Језеро Бала је природно језеро чији је ниво подигнут ниском браном и у које се река Ди улива или излива у зависности од услова тока, као део регулационог система реке Ди.[125][126][127][128] Овај начин рада је облик хидрауличког кондензатора у речном систему.

Рекреација

[уреди | уреди извор]
Чамац на језеру Чатуџ у Северној Каролини.[129] Lake Chatuge is the highest major lake in the state of Georgia.[130][131][132][133][134]

Многи резервоари често дозвољавају неке рекреативне употребе, као што су пецање и вожња чамцем. Могу се применити посебна правила ради безбедности јавности и заштите квалитета воде и екологије околног подручја. Многи резервоари сада подржавају и подстичу мање формалну и мање структурисану рекреацију као што су природна историја, посматрање птица, сликање пејзажа, шетње и планинарење, и често пружају информативне табле и интерпретацијски материјал како би се подстакла одговорна употреба.

Операција

[уреди | уреди извор]

Вода која пада као киша узводно од резервоара, заједно са свим подземним водама које извиру као извори, складиште се у резервоару. Вишак воде може се излити преко посебно дизајнираног преливника. Складиштена вода може се гравитацијом довести у цев за употребу као вода за пиће, за производњу хидроелектричне енергије или за одржавање речних токова за подршку низводној употреби. Повремено се акумулацијама може управљати да задрже воду током великих падавина како би се спречиле или смањиле поплаве низводно. Неки резервоари подржавају неколико видова употребе, а правила рада могу бити сложена.

Преливник бране Лин Брајан[135] у Велсу

Већина модерних резервоара има посебно дизајниран торањ за повлачење,[136] који може испуштати воду из резервоара на различитим нивоима, како за приступ води када ниво воде пада, тако и за омогућавање испуштања воде специфичног квалитета у низводну реку као „компензацију воде“: оператери многих планинских или речних акумулација имају обавезу да испуштају воду у низводну реку како би одржали квалитет реке, подржали рибарство, подржали низводну индустријску и рекреативну употребу или за низ других сврха. Таква испуштања су позната као компензациона вода.

Терминологија

[уреди | уреди извор]
Маркер нивоа воде у резервоару.

Јединице које се користе за мерење површина и запремина резервоара разликују се од земље до земље. У већем делу света, површине резервоара су изражене у квадратних километрима; у Сједињеним Државама се обично користе акри. За запремину се широко користе или кубни метри или кубни километри, а у САД се користе акри-стопе.

Капацитет, запремина или складиштење резервоара се обично дели на подручја која се разликују. Мртво или неактивно складиште се односи на воду у резервоару која се не може одводити гравитацијом кроз испуст бране, прелив или улаз у електрану и може се само испумпати. Мртво складиште омогућава таложење седимената, што побољшава квалитет воде и такође ствара простор за рибу током ниских нивоа. Активно или живо складиштење је део резервоара који се може користити за контролу поплава, производњу енергије, навигацију и испуштање низводно. Поред тога, „капацитет за контролу поплава” резервоара је количина воде која може да се регулише током поплаве. „Допунски капацитет“ је капацитет резервоара изнад врха прелива који се не може регулисати.[137]

У Сједињеним Државама, вода испод нормалног максималног нивоа резервоара назива се „конзервациони базен“.[138]

У Уједињеном Краљевству, „горњи ниво воде” описује стање резервоара у пуном стању, док „потпуно повучен” описује минималну задржану запремину.

Моделовање управљања резервоарима

[уреди | уреди извор]

Постоји широк спектар софтвера за моделовање акумулација, од специјализованих алата за управљање безбедним програмом брана (DSPMT) до релативно једноставног WAFLEX-а,[139][140][141][142][143][144] до интегрисаних модела као што је систем за процену и планирање воде (WEAP[145][146][147][148][149][150]) који постављају операције резервоара у контекст система широке потражње и понуде.

Безбедност

[уреди | уреди извор]
Природни ресурси Велса убрзани видео снимак јачања насипа малог резервоара у шуми Гвидир, Велс.
Главни чланак: Безбедност резервоара

У многим земљама велике акумулације су строго регулисане како би се спречила или свела на минимум могућност неуспеха у задржавању.[151][152]

Док је велики део напора усмерен на брану и њене повезане структуре као најслабији део укупне структуре, циљ таквих контрола је да се спречи неконтролисано испуштање воде из резервоара. Пробој резервоара може довести до огромног повећања тока низ речну долину, са потенцијалом да однесе градове и села и изазове значајан губитак живота, као што је девастација након неуспеха задржавања у Лин Ијау у којој је погинуло 17 људи.[153] (погледајте и списак колапса брана).

Значајан случај коришћења резервоара као ратног инструмента укључивао је напад британских Дамбастера[154][155][156][157] Краљевских ваздухопловних снага на Немачку у Другом светском рату (кодног назива „oперација Частајз“[158]), у којем су три немачке акумулационе бране изабране да буду пробијене како би се оштетила немачка инфраструктура и производни и енергетски капацитети који потичу из река Рур и Едер. Економски и друштвени утицај произашао је из огромних количина претходно ускладиштене воде која се излила низ долине, изазивајући уништење. Овај напад је касније постала основа за неколико филмова.

Утицај на животну средину

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Утицаји акумулација на животну средину
Брашес Клот резервоар, који се налази изнад Шоа и Кромптона,[159][160] Енглеска

Целокупан утицај на животну средину

[уреди | уреди извор]

Све акумулације имају процену финансијских трошкова и користи пре изградње како би се видело да ли је пројекат вредан извођења.[161] Међутим, таква анализа често може изоставити утицај брана и резервоара на животну средину. Неки утицаји, као што је производња гасова стаклене баште повезана са производњом бетона, релативно је лако проценити. Остале утицаје на природно окружење и друштвене и културне ефекте може бити теже проценити и одмерити, али је идентификација и квантификација ових питања сада уобичајено неопходна у великим грађевинским пројектима у развијеном свету.[162]

Климатске промене

[уреди | уреди извор]

Емисије гасова стаклене баште из резервоара

[уреди | уреди извор]

Природна језера примају органске седименте који се распадају у анаеробном окружењу ослобађајући метан и угљен-диоксид. Ослобођени метан је отприлике 8 пута потентнији као гас стаклене баште од угљен-диоксида.[163]

Како се акумулација коју је направио човек пуни, постојеће биљке су потопљене и током година које су потребне да се ова материја распадне, испуштаће знатно више гасова стаклене баште него језера. Акумулација у уској долини или кањону може покрити релативно мало вегетације, док она која се налази на равници може поплавити велики део вегетације. Локалитет се може прво очистити од вегетације или једноставно потопити. Тропске поплаве могу произвести много више гасова стаклене баште него оне у умереним регионима.

