1556.
Изглед
- Ово је чланак о години 1556.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
Деценија: | 1520-е 1530-е 1540-е – 1550-е – 1560-е 1570-е 1580-е |
Године: | 1553 1554 1555 – 1556 – 1557 1558 1559 |
Грегоријански | 1556.. (MDLVI) |
Аб урбе цондита | 2309. |
Исламски | 963–964. |
Ирански | 934–935. |
Хебрејски | 5316–5317. |
Бизантски | 7064–7065. |
Коптски | 1272–1273. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1611–1612. |
• Схака Самват | 1478–1479. |
• Кали Yуга | 4657–4658. |
Кинески | |
• Континуално | 4192–4193. |
• 60 година | Yанг Ватра Змај (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11556. |
Подробније: Календарска ера |
1556. била је пријеступна година која почиње у сриједу по Јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 14. I. - Петар Хекторовић довршио "Рибање и рибарско приговарање" (објављено 1568).
- 16. I. - Карло I препушта шпански престо сину Филипу II..
- 23. I. - Схаанxи потрес, најсмртоноснији потрес у људској повијести, погодио је провинцију Схаанxи, у средишту Кине. Према процјенама, погинуло је 830.000 људи а велик број домова и грађевина је уништено.
- 2. II. - Ердељски сабор у Торди: закључено да се Изабела Јагелонска и Иван Сигисмунд Запоља врате[1].
- 5. II. - Талијански рат 1551.–1559.: примирје из Вауцеллеса између Француске и Шпањолске (прекинуто у новембру).
- 14. II. - Акбар Велики са 13 година постаје владар Могулског Царства, те остаје све до смрти 1605.; намјесник до 1560. је генерал Бајрам Кан.
Надбислуп Цантербурyја Тхомас Цранмер је проглашен херетиком. Мјесец дана касније је погубљен. - ца. 8. 3. - У Ердељу и формално отказан послух Фердинанду, Петар Петровић постављен за намјесника (Никола Цреповић северински бан[2]).
- свибањ - Босански Турци упадају у Хрватску: имање опата Топускога, Фрање Франкапана Слуњског око Купе и у Славонији око Иванића и Врбовца.
- 11. VI. - 31. VII. - Прва опсада Сигета (будимски беглербег Али-паша, а градски капетан је Марко Станчић Хорват).
- 14. VI. - Лорензо Приули је нови млетачки дужд (до 1559).
- 17. VII. - Босански Турци освојили Костајницу, "врата Хрватске", препуштен и Новиград на Уни (Малкоч-бег улази следеће године?).
- 19. VII. - Краљевска војска напада Бобовишће чиме скрећу пажњу Али-паши од Сигета.
- 22. - 23. VII. - Бојеви бана Николе Зринског код Риње.
- 31. VII. - Али-паша напустио опсаду Сигета.
- август? - Устоличен Јоасаф II, васељенски патријарх (до 1565).
- 24. VIII. - Турци упали и опљачкали Туропоље.
- 28. VIII. - Никола Зрински и Петар Ердеди склапају заруке своје дјеце (убрзо опозвано)[3].
- рујан-листопад - Контранапад надвојводе Фердинанда на Турке у Мађарској, учествују и хрватски великаши[4] - освојена Коротна, Турци сами запалили Бобовац/Бобовишће, Сигет повезан са западном Угарском.
- 4. IX. - Иван Унгнад напушта положај врховног капетана хрватске и славонске крајине, насљедиће га Иван Ленковић.
- 6. IX. - Про-Запољини Ердељци уз помоћ Турака победили код Краснохорке, затим заузимају Токај и Хуст и све с друге стране горње Тисе.
- 12. IX. - Карло V. се повлачи са свих дужности и одлази у самостан Yусте, брат Фердинанд постаје де факто цар, формализовано 1558.
- 22. X. - Изабела Јагелонска свечано ушла у Коложвар/Клуж - Ердељ је поново османска вазална кнежевина, Иван С. Запоља влада 1559-1570.
- 5. XI. - Друга битка код Панипата: поражен и убијен хиндуистички владар Хему, осигурана власт Могула.
- 25. XII. - Никола Зрински разријешен по сопственој жељи банске столице, насљедиће га Петар Ердеди.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Млетачки сенат прогласио државним добром сва напуштена земљишта, којима су власници умрли или није обрађивана пет година[5] (циљ је насељавање).
- Издата књига Де ре металлица о рударству и металургији, прошле године умрлог Георгиуса Агрицоле.
- У Бечу основано Дворско ратно вијеће (Хофкриегсрат).
- Бује десеткује куга.
- Фландрија припала шпанском краљу.
- Започете тзв. Ирске плантаже којима се Ирцима одузима земља и даје Енглезима, под владавином Марије Тудор.
- Иван III. од Шведске постаје владар Финске.
- Иван IV., руски цар, осваја Астрахан, чиме отвара Волгу за руски промет и размјену.
- Лажни Мартин Гуерре се појављује у француском селу Артигат (прича инспирише каснију уметност).
- Језуити уводе штампарску машину у Индију.
- Португалци основали Лифау на Тимору ради осигурања трговине сандаловином.
Рођења
[уреди | уреди извор]- фебруар - Хенрy Бриггс, енглески математичар († 1630)
- 9. IV. - Андреас вон Ауерсперг, крањски племић († 1593)
- Ахмад Баба ал Массуфи, судански писац и политички вођа
Смрти
[уреди | уреди извор]- 26. I. - Хумаyун, могулски владар (* 1508)
- 21. III. - Тхомас Цранмер, запаљен због оптужби за херезу (* 1489)
- 18. IV. - Луиги Аламанни, талијански пјесник (* 1495)
- 2. VI. - Францесцо Вениер, млетачки дужд (* 1489)
- 10. VI. - Мартин Агрицола, њемачки складатељ (* 1486)
- јул - Дионисије II, васељенски патријарх
- 31. VII. - Игнације Лоyола, утемељитељ Дружбе Исусове (* 1491)
- 21. X. - Пиетро Аретино, талијански аутор (* 1492)
- 10. XI. - Рицхард Цханцеллор, енглески истражицач Арктика, утопио се у мору (* ца. 1521)
- Непознато - Фузûлî, турски пјесник
- Максим Грк, православни светац (* ца. 1475)
- прибл. - Петар Копић, картограф (* ца. 1470)
Референце
[уреди | уреди извор]- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)
- Хисторија народа Југославије II, стр. , Школска књига Загреб, 1959
Вањске везе
[уреди | уреди извор]У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: 1556. |