Prijeđi na sadržaj

Wikipedija:Navođenje izvora

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Wikipedija:Literatura)

Ova stranica je smernica koja opisuje kako u člancima navoditi izvore podataka (kolokvijalno "literatura"). Navođenje izvora podataka je dio smernica Wikipedia:Bez originalnog istraživanja i Wikipedia:Proverljivost. To znači da bilo koji materijal koji se ospori i za koji nije naveden materijal bilo koji urednik može da ukloni. Za više informacija pogledajte gore navedene strane i Wikipedia:Pouzdani izvori.

Ova strana je izuzetno iscrpan vodič; jednostavno uputstvo koje pokriva osnovnu upotrebu u gotovo svim slučajevima se nalazi na Wikipedia:Referenciranje za početnike.

Potrebe za navođenje izvora

  • Pomaganje korisnicima da pronađu pouzdane izvore podataka o temi;
  • obezbeđivanje verodostojnosti članka i mogućnosti da svaki čitalac ili urednik može proveriti informaciju;
  • poboljšanje opšte verodostojnosti i merodavnosti Vikipedije;
  • pokazivanje da vaš doprinos nije originalno istraživanje;
  • smanjivanje verovatnoće uredničkih sporova, ili rešavanje onih do kojih se došlo; i
  • davanje priznanja izvoru za pružanje korisnih podataka i izbegavanje optužbe za plagijat.

Primedba: članci Vikipedije ne mogu biti korišćeni kao izvori.

Kada navoditi izvore

Kada dodate sadržaj

Za načine pronalaženja izvora za navođenje, pogledajte Pronalaženje dobrog izvora...

Ako dodate bilo kakav podatak u članak, naročito ako je sporan ili je verovatno da će biti osporen, treba da navedete i izvor. Ako ne znate kako da oblikujete navod, drugi će ga srediti za vas. Prosto navedite sve podatke koje možete.

Uopšteno, čak i kada pišete po sećanju, trebalo bi da aktivno tražite merodavnu referencu za navođenje. Ako pišete iz sopstvenog znanja, onda bi trebalo da znate dovoljno i da nađete dobru referencu pri kojoj se čitalac može sam informisati o temi - vi nećete večito biti na raspolaganju da odgovarate na pitanja. Osnovna stvar je da pomognete čitaocu i ostalim urednicima.

Navođenje je naročito važno kada pišete o mišljenjima koja postoje o određenom pitanju. Izbegavajte neodređene tvrdnje kao što je „Neki ljudi kažu...“. Umesto toga, učinite da je ono što napišete proverljivo: pronađite određenu osobu ili grupu koja ima to mišljenje, spomenite je po imenu i dajte navod iz merodavne publikacije u kojoj se to mišljenje izražava. Zapamtite da Vikipedija nije mesto na kojem treba da izražavate svoje mišljenje niti za originalno istraživanje.

Budući da je ovo Wikipedia na srpskohrvatskom jeziku, kad god je moguće, treba navesti izvor na srpskohrvatskom jeziku, koji bi trebalo da uvek ima prednost nad drugim jezicima iste težine. Međutim, tamo gde je to prikladno, navedite i reference na drugim jezicima. Ako navodite iz izvora na drugom jeziku, treba navesti prevod na srpskohrvatski jezik uz navod na izvornom jeziku pored njega.

Kada citirate nekoga

Kada citirate iz objavljenog materijala, uvek dodajte i navod, a navod bi trebao da se nalazi odmag posle citata, koji bi trebalo da je omeđen dvostrukim znacima navoda — „ovako“ — ili jednostrukim navodnicima ako je citat unutar citata — „sledi jedan takav ‘citat’ za primer“.

Kada proverite sadržaj

Možete da navedete izvor i za materijal koji niste vi napisali ako koristite izvor da proverite taj materijal. Dodavanje izvora u članak je odličan način da doprinesete Vikipediji. Na Vikipediji na engleskom možete videti i organizovano sprovođenje ovoga, na stranama en:Wikipedia:Forum for Encyclopedic Standards i en:Wikipedia:WikiProject Fact and Reference Check. Za bilo koju izjavu možete navesti i direktne citate, kao metod za olakšavanje provere činjenica.