Следећа табела показује емисије из резервоара у милиграмима по квадратном метру дневно за различита водена тела.[164]

Локација Угљен-диоксид Метан
Језера 700 9
Умерени резервоари 1500 20
Тропски резервоари 3000 100

Хидроелектрична енергија и климатске промене

[уреди | уреди извор]

У зависности од поплављене површине у односу на произведену енергију, резервоар изграђен за производњу хидроелектричне енергије може или смањити или повећати нето производњу гасова стаклене баште у поређењу са другим изворима енергије.

Студија за Национални институт за истраживање у Амазону открила је да хидроелектрични резервоари ослобађају велики пулс угљен-диоксида од пропадања дрвећа које је остало да стоји у резервоарима, посебно током прве деценије након поплава.[165] Ово подиже утицај брана на глобално загревање на нивое много веће него што би се десило генерисањем исте енергије из фосилних горива.[165] Према извештају Светске комисије за бране (Бране и развој),[166][167] када је резервоар релативно велик и није предузето претходно крчење шуме у поплављеном подручју, емисије гасова стаклене баште из резервоара могле би бити веће од оних из конвенционалне нафтне термоелектране.[168] На пример, 1990. године, акумулација иза бране Балбина у Бразилу (отворене 1987. године) имала је преко 20 пута већи утицај на глобално загревање него што би се произвела иста енергија из фосилних горива, због велике поплављене површине по јединици произведене електричне енергије.[165] Једна друга студија објављена у Глобалним биогеохемијским циклусима такође је открила да су новопотопљени резервоари испуштали више угљен-диоксида и метана него претпоплављени крајолик, уз напомену да су шумско земљиште, мочваре и постојеће водене карактеристике отпуштале различите количине угљен-диоксида и метана пре- и после поплава.[169]

Брана Тукуруи у Бразилу (завршена 1984. године) имала је само 0,4 пута већи утицај на глобално загревање него што би било генерисано истом енергијом из фосилних горива.[165]

Једна двогодишња студија о ослобађању угљен-диоксида и метана у Канади је закључила да иако тамошњи хидроелектрични резервоари емитују гасове стаклене баште, то је у много мањем обиму од термоелектрана сличног капацитета.[170] Хидроенергија обично емитује 35 до 70 пута мање гасова стаклене баште по TWh електричне енергије него термоелектране.[171]

Смањење загађења ваздуха се дешава када се брана користи уместо генерације енергије термоелектранама, пошто електрична енергија произведена из производње хидроелектрана не изазива никакве емисије димних гасова из сагоревања фосилних горива (укључујући сумпор диоксид, азот оксид и угљен моноксид из угља) .

Биологија

[уреди | уреди извор]
Велики корморан (Phalacrocorax carbo) седи на бови у резервоару Фармур, Оксфордшир. Како акумулације могу садржавати залихе рибе, бројне врсте водених птица могу се ослањати на резервоаре и формирати станишта у њиховој близини.

Бране могу да произведу блок за миграцију риба, задржавајући их у једном подручју, производећи храну и станиште за различите водене птице. Оне такође могу да поплаве различите екосистеме на копну и могу изазвати изумирање.

Стварање резервоара може да промени природни биогеохемијски циклус живе. Након почетног формирања резервоара, долази до великог повећања производње токсичне метил живе (MeHg) путем микробне метилације у поплављеним земљиштима и тресету. Такође је откривено да се нивои MeHg повећавају у зоопланктону и рибама.[172][173]

Људски утицај

[уреди | уреди извор]

Бране могу озбиљно да смање количину воде која стиже до земаља низводно од њих, узрокујући водени стрес између земаља, нпр. Судан и Египат, што штети пољопривредним предузећима у низводним земљама и смањује количину воде за пиће.

Фарме и села, нпр. Ашоптон може бити преплављен стварањем резервоара, уништавајући многа средства за живот. Управо из тог разлога, 80 милиона људи широм света (цифра је из 2009. године, према уџбенику географије Едексел GCSE) морало је да буде присилно пресељено због изградње бране.

Лимнологија

[уреди | уреди извор]

Лимнологија резервоара има много сличности са језерима еквивалентне величине. Међутим, постоје и значајне разлике.[174] Многи резервоари доживљавају значајне варијације нивоа стварајући значајна подручја која су повремено под водом или су исушена. Ово у великој мери ограничава продуктивност или водене маргине и такође ограничава број врста које могу да преживе у овим условима.

Горски резервоари обично имају много краће време задржавања од природних језера и то може довести до бржег кружења хранљивих материја кроз водно тело тако да се брже губе у систему. Ово се може посматрати као неусклађеност између хемије и биологије воде са тенденцијом да биолошка компонента буде у већој мери олиготрофна него што би хемија сугерисала.

Насупрот томе, низијски резервоари који црпе воду из река богатих хранљивим материјама, могу показати преувеличане еутрофне карактеристике јер је време боравка у резервоару много дуже него у реци и биолошки системи имају много веће могућности да искористе доступне хранљиве материје.

Дубоки резервоари са вишестепеним одводним торњевима могу испуштати дубоку хладну воду у низводну реку, што увелико смањује величину било ког хиполимниона. Ово заузврат може смањити концентрацију фосфора који се ослобађа током било којег годишњег догађаја мешања и стога може редуковати продуктивност.

Бране испред акумулација делују као преломне тачке - енергија воде која пада из њих се смањује и долази до таложење испод брана.

Сеизмичност

[уреди | уреди извор]
Липтовска Мара у Словачкој (изграђена 1975), пример вештачког језера које је значајно променило локалну климу.

Пуњење (затапање) акумулација се често приписује сеизмичности изазваној акумулацијом (RTS) пошто су се сеизмички догађаји дешавали у близини великих брана или унутар њихових резервоара у прошлости. Ови догађаји су можда били изазвани пуњењем или радом резервоара, али су они незнатни су у поређењу са количином резервоара широм света. Од преко 100 забележених догађаја, неки рани примери укључују 60 m (197 ft) високу Маратонску брану у Грчкој (1929), и 221 m (725 ft) високу Хуверову брану у САД (1935). Већина догађаја укључује велике бране и мале количине сеизмичности. Једина четири забележена догађаја изнад магнитуде (Mw) 6,0 су 103 m (338 ft) висока брана Којна у Индији и 120 m (394 ft) висока брана Кремаста у Грчкој, које су оба регистровале 6,3 Mw, 122 m (400 ft) висока брана Кариба у Замбији са 6,25 Mw и 105 m (344 ft) висока брана Синфенгђанг у Кини са 6,1 Mw. Спорови су се јавили око тога када је РТС настао због недостатка хидрогеолошкох познавања у време догађаја. Међутим, прихваћено је да инфилтрација воде у поре и тежина резервоара доприносе RTS обрасцима. Да би RTS настао, мора постојати сеизмичка структура у близини бране или њеног резервоара и мора бити близу раседа. Поред тога, вода мора бити у стању да се инфилтрира у дубоки слој стене јер ће тежина резервоара дубоког 100 m (328 ft) имати мали утицај у поређењу са тежином стене на пољу напрезања коре, које се може налазити на дубини од 10 km (6 mi) или више.[175]

Клима

[уреди | уреди извор]

Резервоари могу променити локалну климу повећавајући влажност и смањујући екстремне температуре, посебно у сувим областима. Овакве ефекте наводе и неке јужноаустралијске винарије као узрок повећања квалитета винске продукције.

