Пређи на садржај

Барак Обама

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Барак Обама
Званични портрет Барака Обаме, 2012. година
Лични подаци
Пуно имеБарак Хусеин Обама Други
Датум рођења(1961-08-04)4. август 1961. (63 год.)
Место рођењаХонолулу, Хаваји, САД
ДржављанствоСједињене Америчке Државе
РелигијаПротестант
УниверзитетУниверзитет Коламбија
Универзитет Харвард
Професијаадвокат
Породица
СупружникМишел Обама
Политичка каријера
Политичка
странка		Демократска странка
20. јануар 2009 — 20. јануар 2017.
ИзбориИзбори за председника САД 2008.
Реизбор(и)Избори за председника САД 2012.
ПотпредседникЏо Бајден
ПретходникЏорџ В. Буш
НаследникДоналд Трамп
Званични веб-сајт
barackobama.com
Потпис
Део серије о
Новим демократама
Барак Обама и Бил Клинтон
Идеологија
Људи
Организације

Барак Хусејин Обама II (енгл. Barack Hussein Obama II, IPA: /bə.ˈrɑːk huː.ˈseɪn oʊ.ˈbɑː.mə/; Хонолулу, 4. август 1961) бивши је амерички председник, изабран на изборима 2008, односно 2012, на председничкој функцији био је до јануара 2017. године. Члан је Демократске странке. Од 2005. до 2008. године био је јуниорски сенатор из Илиноиса.[1]

Рођен је у Хонолулуу на Хавајима, као дете Кенијца и Американке. Одрастао је на различитим местима. Већи део свог детињства провео је на Хавајима, а четири године у младости је провео у Индонезији. Дипломирао је политичке науке на Универзитету Колумбија, а звање доктора правних наука (J.D.) стекао је на Харварду. Пре него што је постао сенатор у сенату државе Илиноис (између 1997. и 2004. године), бавио се друштвеним радом и адвокатуром, у области грађанских права. Своју кампању за улазак у амерички сенат је почео 2003. године. На изборима је победио републиканца Алана Киза, такође афроамериканца са великом већином од 70% гласова.

У току председничке кампање, Обама је обећао, да ће у случају његове победе на изборима доћи до значајних промена у Вашингтону и да ће му један од приоритета бити повлачење америчких трупа из Ирака.

Обама је познат по „терористичком уторку”, када се на састанку националне безбедности договара ко треба да буде ликвидиран са тајног списка.[2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Детињство, младост и школа

[уреди | уреди извор]

Барак Обама је рођен у Хонолулуу, као дете мајке Стенли Ен Данам (1942—1995) из Вичите у Канзасу[4] и оца Барака Обаме ст. (1936—1982) који потиче из Алега у Кенији. Његов отац Барак Хусејин Обама ст., као студент на размени стигао је у 24. години на Универзитет Хаваја у Манои 1960. и ту упознао младу 18-годишњу Ен Данем, чија се породица на Хаваје доселила из градића Ел Дорадо у Канзасу. Узели су се, упркос противљењу њене породице, у фебруару 1961, а у августу те године рођен је Барак Обама.

Родитељи су се раставили када је Обами било две године, а касније су се и развели.[5] Отац је наставио са школовањем на факултету на Харварду, а мајка се удала за индонежанског студента, који је био исто годиште као Обамин отац. Недуго затим су се сви одселили у Џакарту, у домовину новог мужа. Обама је тамо 4 године похађао наставу у локалним школама, прво католичкој, а касније државној. У Џакарти је добио полусестру Мају. Друга полусестра, кћерка његовог оца из његовог каснијег брака, живи у Најробију у Кенији.

У америчким медијима је једно време јављано да је његов отац радикални муслиман и да је Обама у том духу био васпитаван. Он је ипак био атеиста и похађао је државну школу у којој уче деца свих нација и религија.[6] Обама сада припада Уједињеној Христовој цркви (United Church of Christ).

