22. 7.

22. јул/јули/српањ (22. 7.) је 203. дан године по грегоријанском календару (204. у пријеступној години). До краја године има још 162 дана.

Догађаји

1456. — Хришћанска војска под командом угарског војсковође Јаноша Хуњадија победила турске снаге које су опколиле Београд. У српским народним песмама Хуњади, који је током борби умро у Земуну, спомиње се као Сибињанин Јанко.
1739. — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству.
1812. — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Аугусте де Мармонт.
1894. — На цести између Париза и Роуена одржана прва аутомобилска утрка, касније позната као Париз-Роуен 1894.
1933. — Амерички пилот Wилеy Пост први сам облетео Земљу. Лет трајао седам дана, 18 часова и 49 минута.
1941. — Други свјетски рат: У Словенији почеле оружане акције партизана против окупатора.
1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.
1944. — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону.
1972. — Совјетска космичка сонда „Венера 8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке.
1992. — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Есцобар побегао из затвора.
1994. — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Цалдера суспендовао уставна права у Венезуели.
1996. — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади.
1997. — Италијански суд осудио нацистичког СС-официра Ерицх Приебке на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата.
2001. — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 метара, а свих 118 чланова посаде погинуло.

.

Рођења

356. пне. Александар III Велики, македонски краљ и војсковођа.
1751. — Царолине Матхилде, данска краљица.
1784. — немачки астроном и математичар Фриедрицх Wилхелм Бессел. Израчунао путању Халејеве комете.
1860. — Фредерицк Ролфе, енглески писац и уметник.
1887. — Густав Лудwиг Хертз, њемачки физичар и добитник Нобелове награде за физику 1921.
1888. — амерички микробиолог пореклом из Украјине Селман Абрахам Wаксман, добитник Нобелове награде за медицину 1952. за проналазак стрептомицина.
1889. — Јамес Wхале, енглески редитељ.
1890. — Росе Кеннедy, мајка од Јохн Ф. Кеннедyја.
1898. — амерички вајар Алеxандер Цалдер, аутор апстрактних просторних конструкција од металних елемената повезаних жицама, које је помоћу малих мотора учинио покретним, па су добиле назив „мобили“. Његов „мобил“ огромних размера постављен 1958. испред палате УНЕСКО у Паризу.
1907. — Антон Инголич, словенски писац, професор и уредник (у. 1992.).
1915. — Алфред Крупа (старији), хрватски сликар, ликовни педагог, изумитељ, те спортски и културни дјелатник.
1923. — Боб Доле, амерички политичар и сенатор.
1932. — Осцар де ла Рента, америчко-доминикански модни дизајнер (у. 2014.).
1934. — Вицко Шољан, хрватски пливач у маратонском пливању.
1934. — Лоуисе Флетцхер, америчка глумица.
1938. — Теренце Стамп, британски глумац.
1946. — Миреилле Матхиеу, француска пјевачица.
1946. — Даннy Гловер, амерички глумац, филмски режисер и политички активист.
1946. — Паул Сцхрадер, амерички режисер и сценарист.
1954. — Ал ди Меола, итало-амерички јазз-гитарист.
1955. — Wиллем Дафое, амерички филмски и казалишни глумац, два пута номиниран за Осцара и оснивач експерименталне казалишне групе Тхе Wоостер Гроуп.
1963. — Емилy Салиерс, америчка музичарка (Индиго Гирлс).
1963. — Емилио Бутрагуеñо, шпањолски ногометаш.
1964. — Давид Спаде, амерички глумац, комичар, сценариста и телевизијска личност.
1969. — Данира Накић-Билић, хрватска кошаркашица.
1971. — Цхарлотте Гаинсбоург, француска глумица.
1972. — Наташа Нинковић, српска глумица.
1973. — Руфус Wаинwригхт, канадски музичар.
1974. — Франка Потенте, њемачка глумица.
1976. — Нина Морић, хрватска манекенка, ТВ личност и фото модел.
1980. — Кате Рyан, белгијска пјевачица.
1980. — Дирк Куyт, низоземски ногометаш.
1987. — Андреy Голубев, руско-казахстански тенисер.
1990. — Милица Деура, српска кошаркашица.

.

Смрти

1461. — Карло VII. краљ Француске (р. 1403.).
1540. — Иван Запоља (Јован Запоља) или (Јохн Зáполyа), ердељски војвода и кнез (р. 1487.).
1832. — Наполеон II, војвода од Рајхштада, син Наполеона I Бонапарте и Марије Лујзе, унук хабсбуршког цара. Несуђен цар, наследник најмоћнијег владара у Европи, умро у царском дворцу Шенбрун, у којем је 22 године раније боравио Бонапарта као победник над хабсбуршким Бечом.
1852. — У Венецији умро француски војсковођа Аугусте де Мармонт. Као војвода од Рагузе 31. 1. 1808. прогласио анексију Дубровачке републике, а од 1809. до 1811. био генерални гувернер Илирских провинција.
1915. — Сандфорд Флеминг, канадски инжењер шкотског подријетла (р. 1827.).
1934. — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ (р. 1903.).
1990. — Мануел Пуиг, аргентински писац.
1990. — Едуард Стрељцов, бивши руски и совјетски ногометаш (р. 1937).
2001. — доајен италијанског новинарства и оснивач дневног листа „Ил ђорнале нуово“, данас “Ил ђорнале“, Индро Монтанели. Постао познат као ратни извештач из Финске током Другог светског рата.

.

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар