1358
Изглед
< |
13. вијек |
14. вијек
| 15. вијек
| >
< |
1320-е |
1330-е |
1340-е |
1350-е
| 1360-е
| 1370-е
| 1380-е
| >
<< |
< |
1354. |
1355. |
1356. |
1357. |
1358.
| 1359.
| 1360.
| 1361.
| 1362.
| >
| >>
Грегоријански | 1358. (MCCCLVIII) |
Аб урбе цондита | 2111. |
Исламски | 759–760. |
Ирански | 736–737. |
Хебрејски | 5118–5119. |
Бизантски | 6866–6867. |
Коптски | 1074–1075. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1413–1414. |
• Схака Самват | 1280–1281. |
• Кали Yуга | 4459–4460. |
Кинески | |
• Континуално | 3994–3995. |
• 60 година | Yанг Земља Пас (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11358. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1358 (MCCCLVIII) била је редовна година која почиње у понедјељак у јулијанском календару (1. сијечња/јануара).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 10. 1. - Убијен је маринидски владар Абу Инан Фарис, по везировом наређењу. Накратко га наслеђује Мухаммад II ибн Фарис, а затим Абу Бакр ибн Фарис (до 1359, Мухаммад се враћа 1362-66).
- сијечањ - Угарско-млетачки рат: Брач се побунио против млетачке власти. Омишани, Сплићани и Трогирани су запалили град Хвар, млетачки кнез се склонио у тврђаву. Нин се предао након дуге опсаде - Млечани држе још само задарску тврђаву.[1]
- јануар - Први лондонски уговор: заробљени француски краљ Јеан II признаје енглеском Едwарду III поседе у Аквитанији и четири милиона екија (није спроведено).
- 10. 2. - Краљ Људевит издаје повељу граду Задру.[2]
- 10. 2. - Умро је оснивачки бахманијски султан Ала-уд-Дин Бахман Схах, наслеђује га син Мохаммед Схах I (до 1375) - сузбија бандитизам у земљи, ратује са Виџајанагарском царством, убио је велики број немуслимана.
- 18. 2. - Задарски мир, закључен у сакристији самостана св. Фране: Млеци се одричу посједа од Кварнера до Драча у корист Угарске (враћају се 1409/1420), а угарски краљ напушта оно што је освојено у области Тревиса.
- Дубровник је под заштитом Угарске до 1526. "Место млетачких племића кнежева сад долазе ректори из круга домаће властеле, чија власт траје само месец дана."[3]
- Угарски краљ планира флоту, са 24 галије које би му Венеција требала израдити и галијама далматинских градова, али то није остварено а Млечани ће владати Јадранским морем - до рата долази 1378-81.[4]
- 22. 2. - Éтиенне Марцел предводи нереде у Паризу, упадају у краљевску палату, пред дофеном регентом Цхарлесом су убијена двојица маршала, Нормандије и Шампање. Марцел овим губи подршку аристократије.
- 25. 2. - Дужд и млетачки достојанственици прихватају мир, након чега Млечани напуштају задарску тврђаву и Скрадин и опозивају кнезове из Раба, Пага, Цреса, Хвара, Корчуле и Дубровника.[5]
- 27. 2. - Краљ је у Крижевцима, на повратку у Угарску. Опћини Градцу досуђује посједовања арциђакона Бенедикта. Могуће да са собом води и Грегорија Курјаковића, који ће бити заточен "до двије године" јер се сматра да је помагао Млецима.[2]
- 28. 2. - Млетачки кнез Марко Суперанцио (Соранзо) напушта Дубровник; Велико вијеће истог дана бира три управитеља, на два мјесеца - замјена за кнеза, који врши власт са суцима и Малим вијећем; први управитељи су Петар Рањина, Мароје Бунић и Иван П. Гундулић.[6]
- Дубровник постаје република.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 18. 4. - Дофен Шарл блокира Париз са својим племићким присталицама (до августа).
