Пређи на садржај

Албанци

Извор: Wikipedija
Албанци
Схqиптарëт[1]
Укупна популација

7—10 милиона[2][3][4][5][6]

Региони са значајним бројем припадника
 Албанија 2,113.741 (2011)
95% становништва Албаније		 [7]
 Косово [а] ~1,600,000 (2011)
95% становништва Косова (2011)		 [8]
 Турска 500,000 - 5.000.000 [9][10][11][12][13][14]
 Грчка 481.663 [15]
 Македонија 450.000 (2022) [16]
 Италија 501.949 (2007) [17]
 Њемачка 250.000 [18]
 Швицарска 200.000 [19]
 САД 114.000 (2008) [20]
 Низоземска 105.000 [21]
 Србија 20.000 проц.(2011) [22]
 Црна Гора 5.163 (2007) [23]
 Шведска 4.000 [24]
 Уједињено Краљевство 3.082 [25]
 Француска 2.815 [26]
 Белгија 2.000 [27]
 Канада 22.048 [28]
 Аустрија 20.000 [29]
 Босна и Херцеговина 1.600 [30]
 Хрватска 1.590 [31]
 Египат 1.000 [32]
 Данска 1.000 [33]
 Аустралија 1.140 [34]
 Словенија 8.00 [35]
 Норвешка 7.000 [36]
 Финска 5.000 [37]
 Луксембург 4.800 [38]
 Шпанија 4.500 [39]
 Румунија 4.000 [40]
 Украјина 2.500 [41]
Језик/ци
албански (Арванитика, Арбëресх, Гегски)
Религија
номинално углавном муслимани (65% сунити и 10% бекташи[42]) с великом кршчанском мањином (25% православци, 10% римокатлици и грко-католици[43]). Албанске дијаспоре у другим државама су углавном кршћанске (осим у бившој Југославији, на Балкану и у Турској).[44] У самој Албанији 42% (1998) становништва не исповиједавјеру или су атеисти.[45][46][47]
Сродне етничке групе
Арванити, Арбëресхë
Индоевропљани
Индоевропски језици
Албански | Анадолијски | Арменски
Балтички | Келтски | Дачки | Германски
Грчки | Индоирански | Италски
Славенски | Трачки | Тохарски
Индоевропски народи
Албанци | Анадолци | Арменци
Балти | Келти | Германи
Грци | Индоаријци | Ирански народи
Италски народи | Славени | Трачани | Тохари
Праиндоевропљани
Језик | Друштво | Религија
Курган | Јамна | Свезана керамика
Теорије о миграцијама
Курганска | Анадолска | Праведски континуитет
Палеолитски континуитет
Индоевропски студији

Албанци (албански: Схqиптарëт, архаично: Арбанаси) су народ са југоистока Европе који претежно живи у Албанији и суседним областима.

У Албанији живи око половина укупне албанске популације (2.331.741), док значајан постотак Албанаца живи на Косову (око 1.600.000), северозападу Македоније (124.083),или 14 % популације дрзаве југу Србије (око 20.000 у Прешевској котлини) и југозападу Црне Горе (31.163). Такође, постоје традиционалне албанске заједнице у многим земљама, укључујући Турску, Грчку и Италију, као и албанска дијаспора у Западној Европи и Северној Америци.

Албанци говоре албанским језиком (који има два главна дијалекта: геге и тоске) и пишу латиницом. Претежно су исламске вероисповести (сунити и бекташи), са значајним постотком хришћана (православаца и римокатолика) и атеиста.

Име

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Албанија (име)

Сами себе Албанци називају Шћиптар (алб. Shqiptar), од речи шћип (алб. Shqip) или шћипри (алб. Shqip‘ri), што би значило „говорити јасно, разумљиво“[48]. Постоји и тумачење по којем Шћиптари значи синови орлова, а Шћиприја земља орлова, јер је схqипе односно схqипоњë албанска реч за орла.

У српском језику се за припадника албанског народа употребљава назив Албанац. Назив Шиптар се, услед негативне конотације, у српско-хрватском говорном подручју сматра увредљивим и његова употреба представља израз албанофобије.[49]

Старији облик речи Албанац у српском језику је гласио Арбанас. Поред тога, раније се за Албанце користио и турски назив Арнаут.

Историја

[уреди | уреди извор]

Порекло

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Порекло Албанаца

Постоји више теорија о пореклу Албанаца. Албанци себе сматрају наследницима Илира, древних становника Балкана. Ову теорију подржава већина албанских научника, као и одређен број страних научника, укључујући и неке српске научнике попут Цвијића.[50] Други научници оспоравају илирско порекло Албанаца, закључујући да су они народ индоевропског порекла, као и већина других европских народа.[51] Међутим, сама расправа о пореклу Албанаца често излази изван оквира науке, прелазећи у домен политике.