Обама је напустио Џакарту и мајку 1971. када је му је дозвољен упис у престижну школу „Пунахоу“ на Хавајима у коме је 1979. матурирао. Од 3.600 ђака те школе, само четворо су били тамне пути, укључујући и Обаму.[7]. О њему су бригу преузели Медлин и Стенли Данем, баба и деда са мајчине стране. Медлин је једном признала унуку да се „плашила црнаца”, што је била изјава коју је Обама описао као директан ударац у стомак. Иако је знао да његова бака није била светица, Барак је након њене смрти рекао да је она била „један од оних тихих хероја којих има широм Америке, који не траже просветљење, већ само желе да учине праву ствар”[8]

У првој књизи „Снови мога оца” Обама је открио да је кризу тинејџерских дана које је провео уз бабу и деду и уз повремене посете мајке, која се 1994. вратила на Хаваје, понекад ублажавао уз марихуану, алкохол и кокаин, што је описао као своја највећа морална посртања.[9] Обама је „дувао траву како би из главе избацио питања о томе ко је он у ствари”. Ипак, људи који су се тада дружили с њим нису то потврдили. Тинејџер Обама волео је да игра покер, слушао је фанк, читао Малкома Икса, а потајно је сањао да постане професионални кошаркаш. Након завршетка средње школе, Барак је напустио Хаваје и отишао је на студије на колеџ Оксидентал у Лос Анђелес.

Студирао је на универзитетима Колумбија[10] и Харвард.

Студије и посао

[уреди | уреди извор]

Након што се уписао на факултет Оксидентал колеџ у Лос Анђелесу 1981, Обама је прихватио свој расни идентитет и од другова тражио да га више не зову по надимку Бери. Први пут је имао политички иступ у говору који је одржао на скупу посвећеном борби против апартхејда. Ипак, према речима његових тадашњих колега са факултета, Обама се није упуштао у политичке расправе у студентском дому у којем је живео, поготово не о совјетској интервенцији у Авганистану која је тада била актуелна. Уместо тога, људи су га виђали како у папучама, шорцу и мајици опуштено шета по студентском кампусу. Уже поље студија на универзитету „Колумбија“ били су му међународни односи, а годину дана пре него што је дипломирао 1983, из Кеније му је јављено да му је отац страдао у саобраћајној несрећи. Тада, по сопственим речима, „није осетио бол, већ само благи осећај да је једна прилика отишла у неповрат”. Обама, који се са оцем срео само два пута у животу откад је овај напустио породицу, обишао је његов гроб тек 1988. и тамо од своје полусестре Ауме сазнао истину о Бараку Обами Старијем, који је уместо да гради „нову Африку”, окончао живот као тужни пијанац и пропали бирократа и иза себе оставио осморо деце из четири брака. Обама се после запослио на годину дана код познатог привредног саветодавца „Бизнис интернешнел корпорејшн“ (енгл. Business International Corporation) у Њујорку.

Након што је дипломирао на њујоршком Универзитету Колумбија, Обама је 1985. прешао у Чикаго како би за плату од 12.000 америчких долара годишње радио у радничком крају Саут Сајд, насељеном скоро искључиво црном популацијом која је остала без посла због затварања локалних челичана и фабрика и живела на ивици преживљавања. Радио је на пројекту за развој заједнице. Током тог периода свог живота у Чикагу, због рада са заједницом, био је често у контакту са црначким свештеницима. Међу њима био је и Џеремаја Рајт, свештеник Уједињене Христове цркве Светог тројства, којој је и Обама приступио, али се касније удаљио од ње, као и од свештеника Рајта који је постао познат по запаљивим говорима у којима је проклињао Америку. Чикашки дани пружили су основу политичком идентитету који је Обама почео да ствара, а прилику за даљи развој добио је након уписа на елитну Правну школу Универзитета Харвард 1988. године. Тамо је постао први афроамерички уредник часописа „Харвард ло ривју“ (енгл. Harvard Law Review), најпрестижнијег правног часописа у САД. Године 1991, је завршио постдипломске студије и добио звање доктора правних наука (лат. Juris Doctor (J.D.)) постигавши изузетно добар успех уз велике похвале.