Tekst koji je, ili će verovatno biti, osporen

Osporeni tekst se može odmah potpuno ukloniti ili premestiti iz članka na stranu za razgovor na raspravu. Ako je osporeni tekst bezopasan, i samo smatrate da bi bio potreban izvor, stavite šablon {{činjenica}} na kraju sporne rečenice ili dela rečenice. Šablon {{provera navoda}} može biti koristan za označavanje citata koji su izvađeni iz konteksta ili za druge zloupotrebe citata. Necenzurisana kritika ili negativni materijal iz biografija živih osoba se može odmah ukloniti, bez stavljanja na stranu za razgovor. Pogledajte Wikipedia:Biografije živih osoba i :en:Wikipedia:Libel.

Razmišljajte unapred. Pokušajte da zamislite da li bi ljudi mogli da posumnjaju u ono što ste napisali, ili bi im moglo zatrebati više podataka. Ako ono što napišete na Vikipediji poduprete pozivanjem na jasan i pouzdan izvor, vaši prilozi će dobiti na stabilnosti.

Posredni izvori: kažite gde ste vi to našli

Uobičajena greška je kopiranje podataka o navodu iz drugog izvora bez navođena posrednika. Na primer, možete pronaći podatak na veb sajtu, koji tvrdi da je iz neke knjige. Osim ako sami ne proverite tu informaciju u toj knjizi, vaš stvarni izvor je taj sajt i morate ga spomenuti. Stoga sama veb strana mora biti pouzdan izvor. Vaš navod može da pominje samo veb stranu, ili možete da pružite i više podataka na ovaj način::

  • <Veb strana>, koja citira <knjigu>, ili
  • <Knjiga>, citirana na <veb strani>.

Međutim, knjigu ne treba da navodite osim ako ste je sami pregledali. Ako ste je proverili, više nema potrebe da navodite veb stranu, ali je i dalje možete pomenuti ako bi to čitaocima bio koristan podatak. To možete učiniti u ovom obliku:

  • <Knjiga> (vidi još <veb stranu>).

Međutim, povedite računa da ne usmerite čitaoce ka veb strani koja bi se mogla smatrati nepouzdanom. Smisao ovog pravila je da omogući čitaocima da sami procene pouzdanost dokaza i da im se omogući da ih provere makar onoliko koliko ste to i vi uradili.

Koje izvore navoditi

Glavni članak: Wikipedia:Pouzdani izvori

Dajte prednost trećim stranama, izvorima na srpskohrvatskom jeziku koje su javno potvrđeni (engl. peer-reviewed).

Kako i gde navoditi izvore

Vidi još: Wikipedia:Navođenje ukratko

  • Kada pišete novi članak ili dodajete reference u postojeći članak koji nema nijednu, držite se ustanovljene prakse u datoj profesiji ili oblasti na koju se članak odnosi (ako postoji i nije sporna).
  • Oni koji su prethodno doprineli članku obično znaju ustanovljenu praksu - ako je moguće, pratite njihov stil ako članak već ima reference.
  • Ako ustanovljena praksa ne postoji ili je osporena, urednici na članku treba da odluče o stilu za koji smatraju da predstavlja odgovarajuću ravnotežu između očuvanja čitljivosti teksta i što veće preciznosti i pristupačnosti navoda.
  • Ako se urednici razilaze po pitanju odgovarajućeg stila za navode, treba da prepuste odluku o najpogodnijem obliku za prikaz referenci onima koji doprinose najviše sadržaja članku. Ako se ne može postići sporazum, treba da se koristi stil navoda prvog glavnog doprinosioca.

Ako niste načisto koji sistem ili stil treba koristiti, zapamtite sledeće: najvažnija stvar je pružiti sve informacije koje su nekome potrebne da identifikuje i nađe izvor. Ako je potrebno, stavite te podatke na stranu za razgovor, ili u komentar na glavnoj strani, ili pitajte druge kako da ih pravilno oblikujete za taj članak.

Raspravu o različitim stilovima navođenja možete pronaći ispod.

Sistem prikaza referenci u člancima Vikipedije se vremenom može promeniti; jasnoća i doslednost u člancima su bitniji od strogog sprovođenja nekog određenog sistema.