Албанци се први пут помињу у византијским историјским изворима у 12. веку, када су већ у потпуности примили хришћанство.[52] Пре тога Птоломеј помиње град Албанополис на територији данашње Крује, у чијој околини живи племе Албани. Међутим, иако постоји континуитет албанског етнонима, не постоје поуздани докази о етничком континуитету.

Средњи век

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Албаније у средњем веку
Албанци у борби са Турцима

Током средњег века, Албанци су већином били хришћани, а њихове области су углавном биле под влашћу Византије. Под византијским утицајем, Албанци су прихватили грб са двоглавим орлом, који је касније постао званичан грб Албаније.[53] У 14. веку Албанци су живели у оквиру Душановог царства, где су били признат народ. Стефан Душан је носио титулу „цар Срба, Грка, Бугара и Арбанаса”.[54][55] У време отоманских освајања, поједини албански властелини су се, заједно са српском и босанском војском, борили против турске војске у Косовском боју.[56]

У 15. веку, када је велики део балканског полуострва пао у руке Турака, Албанци су под вођством Скендербега (1405–1468), „змаја од Албаније“, водили беспоштедну борбу против Османског царства читаве две деценије.[57] Након Скендербегове смрти, албански отпор се наставио још десет година, све док отоманска војска 1478. године, из четвртог покушаја, коначно није заузела Крују, његов родни град. Након тога, Албанија је наредних неколико векова била у саставу Отоманског царства.

Отомански период

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Албанија у Отоманском царству
Тоске Албанци са југа Албаније

Након победе Османлија, велики број Албанаца бежи у Египат, Грчку и Италију, где заснивају арберешке заједнице. Током векова отоманске владавине, велики део албанског становништва је примио ислам. Неки Албанци су постали чувени војници и чиновници Царства.

Албанци су задржали своје племенско уређење, не допуштајући Турцима да им се мешају у њихове унутрашње ствари и традиције. У вековима отоманске владавине, племена северне Албаније су живела у блиским односима са племенима Црне Горе. Према писању Марка Миљанова, Кучи, Белопавлићи, Хоти, Пипери и Клименти нису представљали увек две групе племена, албанску и црногорску, већ су се често заједно борили против заједничког непријатеља.[58] Према предању, нека албанска и црногорска племена, нпр. Краснићи и Васојевићи, имају заједничко порекло.[59]

Након Велике сеобе Срба у Аустрију 1690. године, Албанци насељавају српске области Косово и Метохију. У Отоманском царству, Албанско становништво је живело административно подељено у четири вилајета: косовском, скадарском, јањинском и манастирском (битољском).

Борба за независност

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Призренска лига и Борба за независност Албаније
Албанске новине које су излазиле у Букурешту 1889.
Етничка дистрибуција Албанаца на Балкану 1898.

У 19. веку долази до буђења албанског народног покрета. 10. јуна 1878. године на састанку у Призрену Албанци оснивају Призренску лигу, која је са отоманским властима водила борбу за албански језик у школама и уједињење албанских области у један аутономни Албански вилајет. Порта је ово одбила, и почео је устанак 1879. којим је турска власт свргнута у Вучитрну, Призрену, Ђаковици, Приштини, Пећи и другде.[60] Турска шаље Дервиш-пашу који војском да привремено разбија устанак. Немири поново избијају по пашином повратку у Цариград. Албанске буне ничу 1883. и 1884. године.[61]

Првих година 20. века умножавају се побуне Албанаца, усмерене на добијање аутономије у оквиру Турске царевине. Између 1905. и 1912. године Албанци дижу низ устанака. 1908. године долази до Младотурске револуције, остварене уз значајну подршку албанског становништва Косовског и Битољског вилајета, која је пружила велике наде Албанцима. Међутим, учвршћењем своје власти Младотурци напуштају своја обећања. Због тога аугуста 1909. избија нови устанак, а Младотурци шаљу војску која у крви гуши устанак Албанаца на Косову и Метохији.