- 23. 4. - Ниццолò Ацциаиоли је постављен за господара Коринта.
- 15. 5. - Почиње писање Мађарске илустроване хронике (до 1360).
- 27. 5. - Вишеградски уговор, привилегиј хрватско-угарског краља Лудовика I. Анжувинца Дубровнику.[7]
- 28. 5. - На северу Француске избија сељачка буна звана Жакерија, усмерена против племства, уз много убијања и пљачке.
- 10. 6. - Сељачки побуњеници су потучени од племства код Меллоа и Меауxа у области Беауваиса. Племићи и плаћеници су затим убили и хиљаде сељака који нису имали везе са буном.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 18. 7. - Дубровачко Велико вијеће, суци и грађани полажу присегу вјерности краљу Људевиту.[8]
- 20. 7. - Умро је Албрецхт II Хабсбуршки, војвода Аустрије, Штајерске и Корушке, маркгроф Крањске. Наслеђује га син Рудолф IV (до 1365). Зет је цара Карла IV, жели се надметати с њим, 1358/59 даје кривотворити Привилегиум Маиус, којом се Аустрија проглашава надвојводством.
- 31. 7. - Éтиенне Марцел је убијен када је покушао отворити градску капију Карлу Наварском - дофен се враћа у Париз 2. 8., многе Марцелове присталице су убијене.
- лето - Претендентски цар Симеон Немањић је "по свему судећи" лако сузбијен код Скадра - следећих годину дана управља само Костуром/Касторијом и околином.[9]
- август - Пошто је владар Златне хорде Берди Бег напустио ирански Азербејџан, бивше подручје Чобанида, област заузима џалајиридски владар Схаyкх Уwаyс Јалаyир.
- 31. 8. - Сплитски потестат, тј. кнез, Гентилис де Цаллио напушта ту позицију под притиском краљевских повјереника у Далмацији, јер није угарско-хрватски поданик. Сплит се у ово вријеме спори са Трогиром око међе, и са Брачом, којим би желио овладати.[10]
- 1. 9. - Витез Бонифације Ротарије се попео на алпски врх Роцциамелоне (3538 м), са ликом Девице Марије, у знак захвалности што је преживео турско заробљеништво.
- 23. 9. - Лички кнез Курјак Дисиславић је изабран за сплитског кнеза, на годину дана. Краљеви повјереници су и у осталим далматинским градовима поставили краљеве поданике за кнезове. [11]
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 6. 10. - Пошто угарски краљ ратује против Србије, у јужном приморју, бан Иван Ћуз пише Млечанима из Книна, моли их да не сметају галијама које учествују у рату.[12]
- јесен - Угарска непријатељства против Србије; Дубровник је забранио трговину Војиславу Војиновићу,[3] догодине долази и до непријатељстава.
- студени - Умјесто Ивана Ћуза, нови бан Хрватске је, по други пут, Никола Сеч; 22-ог је изабран за кнеза Задра.[11]
- 24. 11. - Кипарски краљ, и титуларни краљ Јерусалима, Хуго IV је абдицирао у корист сина Петра I (до 1369).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Кесар Војихна, господар Драме, последњи пут се помиње у изворима. Његов зет Угљеша Мрњавчевић се у ово време назива великим војводом.
- Први пут се помињу Ланишће у Истри, Бродски Ступник као Ступнок.
- Паг је дат Задру (до 1395).[13]
- Војводство Мецкленбург узима грофовију Сцхwерин.
- Музафаридски владар Мубариз ал-Дин Мухаммад је збачен и ослепљен од стране сина Схах Схоја Мозаффарија (влада до 1384)
Рођења
[уреди | уреди извор]- 25. 9. - Асхикага Yосхимитсу, јапански шогун († 1408)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 20. 7. - Албрецхт II Хабсбуршки, аустријски војвода (* 1298)
Референце
[уреди | уреди извор]- Литература
- Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)