Zapamtite: najvažnije je uneti iscrpne podatke o referenci - tj. dovoljno podataka da čitalac može relativno lako da pronađe prvobitni (originalni) izvor.

Brojevi strana

Preciznost u korišćenju izvora treba da bude ispraćena preciznošću navoda. Kada citirate knjige ili članke, gde god je moguće, navedite i broj strane. Brojevi strana moraju biti navedeni u citatu koji se drži određenog oblika citiranja ili koji parafrazira ili referencira određeni odeljak knjige ili članka.

  • Po Džesiki Bendžamin, jedna od slabosti radikalne politike jeste da „idealizuje potlačene, kao da su njihovi politika i kultura nedirnuti sistemom dominacije, kao da narod ne učestvuje u sopstvenom potčinjavanju“ (Bendžamin 1988:9).
  • Džesika Bendžamin je tvrdila da je radikalna politika oslabljene svojim neobaziranjem na načina na koji potlačeni učestvuju u sopstvenom potčinjavanju (Bendžamin 1988:9).

Brojevi strana nisu potrebni kada citat ide uz opšti opis knjige ili članka, ili kada se knjiga ili članak u celini koristi kao primer za određenu tačku gledišta.

  • U 1980-ima se više feministikinja bavilo feminističkim isčitavanjem psihoanalitičke misli (npr. Galop 1985, Hamilton 1982, Rouz 1986, Bendžamin 1988).
  • Na primer, Džesika Bendžamin se pozivala na frojdovske i feminističke teorije za tvrdnju da je u modernom zapadnom društvu odnos između muškaraca i žena paradigmatski za razne odnose dominacije i potčinjavanja. (Bendžamin 1988).

Stilovi navođenja

Slede različiti stilovi navođenja koje možete koristiti za unošenje referenci u Vikipedijine članke:

Sva četiri stila prihvatljivi su stilovi navođenja izvora na Vikipediji. Nemojte menjati iz harvardskog referenciranja u fusnote ili obrnuto, a da prvo proverite na strani za za razgovor da li neko ima nešto protiv. Ako nema sporazuma, prednost ima stil koji je koristio prvi glavni doprinosilac.

Ugrađene HTML veze

Glavni članak: Vikipedija:Unutrašnje citiranje

MediaWiki softver podržava uključivanje HTML veza direktno u članak zatvaranjem URL-a u jednostruke uglaste zagrade — [http://www.google.com] — koje se prikazuje ovako: [1] Potpun navod bi trebalo dati u odeljku reference/bibliografija ovako:

*[http://www.google.com/ sajt Gugla], koje se prikazuje kao:

Novinski članak na koji se u članku poziva bi se korišćenjem ugrađenih veza mogao navesti ovako — [http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html] — a to izgleda ovako[2].

Onda bi se u odeljku bibliografija/reference, pun navod dao ovako:

*[http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html „Sorel optužuje Murdoka za paničnu kupovinu“] Džon Planket, ''Gardijan'', [[27. oktobar]] [[2005]], preuzeto [[27. oktobar|27. oktobra]] [[2005]]

što se prikazuje kao:

U slučaju novinskih članaka sa mreže, naročito je važno navesti autora, naslov, novinu i datum izdavanja, pošto mnoge novine priče drže na mreži samo određeni deo vremena pre nego što ih premeste u arhivu. Sa punim navodom, čitaoci će biti u stanju da lako pronađu članak čak iako veza nije ispravna.

Takođe je važno naslov članka ili naučnog rada staviti pod znake navoda, da bi Vikipedija opis sadržaja članka pripisala izvoru, a ne sebi. Na primer, ne tvrdi Vikipedija da je Sorel optužio Murdoka za paničnu kupovinu, nego Gardijan, i zato treba navesti Gardijanov naslov, a ne zameniti ga sa „Priča o Murdokovoj paničnoj kupovini“.

Prednosti ovih ugrađenih veza jeste u tome da čitaoci i drugi urednici mogu lako da kliknu i smesta odu na navedeni članak, što čini proveru izvora veoma jednostavnom, kao i to da je takve veze lako napraviti i održavati.