Списак резервоара

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак резервоара

Године 2005, било је 33.105 великих брана (≥15 м висине) на листи Међународне комисије за велике бране (ICOLD).[86]

Списак резервоара по областима

[уреди | уреди извор]
Језеро Волта из свемира (април 1993. године)
Главни чланак: Списак резервоара по површини
Десет највећих светских резервоара по површини
Ранг Назив Држава Површина Напомена
km2 sq mi
1 Језеро Волта Гана 8.482 3.275 [176][177][178][179]
2 Смолвудско језеро Канада 6.527 2.520 [180][181][182]
3 Кујбишевско језеро Русија 6.450 2.490 [183][184][185]
4 Језеро Кариба Зимбабве, Замбија 5.580 2.150 [186][187][188]
5 Буктармско језеро Казахтан 5.490 2.120 [189]
6 Братско језеро Русија 5.426 2.095 [190][191][192]
7 Језеро Насер Египат, Судан 5.248 2.026 [193][194][195][196]
8 Рубинско језеро Русија 4.580 1.770 [197][198]
9 Канијапискау језеро Канада 4.318 1.667 [199][200][201]
10 Језеро Гури Венецуела 4.250 1.640 [202][203][204][205][206]

Списак резервоара по запремини

[уреди | уреди извор]
Језеро Кариба из свемира
Главни чланак: Списак резервоара по запремини
Десет највећих светских резервоара по запремини
Ранг Име Држава Запремина Напомене
km3 cu mi
1 Језеро Кариба Зимбабве, Замбија 180 43
2 Братско језеро Русија 169 41
3 Језеро Насер Египат, Судан 157 38
4 Језеро Волта Гана 148 36
5 Маникоаган језеро Канада 142 34 [207][208][209][210][211]
6 Језеро Гури Венецуела 135 32
7 Језеро Вилистон Канада 74 18 [212][213][214]
8 Краснојарско језеро Русија 73 18 [215][216][217][218]
9 Зејанско језеро Русија 68 16 [219][220][221][222]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Језера полифункционалне вредности, ПМФ Нови Сад”. Приступљено 9. 1. 2013. 
  2. ^ а б Grad.hr: "Preljevi", [1] 2011.
  3. ^ Gfos.hr: "Preljevi kod niskih brana", [2] 2011.
  4. ^ „NYCDEP Water Supply Watersheds-Links to information on reservoirs by system”. 
  5. ^ Hu, Winnie (18. 01. 2018). „A Billion-Dollar Investment in New York's Water”. The New York Times. 
  6. ^ „TVA Cherokee Dam and Reservoir”. Tennessee River Valley. National Geographic. Приступљено 14. 9. 2020. 
  7. ^ Gass, Linda; Lang, Albert (2014). Jefferson City (Paperback) (на језику: енглески). Arcadia Publishing. ISBN 9781467112604. 
  8. ^ Tennessee Valley Authority (1946). The Cherokee Project: A Comprehensive Report on the Planning, Design, Construction, and Initial Operations of the Cherokee Project. Washington D.C.: United States Government Printing Office. стр. 32, 249. 
  9. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Nubian Monuments from Abu Simbel to Philae”. Приступљено 20. 9. 2015. 
  10. ^ Thomas E, Cyhoeddiadau Barddas & Gwynedd Council (2007). Capel Celyn, Ten Years of Destruction: 1955–1965. ISBN 978-1-900437-92-9. 
  11. ^ „Lago del Salto Hydroelectric Power Information - Enel”. 
  12. ^ „Environmental Protection Efforts in the Lago del Salto Area”. 
  13. ^ Construction of Hoover Dam: a historic account prepared in cooperation with the Department of the Interior. KC Publications. 1976. ISBN 0-916122-51-4. .
  14. ^ „Llanidloes Mid Wales – Llyn Clywedog”. Приступљено 20. 9. 2015. 
  15. ^ Clywedog Reservoir Joint Authority Act 1963. 1963 c. xxxi, preamble para (6). Приступљено 11. 6. 2022. .
  16. ^ Highfield, Jonathon; Hughes, Noel (2. 8. 2016). „Llyn Clywedog reservoir – '50 years of reliable service”. Dams and Reservoirs. 26 (2): 63—64. Bibcode:2016DamRe..26...63H. doi:10.1680/jdare.16.00035. 
  17. ^ а б „Llyn Clywedog - Llanidloes mid Wales UK”. Llanidloes Town Council. Приступљено 1. 12. 2020. 
  18. ^ „UK heatwave: How much water does Wales pump to England?”. BBC. 28. 7. 2018. Приступљено 11. 6. 2022. 
  19. ^ „South Staff Water - Our Supply Area”. www.south-staffs-water.co.uk. Приступљено 11. 6. 2022. 
  20. ^ „Lake Vyrnwy and Llyn Clywedog flooding fears sparks review”. BBC. 12. 3. 2014. Приступљено 11. 6. 2022. 
  21. ^ „Our history – Clywedog Dam, Wales − 1967”. Halcrow Group website. Halcrow Group Ltd. 2011. Архивирано из оригинала 30. 12. 2011. г. Приступљено 8. 1. 2012. 
  22. ^ „Reservoirs”. Fforest Fawr Geopark. 2011. 
  23. ^ „International Association for Coastal Reservoir Research”. Приступљено 9. 7. 2018. 
  24. ^ „Coastal reservoirs strategy for water resource development-a review of future trend”. Приступљено 9. 3. 2018. 
  25. ^ „Storing freshwater in the salty sea”. YouTube. 21. 8. 2022. Приступљено 5. 9. 2022. 
  26. ^ „India is not running out of water, water is running out of India”. 26. 3. 2017. Приступљено 9. 7. 2018. 
  27. ^ „Assessment of social and environmental impacts of coastal reservoirs (page 19)”. Архивирано из оригинала 26. 7. 2018. г. Приступљено 9. 7. 2018. 
  28. ^ „습지보전법 Wetland Conservation Act”. www.law.go.kr. Приступљено 22. 11. 2023. 
  29. ^ Lee, Chidong (27. 4. 2010), „Lee says Saemangeum tidal flat to change S. Korea's history”, Yonhap News 
  30. ^ „PUB annual report: Birth of the barrage”. PUB. 2008. Архивирано из оригинала 7. 4. 2015. г. Приступљено 29. 9. 2016. 
  31. ^ „Dealing with Water Scarcity in Singapore: Institutions, Strategies, and Enforcement”. The World Bank. 2006. Приступљено 14. 9. 2012. 
  32. ^ Khoo, Teng Chye (2009), „Singapore Water: Yesterday, Today and Tomorrow”, Water Management in 2020 and Beyond, Water Resources Development and Management (на језику: енглески), Springer Berlin Heidelberg, стр. 237—250, ISBN 9783540893455, doi:10.1007/978-3-540-89346-2_12 
  33. ^ „Marina Barrage Commencement Ceremony”. NAS. 22. 3. 2005. Архивирано из оригинала 19. 7. 2019. г. Приступљено 17. 8. 2019. 
  34. ^ „Speech by Mr Lee Hsien Loong, Prime Minister, at launch of Clean And Green Singapore 2009 and Opening of Marina Barrage”. NAS. 31. 10. 2008. Приступљено 30. 8. 2019. 