Обама се 1992. вратио у Чикаго и 1993. запослио у адвокатској канцеларији „Мајнер, Барнхил и Галанд“ (енгл. Miner, Barnhill and Galland). Такође је учио, до свог избора у Сенату САД 2004, права устава на Факултету за политичке науке на Универзитету у Чикагу.[11]

Добио је награду „Еми” 2022. године као наратор у документарој серији „Наши велики национални паркови”.[12]

Политика

[уреди | уреди извор]

Политиком се бави од 1992. године, када се истакао организацијом регистрације афроамеричких бирача у бирачке спискове, када се позиву одазвало преко 150.000 особа.[13]

1997. године избран је за сенатора у 13. изборним дистрикту у савезној држави Илиноис.1998, 2000 и 2002 је поново изабран на исту функцију. 2000. године се кандидовао за конгресмена у америчком представничком дому у 1. изборном дистрикту Илиноиса, али поражен је од Бобија Раша већ у унутарстаначким изборима са 30% разлике.

Године 2002. је заједно са Џесијем Џејмсом учествовао на антиратним протестима и критиковао „глупи рат“ против Ирака. У то време је већина његових партијских колега и већина јавности одобравала ратну политику Џорџа Буша. Између осталих, Обама је припремао резолуцију америчког конгреса по којој би рат у Ираку и његова припрема били санкционисани.[тражи се извор]

2004. је на позив Џона Керија говорио на демократској националној конвенцији, након чега му је екплодирала популарност. Те године се кандидовао за Aмерички сенат и победио са 40% гласова разлике.

Кандидатура за председника САД

[уреди | уреди извор]
Обама у Конектикату током председничке кампање почетком 2008.

Дана 10. фебруара 2007. је у Спрингфилду, у Илиноису, званично објавио своју кандидатуру на председничким изборима 2008. Током првих примарних страначких избора у држави Ајови се заједно са републиканским кандидатом Мајком Хакабијем, победом издвојио од осталих кандидата,[14] између осталих и од партијске колегинице Хилари Клинтон. Победом на кокусу у америчкој држави Ајови је успешно положио први тест за кандидата демократске странке за „Белу кућу“.[15] У Ајови, сенатор из Илиноиса је освојио 37% од укупно 212.000 гласова демократа, Џон Едвардс око 30% а фаворит за трку за место председника САД Хилари Клинтон 29% гласова.

Дана 9. јануара 2008, упркос прилично лошим предвиђањима, Хилари Клинтон је успела да победи на другим предизборима за демократског кандидата у Њу Хемпширу. Обама је завршио трку на другом месту. Клинтоновој је припало 39% гласова, а Обами три процента мање.[16]

У марту 2008. избила је контроверза која се тицала Обаминог бившег пастора Џеремаја Рајта, након што је телевизијска станица ЕЈ-Би-Си емитовала видео о његовим расним и политички обојеним проповедима. Обама је у почетку бранио Рајтову улогу у чикашкој заједници Афроамериканаца, али је осудио његове изјаве и окончао све односе Рајта са кампањом.

Изабран је за председника САД 4. новембра 2008.

Председник

[уреди | уреди извор]

Барак Обама је формално изабран за председника од стране електора у децембру 2008. док је заклетву положио традиционалном примопредајом дужности 20. јануара 2009. а због грешке председника Врховног суда, полагање заклетве је поновљено наредног дана из предострожности.[17]

Барак Обама током полагања заклетве
Кабинет Барака Обаме
Барак и Мишел Обама са британском краљицом у Лондону
Барак и председник Руске Федерације Владимир Путин
Барак у разговору са председником Кине Си Ђипингом

За изузетне напоре да ојача међународну дипломатију и сарадњу међу народима као и због рада на стварању света без нуклеарног наоружања добио је и Нобелову награду за мир за 2009. годину.