Mane su da će bilo ko ko uzme neki slučajan uzorak ovih veza naći će prekinute ugrađene veze. Važno je navesti pun navod u odeljku bibligrafije, tako da čitaoci i dalje mogu da pronađu članak ako ugrađena veza više ne funkcioniše.

Harvardsko referenciranje

Harvardsko referenciranje spada u najčešće korišćeni i standardan način navođenja izvora u prirodnim i društvenim naukama.

Ovaj način obeležavanja podrazumeva da se delimični citat, prezime autora i godina izdanja, stave na kraj rečenice u tekstu, a ceo citat na kraju teksta u abecednom spisku u okviru odeljka ==Reference== ili ==Izvori==.

  • Ukoliko publikacija ima samo jednog autora, dodaje se prezime i godina izdanja u zagradama posle rečenice ili pasusa, a pre tačke. Na primer (Simić 2005).
  • Ako postoje dva autora, koristi se (Simić & Ristić 2005). Za više autora se navede (Simić et al. 2005).
  • Ukoliko pasus „Reference“ sadrži dva ili više radova istog autora koji su publikovani iste godine, koristite slovo iza godine izdavanja kako biste razdvojili različite izvore (na primer, (Simić 2005a) i (Simić 2005b). Pri tome, treba da budete sigurni da ste svuda u tekstu koristili baš to slovo kako biste u pasusu namenjenom referencama dobili sve radove koje navodite.
  • Ako je datum izdavanje iz nekog razloga nepoznat, koristite „n.d.“ (što znači, „no date“, odnosno „nema datuma“).
  • Mnogo puta, autori koriste izdanje knjige koje je objavljivano posle originalnog izdanja, odnosno reprint. U takvim slučajevima, često se pišu oba datuma, tako što se datum originala stavlja u zagradu i ispred datuma korišćene edicije:
(Marks [1867] 1967)
Kompletan naziv reference bi glasio:
Marks, Karl. [1867] (1967). Kapital: Kritika političke ekonomije Vol. I. Izdao: Fridrih Engels. Njujork: International Publishers. ISBN 00000000 Uneseni ISBN nije važeći.
  • Ukoliko se navodi i broj strane, po konvenciji se piše (Simić 2005:73).
  • Ako se referencira tekst koji je naveden pod znacima navoda, tada se izvor navodi van znakova navoda, pre tačke, zatvoren u zagrade, „Primer jedne bitne rečenice“ (Simić 2005).
  • Za tekst koji je nazubljen se referenca smešta iza tačke, kao ovde. (Simić 2005)
  • Kada se autor reference navodi u samom tekstu članka, tada se godina stavlja u zagrade; na primer "Simić (2005) tvrdi ..."

Bitno: Harvard način referenciranja zahteva da se na dnu članka nađe kompletan opis izvora na način koji je opisan ispod.

Potpuno navođenje izvora u odeljku „Reference“ odnosno „Izvori“

Potpuno navođenje izvora, odnosno referenciranje, podrazumeva da na dnu članka postoji odeljak ==Reference== ili ==Izvori==. U okviru ovog odeljka je lista podrobno opisanih izvora, po jedan (*) elemenat liste za svaki izvor.

Uobičajeno navođenje izvora podrazumeva: ime autora, naslov knjige ili članka i datum objavljivanja. Razna zanimanja, naučne oblasti i izdavači koriste različite dogovore o tome koje informacije su značajne i kako se navode. Najčešće je lista poređana alfabetski (abecedno) po prezimenu autora. Ime izdavača i grad su neobavezni. ISBN broj je takođe neobavezan. Za članak iz novina trebalo ni navesti datum, broj časopisa, izdanje i broj strane, ako je moguće.

Uobičajeno referenciranje bi izgledalo ovako:

ili korišćenjem šablona za izvor u novinama:

* {{cite journal | author=L. Hussein ''et al'' | title=Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC) | journal=International Journal of Food Sciences and Nutrition | year=1999 | volume=50 | issue=5 | pages= 333–343}}

što će se u članku videti kao:

  • L. Hussein et al (1999). „Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)”. International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333–343. 

For more templates to assist formatting, see the citation templates.