  35. ^ „Coastal reservoirs strategy for water resource development-a review of future trend”. Приступљено 9. 3. 2018. 
  36. ^ Agriculture, Fisheries and Conservation Department: Plover Cove Country Park
  37. ^ „Water Supplies Department: Plover Cove Reservoir”.  Архивирано 21 новембар 2009 на сајту Wayback Machine
  38. ^ Berkowitz, Morris I. (1968). „Plover Cove to Taipo Market: A Study in Forced Migration” (PDF). Journal of the Royal Asiatic Society Hong Kong Branch. 8: 96—108. ISSN 1991-7295. 
  39. ^ „The Queen Mother Reservoir - some aspects of its design and construction” (PDF). geplus.co.uk. Приступљено 19. 6. 2015. 
  40. ^ BBC News Homes flooded by reservoir leak Saturday, 8 April 2006
  41. ^ „News Release Thames Water Employs Reservoir Profiler to Reduce Costs (6 June 2007)”.  Архивирано септембар 19, 2007 на сајту Wayback Machine
  42. ^ Pawsey, D B H; Humphrey, A W (октобар 1976). „he Queen Mother Reservoir – some aspects of its design and construction”. Ground Engineering: 27—30. 
  43. ^ Bell, F. G. (1979). Engineering Geology and Geotechnics. Butterworth-Heinemann Ltd. стр. 270. ISBN 9780408003551. 
  44. ^ Michels, John (1902). Science. American Association for the Advancement of Science. стр. 152. Приступљено 15. 4. 2018 — преко Internet Archive. „duane siphon 1902.” 
  45. ^ Boatwright, A.; Hughes, S.; Barry, J. (02. 12. 2015). „The height limit of a siphon”. Scientific Reports. 5 (1): 16790. Bibcode:2015NatSR...516790B. ISSN 2045-2322. PMC 4667279 Слободан приступ. PMID 26628323. doi:10.1038/srep16790. 
  46. ^ Water Flowing Up 24 meters Not Magic, Just Science! Gravity of Life (Part3) на сајту YouTube
  47. ^ а б Bryn Philpott-Yinka Oyeyemi-John Sawyer (2009). „ICE Virtual Library: Queen Mary and King George V emergency draw down schemes”. Dams and Reservoirs. 19 (2): 79—84. doi:10.1680/dare.2009.19.2.79. 
  48. ^ Rolt, L.T.C. (1969). Navigable Waterways. W & J Mackay. 
  49. ^ George M. Reeves, Ian Sims, J. C. Cripps, ур. (2006). Clay Materials Used in Construction. Geological Society. стр. 377. ISBN 978-1-86239-184-0. 
  50. ^ „Queen Mary Sailing Club website” (PDF).  Архивирано јануар 20, 2016 на сајту Wayback Machine History (pdf)
  51. ^ „Metropolitan Water Board (Various Powers) Act 1921”. legislation.gov.uk. 1921. Приступљено 20. 6. 2020. 
  52. ^ „Engineering Timelines - Queen Mary Reservoir”. Engineering Timelines. Приступљено 20. 6. 2020. 
  53. ^ „History of the Queen Mary Reservoir - Village Matters”. Village Matters. фебруар 2014. Приступљено 25. 4. 2014. 
  54. ^ „Open Learning – OpenLearn – Open University”. Приступљено 20. 9. 2015. 
  55. ^ Koerner, R. M. (2012). Designing With Geosynthetics (6th изд.). Xlibris Publishing Co., 914 pgs. 
  56. ^ Müller, W. W.; Saathoff, F. (2015). „Geosynthetics in geoenvironmental engineering”. Science and Technology of Advanced Materials. 16 (3): 034605. Bibcode:2015STAdM..16c4605M. PMC 5099829 Слободан приступ. PMID 27877792. doi:10.1088/1468-6996/16/3/034605. 
  57. ^ Kays, W. B. (1987), Construction of Linings for Reservoirs, Tanks and Pollution Control Foundation, J. Wiley and Sons, New York, NY, 379 pgs.
  58. ^ Rollin, A. and Rigo, J. M. (1991), Geomembranes: Identification and Performance Testing, Chapman and Hall Publ., London, 355 pgs.
  59. ^ „Forest Hill and Honor Oak Secrets” (PDF). London Borough of Lewisham. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 3. 2012. г. Приступљено 01. 09. 2011. 
  60. ^ „Queen Elizabeth's visit to Richard Bulkeley”. British History Online. Приступљено 2018-09-26. 
  61. ^ „Stump of The Oak of Honor”. 26. 8. 2007 — преко Flickr. 
  62. ^ „Honor Oak Reservoir” (PDF). London Borough of Lewisham. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 3. 2012. г. Приступљено 01. 09. 2011. 
  63. ^ „Honor Oak Reservoir”. Mott MacDonald. Архивирано из оригинала 9. 12. 2011. г. Приступљено 2011-09-01. 
  64. ^ Bensted, I H (јануар 1994). „Historical Perspective and Corporate Overview”. Proceedings of the Institution of Civil Engineers - Civil Engineering. 102 (6): 1—8. ISSN 0965-089X. doi:10.1680/icien.1994.27264. Приступљено 2022-07-30. 
  65. ^ „London Ring Main turns 25”. Thames Water. 15. 11. 2019. Приступљено 30. 7. 2022. 
  66. ^ „Aquarius Golf Club”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 20. 9. 2015. 
  67. ^ Sahoo, Debabrata; Nayeb Yazdi, Mohammad; Owen, Jr., James S.; White, Sarah A. (13. 10. 2021). „The Basics of Irrigation Reservoirs for Agriculture”. Land-Grant Press (на језику: енглески). Clemson University, South Carolina. Приступљено 27. 07. 2023. 
  68. ^ Rapport préliminaire en vue de l’expertise collective sur l'impact cumulé des retenues, p. 15-16
  69. ^ Smith, S.; et al. (2006). Water: the vital resource (2nd изд.). Milton Keynes, The Open University. 
  70. ^ Wilson & Wilson. Encyclopedia of Ancient Greece. Routledge. 2005. стр. 8. ISBN 0-415-97334-1. 
  71. ^ Priya, T.Lakshmi (октобар 2010). „Protecting the Tangible and Intangible Heritage of Rani ki Vav: A Unique Subterranean Step Well in Gujarat”. Advanced Materials Research. 133–134: 1057—1064. ISSN 1662-8985. doi:10.4028/www.scientific.net/AMR.133-134.1057. 
  72. ^ Shekhawat, Abhilash. „Stepwells of Gujarat”. India's Invitation. Приступљено 30. 3. 2012. 
  73. ^ а б Rodda, John; Ubertini, Lucio, ур. (2004). The Basis of Civilization – Water Science?. International Association of Hydrological Science. стр. 161. ISBN 978-1-901502-57-2. OCLC 224463869. 
  74. ^ „Hafirs in Sudan”.  Архивирано 2017-11-02 на сајту Wayback Machine.
  75. ^ Intisar Soghayroun, Elzein Soghayroun pp. 44; Trade and Wadis System(s) in Muslim Sudan. 2010. ISBN 978-9970-25-005-9. .