Кабинет Барака Х. Обаме
ФУНКЦИЈА ИМЕ МАНДАТ
Председник Барак Обама 2009—2017
Потпредседник Џо Бајден 2009—2017
Државни секретар Хилари Клинтон 2009—2013
  Џон Кери 2013—2017
Секретар ризнице Тимоти Гајтнер 2009—2013
  Џек Лу 2013—2017
Одбрана Роберт Гејтс 2006—2011
  Леон Панета 2011—2013
  Чак Хејгел 2013—2015
  Еш Картер 2015—2017
Правда Ерик Холдер 2009—2015
  Лорета Линч 2015—2017
Отаџбинска
безбедност		 Џенет Наполитано 2009—2013
  Џе Џонсон 2013—2017
Трговина Гари Лок 2009—2011
  Џон Брајсон 2011—2012
  Пени Прицкер 2013—2017
Здравство Кетлин Себелијус 2009—2014
  Силвија Барвел 2014—2017
Рад Хилда Солис 2009—2013
  Томас Перез 2013—2017
Образовање Арне Данкан 2009—2016
  Џон Кинг 2016—2017
Становање Шон Донован 2009—2014
  Хулијан Кастро 2014—2017
Саобраћај Реј Лахуд 2009—2013
  Ентони Фокс 2013—2017
Енергетика Стивен Чу 2009—2013
  Ернест Мониз 2013—2017
Унутрашњи
послови		 Кен Салазар 2009—2013
  Сали Џуел 2013—2017
Ветеранска
питања		 Ерик Шинсеки 2009—2014
  Боб Макдоналд 2014—2017
Шеф особља Рам Емануел 2009—2010
  Вилијем Дејли 2011—2012
  Џејкоб Лу 2012—2013
  Денис Макдона 2013—2017
Правни саветник Грег Крег 2009—2010
  Роберт Бауер 2010—2011
  Кетрин Румлер 2011—2014
  Нил Еглстон 2014—2017
Портпарол Роберт Гибс 2009—2011
  Џеј Керни 2011—2014
  Џош Ернест 2014—2017

Приватни живот

[уреди | уреди извор]
Барак Обама са породицом

Барак Обама је од 1992. ожењен са Мишел Робинсон, коју је упознао у време док је студирала на Харварду. Она је радила, као и Барак раније, у јавној управи у Чикагу. Упознали су се у адвокатској канцеларији у којој је она радила по завршетку студија. Верили су се 1991, а венчали 1992. године. Имају две кћерке, Малију Ан Обама (1999) и Наташу (Сашу) Обама (2001). Почев од јануара 2009, Барак Обама и његова породица живели су у Белој кући у Вашингтону, до краја мандата јануара 2017.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Популарност афроамерички сенатора”. Историјска канцеларија америчког сената. 
  2. ^ Becker, Jo; Shane, Scott (29. 5. 2012). „Secret 'Kill List' Proves a Test of Obama's Principles and Will”. The New York Times. Приступљено 9. 11. 2015. 
  3. ^ Shane, Scott (24. 4. 2015). „Drone Strikes Reveal Uncomfortable Truth: U.S. Is Often Unsure About Who Will Die”. The New York Times. Приступљено 9. 11. 2015. 
  4. ^ „Црни Џон Ф. Кенеди?” (17. јануар 2007). Ди Велт. »Његов отац Барак Хусејн је био студент из Кеније а мајка белкиња из Канзаса.«
  5. ^ Obama 1995, стр. 3—126. Такође погледајте: Jones, Tim (27. 3. 2007). „Obama's Mom: Not Just a Girl from Kansas”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 29. 7. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2008. 
  6. ^ CNN: Откривање праве истине о Обами
  7. ^ Barack Obama - der große Unbekannte?[мртва веза], tagesschau, 8. März 2008
  8. ^ „Emotionale Rede in Chicago”. tagesschau.sf.tv. 
  9. ^ „Ране муке малог Берија”. Blic. 7. 11. 2008. Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008. 
  10. ^ Curriculum Vitae Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2001)
  11. ^ „Учење пре сената”. Чикаго Сан-Тајмс. Архивирано из оригинала 2. 11. 2008. г. Приступљено 5. 1. 2008. 
  12. ^ „Обама добио награду "Еми" као наратор у документарцу”. Политика. 4. 9. 2022. Приступљено 4. 9. 2022. 
  13. ^ „Биографија”. University of Chicago Law School. Архивирано из оригинала 9. 5. 2001. г. Приступљено 27. 3. 2007. 
  14. ^ Ројтерс: „Обама и Хакаби побјеђују на првим изборима 2008.“ (3. јануар 2007)
  15. ^ „Обама и Хакаби повели трку”. Б92. 
  16. ^ Henry, Allen & Chrisman 2011, стр. 36
  17. ^ Hart, John (4. 11. 2008). „US presidential elections are archaic and undemocratic”. Canberratimes.com.au. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 24. 9. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Барак_Обама&oldid=28548047”