Citations for newspaper articles typically include the title of the article in quotes, the byline (author's name), the name of the newspaper in italics, date of publication, and the date you retrieved it if it's online.

Some books have been reprinted several times over the course of the years. Sometimes they have gone through several editions, and sometimes a book may be published by several different publishers. This can raise serious problems for citations, because different editions may be paginated differently. Ideally, all citations in a given article should refer to the same edition by the same publisher, and this edition information should be included in the reference at the end of the article and/or the ISBN (see there) should be given. That way, there would be no confusion over the correct page number for cited quotes or material.

  • If the "References" section contains two or more works by the same author but published the same year, use a letter after the year to distinguish the different sources (for example 2005a and 2005b).
  • If you do not know the date of publication, try to find it (you could try your local library, the web-page of a national library such as the Library of Congress, or Amazon.com)
  • If the date of publication is unavailable, use "n.d." (meaning, no date)
  • Many times editors use an edition of a book that was published long after the original publication. In such cases, they must provide the date of the edition they are using or else the ISBN, and preferably both. This is important because different editions may be paginated differently.

As Wikipedia grows it is likely that different editors may rely on different editions of the same book.

  • Usually, different editions of the same book are published in different years. In such cases knowing the year is enough information to distinguish the different editions.
  • Sometimes, different editions of the same book are published in the same year. This often happens after a copyright has expired, and different publishing companies publish different editions. In such cases, one must know the publisher to distinguish the different editions, or else the ISBN.

It is crucial that complete references be provided for each distinct edition referred to (or cited) in the article, and that each such in-line citation provide enough information to distinguish between editions.

Stil Vankuver

Stil Vankuver koristi se uglavnom u člancima sa tematikom iz oblasti medicine i srodnih nauka. Ovaj stil, prema odluci Međunarodnog komiteta urednika medicinskih časopisa (International Committee of Medical Journal Editors), koristi se u svim publikacijama iz oblasti medicine i srodnih nauka. Detaljan opis može se naći ovde, a primeri Vankuver citiranja ovde.

  • Časopis

Prezime prvo slovo imena, Prezime prvo slovo imena, Prezime prvo slovo imena. Naziv članka. Skraćeni naziv članka. godina; tom(broj):br. strana (od - do).

Primer:

  1. Drummond PD. Triggers of motion sickness in migraine sufferers. Headache. 2005;45(6):653-6.
  2. Halpern SD, Ubel PA, Caplan AL. Solid-organ transplantation in HIV-infected patients. N Engl J Med. 2002;347(7):284-7.
  3. Geck MJ, Yoo S, Wang JC. Assessment of cervical ligamentous injury in trauma patients using MRI. J Spinal Disord. 2001;14(5):371-7.
  • Knjiga

Prezime prvo slovo imena autora ili izdavača. Naslov: podnaslov. Izdanje (ako nije prvo). Tom.(ako ima više tomova). Mesto izdanja: Izdavač; Year. broj strane(strana) (ako je potrebno).

Primer:

Jedan autor

  1. Hoppert M. Microscopic techniques in biotechnology. Weinheim: Wiley-VCH; 2003.
  2. Storey KB, editor. Functional metabolism: regulation and adaptation. Hoboken (NJ): J. Wiley & Sons; 2004.

Dva ili više autora

  1. Lawhead JB, Baker MC. Introduction to veterinary science. Clifton Park (NY): Thomson Delmar Learning; 2005.
  2. Gilstrap LC, Cunningham FG, Van Dorsten JP, editors. Operative obstetrics. 2nd ed. New York: McGraw-Hill; 2002.

Nema autora

  1. The Oxford concise medical dictionary. 6th ed. Oxford: Oxford University Press; 2003. p. 26.

Kasnije izdanje

  1. Murray PR, Rosenthal KS, Kobyashi GS, Pfaller MA. Medical microbiology. 4th ed. St Louis: Mosby; 2002.

Više tomova

  1. Lee GR, Bithell TC, Foerster J, Athens JW, Lukens JN, editors. Wintrobes clinical hematology. 9th ed. Vol 2. Philadelphia: Lea & Febiger; 1993.