  76. ^ а б в Fritz Hintze, Kush XI; pp. 222-224.
  77. ^ Claudia Näser; The Great Hafir at Musawwarat as-Sufra. Fieldwork of the Archaeological Mission of Humboldt University Berlin in 2005 and 2006. On: Between the Cataracts. Proceedings of the 11th Conference of Nubian Studies. Warsaw University, 27 August - 2 September 2006; In: Polish Centre of Mediterranean Aerchaeology University of Warsaw. PAM Supplement Series 2.2./1-2.
  78. ^ Geiger, W. (1996). Culawamsa: Being The More Recent Part of the Mahawamsa (на језику: немачки). Germany: Motilal Banarsidass. ISBN 8120813006. 
  79. ^ Finegan, Jack (1989). An Archaeological History of Religious Indian Asia. Paragon House. ISBN 0913729434. 
  80. ^ Kasturi, P. (2007). South India Heritage: An Introduction. East West Books (Madras). ISBN 978-8188661640. 
  81. ^ Seniviratne, A. The Temple of the Sacred Tooth Relic: An Architectural History of the Dalada Maligāwa, the Symbol of Buddhist Faith and Sovereignty in Sri Lanka. 
  82. ^ Siriweera, I. (2002). History of Sri Lanka: From the Earliest Times to the End of the Sixteenth Century. Sri Lanka: Dayawansa Jayakody & Company. 
  83. ^ „– International Lake Environment Committee – Parakrama Samudra”.  Архивирано 5 јун 2011 на сајту Wayback Machine
  84. ^ „Gibson Reservoir”. Montana Fish, Wildlife & Parks. Приступљено 6. 7. 2020. 
  85. ^ „Gibson Dam”. Bureau of Reclamation. Приступљено 6. 7. 2020. 
  86. ^ а б Soumis, Nicolas; Lucotte, Marc; Canuel, René; Weissenberger, Sebastian; Houel, Stéphane; Larose, Catherine; Duchemin, Éric (2004). „Hydroelectric Reservoirs as Anthropogenic Sources of Greenhouse Gases”. Water Encyclopedia. стр. 203—210. ISBN 978-0471478447. doi:10.1002/047147844X.sw791. 
  87. ^ „Small Hydro: Power of the Dammed: How Small Hydro Could Rescue America's Dumb Dams”. Приступљено 20. 9. 2015. 
  88. ^ Dwivedi, A.K. Raja, Amit Prakash Srivastava, Manish (2006). Power Plant Engineering. New Delhi: New Age International. стр. 354. ISBN 81-224-1831-7. 
  89. ^ Raghunath, H.M. (2009). Hydrology : principles, analysis, and design (Rev. 2nd изд.). New Delhi: New Age International. стр. 288. ISBN 978-81-224-1825-5. 
  90. ^ „Hydro modelling description (PDF)” (PDF). www.entsoe.eu. Приступљено 10. 8. 2020. 
  91. ^ Partha J. Das, Neeraj Vagholikar. „Damming Northeast India” (PDF). Kalpavriksh, Aaranyak and ActionAid India. стр. 4—5. Приступљено 11. 7. 2011. 
  92. ^ „Hydroelectric generating stations - Hydro-Québec Production”. www.hydroquebec.com. 
  93. ^ „First Hydro Company Pumped Storage”. Архивирано из оригинала 29. 7. 2010. г. 
  94. ^ „Storage for a secure Power Supply from Wind and Sun” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 23. 2. 2011. г. Приступљено 21. 1. 2011. 
  95. ^ Rehman, Shafiqur; Al-Hadhrami, Luai; Alam, Md (30. 4. 2015). „Pumped hydro energy storage system: A technological review”. Renewable and Sustainable Energy Reviews. 44: 586—598. doi:10.1016/j.rser.2014.12.040. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 15. 11. 2016 — преко ResearchGate. 
  96. ^ „DOE OE Global Energy Storage Database”. U.S. Department of Energy Energy Storage Systems Program. Sandia National Laboratories. 8. 7. 2020. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  97. ^ Bankstown Reservoir (Elevated) (WS0007) Conservation Management Plan, Sydney Water, 2005
  98. ^ „Giant of an Idea, August 25th, 2015”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2018. г. Приступљено 27. 3. 2018. 
  99. ^ Rosen, Sue. Sense of Identity. Bankstown: Bankstown City Council. стр. 14/16. 
  100. ^ „Irrigation UK” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 9. 2015. 
  101. ^ „Orifice Plates for Flow Measurement & Flow Restriction”. Приступљено 1. 2. 2014. 
  102. ^ Flow of Fluids Through Valves, Fittings and Pipe. Ipswich: Crane. 1988. стр. 2—14. 
  103. ^ Cunningham, R.G. (1951). „Orifice Meters with Supercritical Compressible Flow”. Trans. ASME. 73: 625—638. 
  104. ^ Lindsey, Rebecca; Dahlman, Luann (28. 6. 2022). „Climate Change: Global Temperature”. climate.gov. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 17. 9. 2022. г. 
  105. ^ Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), ур. (2022), „Summary for Policymakers”, The Ocean and Cryosphere in a Changing Climate: Special Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 3—36, ISBN 978-1-009-15796-4, doi:10.1017/9781009157964.001 Слободан приступ, Приступљено 24. 04. 2023 
  106. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Rideau Canal – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO. Приступљено 18. 3. 2014. 
  107. ^ „Rideau Canal”. The Canadian Encyclopedia. Приступљено 11. 3. 2023. 
  108. ^ Rideau Canal, UNESCO World Heritage,. „UNESCO.org”. Приступљено 14. 1. 2008. 
  109. ^ „Rideau Canal National Historic Site of Canada > Lockstation Safety”. Parks Canada. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2013. 
  110. ^ Slaymaker, Olav; Catto, Norm (13. 2. 2020). Landscapes and Landforms of Eastern Canada (на језику: енглески). Springer Nature. стр. 564. ISBN 978-3-030-35137-3. 
  111. ^ „Huddersfield Narrow Canal Reservoirs”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2001. г. Приступљено 20. 9. 2015. 
  112. ^ „Canoe Wales – National White Water Rafting Centre”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2012. г. Приступљено 20. 9. 2015. 
  113. ^ Gieck, Jack (1988). A Photo Album of Ohio's Canal Era, 1825–1913. Kent State University Press. стр. xvii. ISBN 9780873383530. 
  114. ^ а б Brown, Lesley (1993). The New shorter Oxford English dictionary on historical principlesНеопходна слободна регистрација. Oxford [Eng.]: Clarendon. ISBN 0-19-861271-0. 
  115. ^ Corporation, Bonnier (1907). „Popular Science”. The Popular Science Monthly. Bonnier Corporation: 68—. ISSN 0161-7370. 
  116. ^ Johnson, Samuel (1773). A Dictionnary of the English Language. стр. 196—. 
  117. ^ Sheridan, Thomas (1789). A Complete Dictionary of the English Language, Both with Regard to Sound and Meaning ...: To which is Prefixed a Prosodial Grammar. C. Dilly. стр. 286—. 
  118. ^ Dwight, Timothy (1822). New-England and New-York. стр. 286—. 
  119. ^ Baker, N G; et al. (29. 1. 2020). „The Response of River-resident Fish to Reservoir Freshet Releases of Varying Profiles Intended to Facilitate a Spawning Migration”. Water Resources Research. Hull International Fisheries Institute, University of Hull. 56 (6). Bibcode:2020WRR....5624196B. S2CID 213488911. doi:10.1029/2018WR024196. 
  120. ^ Carbone, Delana; Hanson, Jenna (29. 1. 2013). „Floods: 10 of the deadliest in Australian history”. Australian Geographic. Архивирано из оригинала 27. 1. 2013. г. Приступљено 9. 2. 2013. 
  121. ^ „Queensland Floods Commission of Inquiry Final Report” (PDF). март 2012. стр. 386—389. Приступљено 18. 4. 2018. 
  122. ^ Calligeros, Marissa (29. 12. 2010). „Flooding could last 'weeks, not days'”. Brisbane Times. Архивирано из оригинала 4. 2. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2011. 
  123. ^ „Flood destroys doctor's surgery in Theodore”. ABC Rural. 10. 1. 2011. Приступљено 15. 1. 2011. 
  124. ^ „Special Climate Statement 24” (PDF). Bureau of Meteorology. 7. 1. 2011. Приступљено 18. 1. 2011. 
  125. ^ Lambert, A (2006). Regulation of the River Dee. Regulated Rivers: Research & Management. 
  126. ^ „The River Dee Regulation Scheme”.  Архивирано 4 август 2012 на сајту Archive.today
  127. ^ Calow, Peter P.; Petts, Geoffrey E., ур. (јун 2009). The Rivers Handbook: Hydrological and Ecological Principles. Wiley-Blackwell. стр. 223. ISBN 978-1-444-31386-4. 
  128. ^ P. E. O’Connell; G. P. Brunsdon; D. W. Reed; P. G. Whitehead. „Case Studies in Real-Time Hydrological Forecasting From the UK”. River Flow Modelling and Forecasting. Water Science and Technology Library. стр. 195—240. doi:10.1007/978-94-009-4536-4_8. 
  129. ^ „Chatuge”. TVA.com. Приступљено 25. 02. 2024. 
  130. ^ „Lake Chatuge Vacation Info - Lakelubbers”. Lakelubbers. Приступљено 2017-05-28. 
  131. ^ Moore, Carl S. (1. 1. 2007). „Impact of National Forest & TVA Chatuge Dam”. Clay County, NC Then and Now: A Written and Pictorial History. Genealogy Publishing Service. ISBN 9781881851240. 
  132. ^ „Chatuge Lake to rise 4 ft.”. The Cherokee Scout. Murphy, N.C. 15. 04. 1954. стр. A1. 
  133. ^ Kleinpeter, Brittany (23. 10. 2023). „'Like kudzu in the water' | How an invasive weed known as 'parrot feather' is threatening Lake Chatuge”. 11Alive.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 02. 2024. 
  134. ^ Padgett, Guy (1976). A History of Clay County, North Carolina. Clay County Bicentennial Committee. 
  135. ^ Lillicrap, R. J. The Llyn Brianne Dam and the River Towy Scheme. Llandovery: Llandovery Publications, 1998.
  136. ^ „Spillways & Outlets - Outlet Towers”. British Dam Society. 2010. Приступљено 2017-03-02. 
  137. ^ Votruba, Ladislav; Broža, Vojtěch (1989). Water Management in Reservoirs. Developments in Water Science. 33. Elsevier Publishing Company. стр. 187. ISBN 978-0-444-98933-8. 
  138. ^ „Water glossary”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2015. 
  139. ^ Savenije, H.H.G., 1995. Spreadsheets: flexible tools for integrated management of water resources in river basins. In: Modelling and Management of Sustainable Basin-scale Water Resources Systems. IAHS Publications 231, pp. 207–215.
  140. ^ Juízo, D. and Líden, R. 2008. Modeling for transboundary water resources planning and allocation. Hydrology and Earth System Sciences Discussions, 5, 475-509 [3]
  141. ^ Nkomo, S. and van der Zaag, P. 2004. Equitable water allocation in a heavily committed international catchment area: the case of the Komati Catchment. Physics and Chemistry of the Earth, 29, 1309–. doi:10.1016/j.pce.2004.09.022.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  142. ^ Savenije, H.H.G. 1994. Water resource management: concepts and tools. IHE-Delft, the Netherlands.
  143. ^ Khosa, S. 2007. Evaluating the effect of different water demand scenarios on downstream water availability in Thuli river basin, Zimbabwe. MSc thesis (unpublished), University of Zimbabwe [4]
  144. ^ Junyin, J., Zhenwei, Z. and Weihua, Z. 2005. Drought analysis in middle Heihe River. Agricultural Science and Technology, 6, 22-28. [5]
  145. ^ „WEAP”. SEI (на језику: енглески). Приступљено 08. 04. 2022. 
  146. ^ „Water Evaluation and Planning (WEAP) System | U.S. Climate Resilience Toolkit”. toolkit.climate.gov. Приступљено 08. 04. 2022. 
  147. ^ Mounir, Zakari Mahamadou; Ma, Chuan Ming; Amadou, Issoufou (19. 01. 2011). „Application of Water Evaluation and Planning (WEAP): A Model to Assess Future Water Demands in the Niger River (In Niger Republic)”. Modern Applied Science. 5 (1). ISSN 1913-1852. doi:10.5539/mas.v5n1p38 Слободан приступ. 
  148. ^ Sieber, J., [6]WEAP History and Credits, WEAP Website, accessed August 14, 2020.
    • Matchett, Elliott L.; Fleskes, Joseph P.; Young, Charles A.; Purkey, David R. (2015). „A framework for modeling anthropogenic impacts on waterbird habitats: Addressing future uncertainty in conservation planning”. Open-File Report. doi:10.3133/ofr20151017. 
  149. ^ Purkey, D. R.; Joyce, B.; Vicuna, S.; Hanemann, M. W.; Dale, L. L.; Yates, D.; Dracup, J. A. (2008). „Robust analysis of future climate change impacts on water for agriculture and other sectors: A case study in the Sacramento Valley”. Climatic Change. 87: 109—122. doi:10.1007/s10584-007-9375-8. 