Fusnote

Glavni članak: Wikipedia:Fusnote
Tehnički problemi sa fusnotama

Navođenje izvora sa fusnotama označenim brojevima je sporno na Vikipediji iz nekoliko razloga:

  1. Fusnote se posmatraju kao jedan od dva standarda stila citiranja u Čikaškom priručniku stila.
  2. Fusnote se obično označavaju brojevima. Prema tome, odrediti ko je šta rekao zahteva od čitaoca da stalno skače od glavnog dela članka do odeljka sa fusnotama i nazad. Kad fusnote služe da pruže dodatne informacije, to uglavnom nije problem, ali ako služe za navođenje izvora podataka, to može biti problematično (jer je ponekad vrlo važno zapamtiti koji izvor iznosi koje podatke).
  3. Do nedavno, MedijaViki je imalo ograničenu podršku za fusnote. Konkretno, automatsko nabrajanje fusnota se sukobilo sa upotrebom ugrađenih HTML linkova u uglastim zagradama sa automatskim pobrojavanjem, i ista fusnota se nije mogla koristiti više puta sa automatskim pobrojavanjem, mada je ovaj problem delimično rešen korišćenjem novog <ref> taga. (detaljnije u Wikipedia:Fusnote)
  4. Mnogi od današnjih priručnika stila ne zahtevaju ili ne preporučuju korišćenje fusnota i referencijskih endnota za navođenje izvora Šablon:Ref harvard. APA stil ne koristi fusnote za navođenje izvora. MLA priručnik stila predlaže korišćenje citiranje referenci u zagradama unutar tekstova, čime se smanjuje broj fusnota u korist bibliografskih napomena u zagradama unutar teksta gde god je to moguće; takve napomene u zagradama unutar teksta referišu na priložene spiskove Citiranih radova.
  5. Uređivači ne treba da prebacuju izvore podataka iz jednog sistema u drugi, bez prethodne saglasnosti na stranici za razgovor o članku. Na primer, uređivači ne treba u istom članku da koriste i harvardsko referenciranje i fusnote. Ako ne dođe do dogovora, treba koristiti sistem koji je koristio prvi veći uređivač članka. Ovo se, međutim, ne odnosi na konkretan stil, koji može predstavljati tehnički boljitak.

Napomena: ako se u određenom članak zaista koriste fusnote, fusnote u svom zasebnom odeljku moraju obuhvatati normalno navođenje izvora, baš kao i u odeljku „Reference“ za druge ugrađene citate iznad.

Primer

Mnoge publikacije koriste brojeve — u uglastim zagradama i/ili u indeksu — da upute na spisak izvora na kraju članka, npr. [1] ili [1] sa:

  1. ↑  L. Hussein et al (1999). „Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)”. International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333–343.  -->
  1. ^  L. Hussein et al (1999). "Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)". International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333–343.
Čemu uobičajeno služe fusnote
  • U nekim štampanim izdanjima fusnote se koriste za potpuno citiranje izvora ili za usputne komentare ili informacije koje mogu biti čitaocu zanimljive.
  • Neka štampana izdanja koriste harvardski stil citiranja izvora a fusnote koriste isključivo za usputne komentare ili zanimljive dodatne informacije. U ovom slučaju su u fusnoti napomene koje odstupaju od glavnog toka priče u članku ali su ipak korisne radi objašnjenja ili sticanja kompletne slike ili utiska. Ovakve napomene su izuzetno korisne za naknadne ispitivače činjenica koji će tako dobiti dodatne potvrde da je tekst članka podrobno i detaljno potkrepljen. Stoga je korišćenje fusnota kao načina da se prilože dodatne korisne informacije van glavnog toka članka poželjno gde god zatreba.
Odeljak „Napomene“

Prvobitno, fusnote su se navodile na dnu stranice; napomene su se pisale na kraju članka ili knjige. Pošto se članak Vikipedije može smatrati jednom jako dugačkom stranicom, ili tekstom koji nije uopšte izdeljen na stranice, Vikipedijine fusnote se, iako se nalaze na samom kraju članka, ipak nazivaju fusnotama.

Predlažemo sledeća imena odeljaka koji sadrže fusnote na Vikipediji:

  • ==Napomene ili Fusnote==
  • Odeljak ==Napomene i reference==: koristi se ako nema posebno odvojenog odeljka za izvore, i ako su svi izvori za glavni sadržaj pokriveni fusnotama, ali o ovome videti ispod.
Održavanje zasebnog odeljka „Reference“ pored postojećeg „Napomene“

Često je korisno održavati odeljak „Reference“ i ako se već koriste fusnote. U tom odeljku se korišćeni izvori ispisuju u abecednom poretku. U člancima koji imaju mnogo fusnota, izvori često postaju nečitljivi, pogotovu kad fusnote sadrže i mnogo teksta koji daje dodatne podatke. Odeljak „Reference“, koji sadrži samo izvore, pomaže čitaocima da brzo i lako ocene kvalitet korišćenih izvora podataka.

Preporučena literatura/Spoljašnje veze

Odeljci ==Spoljašnje veze== i ==Preporučena literatura== se mogu dodati na kraj članka, nakon odeljka „Reference“. Ovi odeljci mogu ponuditi knjige, članke i adrese vebsajtova povezanih sa temom, koji bi mogli zanimati čitaoce, ali koji se nisu koristili kao izvori podataka za tvrdnje u članku.

Šta činiti kada neka spoljašnja veza kao izvor podataka više ne pokazuje na postojeću stranicu

Kada određena spoljašnja veza iz odeljka „Spoljašnje veze“ više ne pokazuje na postojeću stranicu, to nije strašno i adresa se može slobodno ukloniti iz članka. Međutim, nešto veći problem je kada nestane stranica koju je članak koristio kao izvor podataka. Generalno, upotrebljena adresa je i dalje korisna i treba je zadržati; obično se može pronaći alternativna veza ka istom tekstu. Evo nekoliko saveta:

  • Veliki broj internet stranica se čuva u internet arhivi. Prosto idite na veb adresu http://www.archive.org/ i ukucajte adresu koja više nije validna. Pobrinite se da spomenete datum kad je internet arhiva zapamtila tu stranicu.
  • Obično na prvobitnom sajtu možete pronaći informacije da su članci ili celokupan sajt pomereni na novu adresu. Vredi potražiti takve podatke i ažurirati postojeće članke koji sadrže staru vezu.
  • Ako je veb adresa spomenuta čisto kao dodatak navedenom štampanom izvoru podataka, a dotična stranica se više ne može pronaći na mreži, onda se adresa može i potpuno izbaciti iz članka a podaci o štampanom izdanju, naravno, zadržati.
  • Ako uklonjenu stranicu ne možete naći u internet arhivi, vredi pokušati pretragu u Guglovom kešu. U kešu se stranice ne zadržavaju dugo, i ne vredi povezivati članke sa njima na tom mestu, ali tamo možda možete pronaći vredne podatke o tome gde se stranica pomerila.

Ako nijedna od preporučenih metoda ne urodi plodom, nemojte uklanjati adresu, nego je samo označite datumom od kojeg je postala neaktivna: čak i kao takva ona se može iskoristiti kao referenca odakle su podaci vađeni, a moguće je i da se u budućnosti stranica pojavi u internet arhivi ili na starom mestu. Obratite pažnju da, premda su neki štampani izvori zastareli, stručnjaci i dalje rutinski upućuju na njih kada im se obrati.

Kako zatražiti navođenje izvora

Ako članku trebaju reference (izvori), ali vi ne možete da ih pronađete, možete označiti članak šablonom {{bez izvora}}. Često je korisnije označiti pojedinačne rečenice kojima je potrebno navesti izvor, korišćenjem šablona {{činjenica}}, koji može biti postavljen na istom mestu u tekstu gde smatrate da bi trebalo da stoji referenca.

Citiranje Vikipedijinih članaka u drugim radovima

Predloge kako treba da izgleda citat iz Vikipedije u drugim radovima možete naći u članku Wikipedia:Citiranje Vikipedije ; U ovu svrhu se može koristiti i alat Citiraj.

Reference

Preporučena literatura

Vidi još

Reference

  1. ↑ Neka knjiga ili sajt
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Wikipedija:Navođenje_izvora&oldid=41562240