  150. ^ Purkey, David R.; Huber-Lee, Annette; Yates, David N.; Hanemann, Michael; Herrod-Julius, Susan (2006). „Integrating a Climate Change Assessment Tool into Stakeholder-Driven Water Management Decision-Making Processes in California”. Water Resources Management. 21: 315—329. doi:10.1007/s11269-006-9055-x. 
  151. ^ „North Carolina Dam safety law”.  Архивирано 16 април 2010 на сајту Wayback Machine
  152. ^ „Reservoirs Act 1975”. www.opsi.gov.uk. 
  153. ^ „Llyn Eigiau”. Приступљено 20. 9. 2015. 
  154. ^ Pine, L.G. (1983). A dictionary of mottoesНеопходна слободна регистрација (1 изд.). London: Routledge & Kegan Paul. стр. 14. ISBN 0-7100-9339-X. 
  155. ^ „617 Squadron”. raf.mod.uk. Приступљено 13. 12. 2018. 
  156. ^ „Dambusters To Be Next Lightning II Squadron”.  Архивирано 15 јул 2015 на сајту Wayback Machine – RAF, 18 July 2013
  157. ^ Lake, Alan (1999). Flying units of the RAF: the ancestry, formation and disbandment of all flying units from 1912. Shrewsbury: Airlife. стр. 271. ISBN 1-84037-086-6. 
  158. ^ „Commonwealth War Graves Commission – Operation Chastise” (PDF). 
  159. ^ Greater Manchester Gazetteer, Greater Manchester County Record Office, Places names – S, Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г., Приступљено 20. 6. 2007 
  160. ^ „Town population 2011”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2015. 
  161. ^ „CIWEM – Reservoirs:Global Issues”.  Архивирано 12 мај 2008 на сајту Wayback Machine
  162. ^ „Proposed reservoir – Environmental Impact Assessment (EIA) Scoping Report”.  Архивирано 8 март 2009 на сајту Wayback Machine
  163. ^ Houghton, John (4. 5. 2005). „Global warming”. Reports on Progress in Physics. 68 (6): E2865—74. Bibcode:2005RPPh...68.1343H. S2CID 250915571. doi:10.1088/0034-4885/68/6/R02. 
  164. ^ „Reservoir Surfaces as Sources of Greenhouse Gases to the Atmosphere: A Global Estimate” (PDF). era.library.ualberta.ca. 
  165. ^ а б в г Fearnside, P.M. (1995). „Hydroelectric dams in the Brazilian Amazon as sources of 'greenhouse' gases”. Environmental Conservation. 22 (1): 7—19. Bibcode:1995EnvCo..22....7F. S2CID 86080700. doi:10.1017/s0376892900034020. 
  166. ^ Schulz, Christopher; Adams, William M. (2023). „The Politics of Environmental Consensus: The Case of the World Commission on Dams”. Global Environmental Politics. 23 (2): 11—30. ISSN 1526-3800. S2CID 254721337. doi:10.1162/glep_a_00687. hdl:10023/26631 Слободан приступ. 
  167. ^ International Rivers, The World Commission on Dams Framework - a Brief Introduction, February 29, 2008. Архивирано април 1, 2020 на сајту Wayback Machine
  168. ^ Graham-Rowe, Duncan. „Hydroelectric power's dirty secret revealed”. 
  169. ^ Teodoru, Cristian R.; Bastien, Julie; Bonneville, Marie-Claude; del Giorgio, Paul A.; Demarty, Maud; Garneau, Michelle; Hélie, Jean-Francois; Pelletier, Luc; Prairie, Yves T.; Roulet, Nigel T.; Strachan, Ian B.; Tremblay, Alain (јун 2012). „The net carbon footprint of a newly created boreal hydroelectric reservoir: C EMISSIONS FROM THE EASTMAIN RESERVOIR”. Global Biogeochemical Cycles (на језику: енглески). 26 (2): n/a. S2CID 128389377. doi:10.1029/2011GB004187 Слободан приступ. 
  170. ^ Duchemin, Éric (1. 12. 1995). „Production of the greenhouse gases CH4 and CO2 by hydroelectric reservoirs of boreal region”. ResearchGate. Приступљено 20. 9. 2015. 
  171. ^ „The Issue of Greenhouse Gases from Hydroelectric Reservoirs from Boreal to Tropical Regions”. researchgate.net. 
  172. ^ Kelly, C. A.; Rudd, J. W. M.; Bodaly, R. A.; Roulet, N. P.; St.Louis, V. L.; Heyes, A.; Moore, T. R.; Schiff, S.; Aravena, R.; Scott, K. J.; Dyck, B. (мај 1997). „Increases in Fluxes of Greenhouse Gases and Methyl Mercury following Flooding of an Experimental Reservoir”. Environmental Science & Technology. 31 (5): 1334—1344. ISSN 0013-936X. S2CID 129247176. doi:10.1021/es9604931. 
  173. ^ St.Louis, Vincent L.; Rudd, John W. M.; Kelly, Carol A.; Bodaly, R. A. (Drew); Paterson, Michael J.; Beaty, Kenneth G.; Hesslein, Raymond H.; Heyes, Andrew; Majewski, Andrew R. (март 2004). „The Rise and Fall of Mercury Methylation in an Experimental Reservoir†”. Environmental Science & Technology. 38 (5): 1348—1358. Bibcode:2004EnST...38.1348S. ISSN 0013-936X. PMID 15046335. doi:10.1021/es034424f. 
  174. ^ „Ecology of Reservoirs and Lakes”. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 20. 9. 2015. 
  175. ^ „The relationship between large reservoirs and seismicity 08 February 2010”. International Water Power & Dam Construction. 20. 2. 2010. Архивирано из оригинала 18. 6. 2012. г. Приступљено 12. 3. 2011. 
  176. ^ „International Lake Environment Committee – Volta Lake”.  Архивирано 6 мај 2009 на сајту Wayback Machine
  177. ^ „Lake Volta | lake, Ghana”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-06. 
  178. ^ „Lake Volta, Ghana”. Visible Earth. NASA. 7. 4. 2002. Приступљено 7. 3. 2018. 
  179. ^ „Largest, Tallest, Biggest, Shortest”. McqsPoint. Архивирано из оригинала 9. 2. 2019. г. Приступљено 9. 2. 2018. 
  180. ^ Maccallum, Ian. „Smallwood Reservoir”. 
  181. ^ Atlas of Canada. „Rivers in Canada”. Архивирано из оригинала 10. 4. 2007. г. Приступљено 2015-03-17. 
  182. ^ „Churchill River”. Canadian Geographic Education. Архивирано из оригинала 1. 12. 2015. г. Приступљено 21. 7. 2019. 
  183. ^ „International Lake Environment Committee – Reservoir Kuybyshev”.  Архивирано 3 септембар 2009 на сајту Wayback Machine
  184. ^ Rainey, Thomas B. (01. 03. 1999). „Environmental Review: Managing the Kuybyshev Reservoir in the New Russia: A Status Report”. Environmental Practice. 1 (1): 48—55. ISSN 1466-0466. doi:10.1017/S1466046600000193. 
  185. ^ Semenov, D. Yu. (01. 11. 2010). „Dynamics of species diversity of Cyclostomata and fishes in the Kuybyshev Reservoir”. Journal of Ichthyology (на језику: енглески). 50 (9): 757—762. ISSN 1555-6425. S2CID 39130216. doi:10.1134/S0032945210090080. 
  186. ^ „International Lake Environment Committee – Lake Kariba”.  Архивирано 26 април 2006 на сајту Wayback Machine
  187. ^ Scholz, C. H.; Koczynski, T. A.; Hutchins, D. G. (1. 1. 1976). „Evidence for Incipient Rifting in Southern Africa” (PDF). Geophysical Journal International. 44 (1): 135—144. Bibcode:1976GeoJ...44..135S. doi:10.1111/j.1365-246X.1976.tb00278.x Слободан приступ. 
  188. ^ „Kariba”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 31. 07. 2007. 
  189. ^ „Annual report 2013” (PDF). Samruk-Energy. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-09-07. г. Приступљено 2014-09-09. 
  190. ^ „International Lake Environment Committee – Bratskoye Reservoir”.  Архивирано 21 септембар 2010 на сајту Wayback Machine
  191. ^ Авакян, А. Б. „Братское водохранилище”. Great Soviet Encyclopedia. Архивирано из оригинала 02. 12. 2007. г. Приступљено 2024-05-13. 
  192. ^ „Братское водохранилище” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 27. 05. 2016. г. Приступљено 29. 5. 2021. 
  193. ^ „International Lake Environment Committee – Aswam high dam reservoir”.  Архивирано 20 април 2012 на сајту Wayback Machine
  194. ^ „Aswan High Dam, River Nile, Sudan, Egypt”. Water Technology. Приступљено 15. 10. 2016. 
  195. ^ Scudder, Thayer (2. 9. 2016). Aswan High Dam Resettlement of Egyptian Nubians. Springer. ISBN 9789811019357. Приступљено 18. 11. 2016. 
  196. ^ Sofer, Amon (1999). Rivers of Fire: The Conflict Over Water in the Middle East. Rowman & Littlefield. стр. 36. ISBN 9780847685110. 
  197. ^ Paul R. Josephson. Industrialized Nature: Brute Force Technology and the Transformation of the Natural World. Island Press. 2002. стр. 31. ISBN 1-55963-777-3. .
  198. ^ Detailed map of the reservoir
  199. ^ „International Lake Environment Committee – Caniapiscau Reservoir”.  Архивирано 19 јул 2009 на сајту Wayback Machine.
  200. ^ „Réservoir de Caniapiscau” (на језику: French). Commission de toponymie du Québec. Приступљено 07. 10. 2010. 
  201. ^ „Caniapiscau Reservoir”. World Lakes Database. International Lake Environment Committee. Архивирано из оригинала 29. 05. 2010. г. Приступљено 08. 10. 2010. 
  202. ^ „Guri Hydropower Station”. VHPC. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 25. 3. 2013. 
  203. ^ „Hydroelectric Plants in Venezuela”. IndustCards. Архивирано из оригинала 3. 1. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  204. ^ „Guri Dam”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica, Inc. 2011. Архивирано из оригинала 28. 8. 2011. г. Приступљено 29. 08. 2011. 
  205. ^ „Dams - Guri”. Covenpre VENCOLD. Архивирано из оригинала 3. 6. 2009. г. Приступљено 13. 1. 2011. 
  206. ^ Farrell, John (23. 2. 1969). „A Dam And Falls in Venezuela Jungle”. The Blade. Toledo, Ohio. Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  207. ^ „International Lake Environment Committee – Manicouagan Reservoir”.  Архивирано 14 мај 2011 на сајту Wayback Machine
  208. ^ Hydro-Québec - Cinq principaux réservoirs d'Hydro-Québec
  209. ^ Jaret, Steven J.; Hemming, Sidney R.; Rasbury, E. Troy; Thompson, Lucy M.; Glotch, Timothy D.; Ramezani, Jahandar; Spray, John G. (01. 11. 2018). „Context matters – Ar–Ar results from in and around the Manicouagan Impact Structure, Canada: Implications for martian meteorite chronology”. Earth and Planetary Science Letters (на језику: енглески). 501: 78—89. Bibcode:2018E&PSL.501...78J. ISSN 0012-821X. S2CID 134725972. doi:10.1016/j.epsl.2018.08.016. 
  210. ^ Hodych, J.P.; G.R.Dunning (1992). „Did the Manicouagan impact trigger end-of-Triassic mass extinction?”. Geology. 20 (1): 51.54. Bibcode:1992Geo....20...51H. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<0051:DTMITE>2.3.CO;2. 
  211. ^ Ramezani, J., S. A. Bowring, M. S. Pringle, F. D. Winslow, III, and E. T. Rasbury (2005). "The Manicouagan impact melt rock: a proposed standard for intercalibration of U-Pb and 40Ar/39Ar isotopic systems". 15th V.M. Goldsmidt Conference Abstract Volume, p. A321.
  212. ^ „International Lake Environment Committee – Williston Lake”.  Архивирано 21 јул 2009 на сајту Wayback Machine
  213. ^ Atlas of Canada. Lakes
  214. ^ Statistics Canada. Lakes, elevation and area, by provinces and territories
  215. ^ „Krasnoyarkkoye Reservoir”. International Lake Environment Committee. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 24. 7. 2011. 
  216. ^ Grigor'ev, Yu. A.; Sokol'nikov, N. M. (октобар 1973). „Ice-thermal reservoir regimen during first years of operation of the Krasnoyarsk hydroelectric plant”. Hydrotechnical Construction. 7 (10): 30—32. S2CID 110511432. doi:10.1007/BF02377727. 
  217. ^ „Hydroelectric Dams: A Looming Threat to Russia's Mighty Rivers”. Pacific Environment. Архивирано из оригинала 30. 9. 2013. г. Приступљено 21. 9. 2013. 
  218. ^ Gotlib, Ya. L. (децембар 1996). „Possible improvement of the ice and thermal conditions in the lower pool of the Krasnoyarsk hydroelectric station”. Hydrotechnical Construction. 30 (12): 26—28. S2CID 108824842. doi:10.1007/BF02447466. 
  219. ^ Официальный сайт филиала Зейская ГЭС ОАО «РусГидро»
  220. ^ Официальный сайт ОАО «РусГидро»
  221. ^ Описание Зейской ГЭС на сайте института Ленгидропроект
  222. ^ „Описание плотины Зейской ГЭС”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Вештачко језеро на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вештачко_језеро&oldid=28743217”