Почетком 1912. избија велики албански устанак под вођством Општег устаничког комитета, на чијем челу су били Бајрам Цури, Иса Бољетинац, Хасан Приштина и други. Борбу Албанаца против Турске су у почетку логистички помагале Црна Гора и Србија. На збору устаничких првака у Јунику формулисани су захтеви за утврђивањем граница аутономне Албаније, повлачењем турских чиновника и увођењем албанског језика као службеног.[62] Испрва је Турска одбацивала њихове захтеве као максималистичке, али након што су устаници заузели многе градове, укључујући Ђаковицу, Митровицу, Вучитрн, Приштину и Скопље, Висока Порта је била присиљена да им изађе у сусрет.[62] Међутим, неочекивани успех устанка и стварање аутономне Албаније је угрозило интересе суседних држава, које су исте године напале Отоманско царство и међусобно поделиле области насељене Албанцима.[63]

Албански прваци су се повукли на слободну област Влоре и 28. новембра 1912. на великој Народној скупштини прогласили Албанију за независну државу.[64] На амбасадорској конференцији у Лондону децембра 1912. године велике силе су признале Кнежевину Албанију, која је обухватила, док се дио Албанаца нашао у оквиру суседних држава Србије, Црне Горе и Грчке.[65]

Комунистички период

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Народноослободилачка борба Албаније и Народна Република Албанија

Народноослободилачка војска Албаније, на челу са Енвером Хоџом, је 1944. године преузела власт у Албанији. Скупштина је јануара 1946. године укинула монархију и прогласила Народну Републику Албанију. Године 1967. НР Албанија је проглашена првом атеистичком земљом у свету.[66] Током владавине Евера Хоџе, на територији НР Албаније изграђено је око 700.000 бункера, јер се непрестано сматрало да постоји опасност од стране инвазије.

Косовски Албанци су у СФР Југославији имали територијалну аутономију. Након Титове смрти, косовски Албанци су 1981. године започели протесте којима су тражили да САП Косово постане република, што им југословенске власти нису удовољиле.

Савремени период

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Република Албанија, Република Косово и Српско-албански сукоб

Након 1990. године у Албанији се уводи вишепартијски систем и земља мења назив у Република Албанија. Од 1990. земља је оријентисана према западу. Примљена је у Савет Европе, и затражила је пријем у НАТО. Албанска радна снага је наставила да емигрира у Грчку, Италију, Европу и Северну Америку.

Албанци на Косову и Метохији су 1990. године одржали референдум и прогласили Републику Косова, коју је признала само Албанија. Наредних неколико година на Косову се разбуктава српско-албански сукоб, који 1998. године прераста у Косовски рат. Након НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, ова покрајина долази под управу Уједињених нација. 17. фебруара 2008. косовски Албанци су прогласили независност Републике Косово од Србије[67], што је до сада признало око 113-ак држава чланица УН.[68]

Језик

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Албански језик
Распрострањеност албанског језика

Албански језик (алб. гјуха схqипе) је индоевропски језик, који сам представља посебну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански има многе заједничке особине са другим језицима Балкана (види: Балканска језичка заједница).

Албански језик има 2 дијалекта: геге, северно од реке Шкумбин, и тоске јужно. Тоске дијалект је званични језик Албаније. Стандард за писани албански језик је усвојен 1908. године и заснива се на латиничном алфабету. Албанским језиком говори око 5.4 милона људи.[69][70]

Религија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Религија у Албанији

Албанци су претежно исламске вероисповести (65% сунити и 10% бекташи[42]), са значајним постотком хришћана (15% православних, 10% римокатолика и гркокатолика[43]). Албанску дијаспору чине углавном муслимани, осим Арнаута у Грчкој и Арбереша у Италији.[44] Међутим, неке организације наводе да у Албанији велики број људи не практикује ни једну религију.[46][47]

Познати Албанци

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак познатих Албанаца
Мајка Тереза

За детљнију листу видјети

  • Албанци 1898. године.
    Албанци 1898. године.
  • Албанци 1911. године
    Албанци 1911. године
  • Албанци у Албанији (попис из 1989. године).
    Албанци у Албанији (попис из 1989. године).
  • Албанци изван Албаније.
    Албанци изван Албаније.
  • Албанци у Европи.
    Албанци у Европи.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „ЦИА Wорлд фацтбоок - Албаниа”. Архивирано из оригинала на датум 2018-12-24. Приступљено 2009-05-06. 
  2. ↑ Царл Скутсцх, Енцyцлопедиа оф тхе Wорлд'с Миноритиес, Роутледге, 2013 ИСБН 1135193886, п. 65.
  3. ↑ Стевен L. Данвер, Нативе Пеоплес оф тхе Wорлд: Ан Енцyцлопедиа оф Гроупс, Цултурес анд Цонтемпорарy Иссуес:, Роутледге, 2015, ИСБН 1317463994, п. 260.
  4. ↑ Марy Росе Бонк. Wорлдмарк Yеарбоок, Банд 1. Гале Гроуп, 2000. стр. 37. 
  5. ↑ Натионал Геограпхиц, Банд 197 (Университy оф Мицхиган изд.). Натионал Геограпхиц Социетy, 2000. 2000. стр. 59. Приступљено 27 Септембер 2020. 
  6. ↑ Овер 20 Пеаце Цорпс Лангуаге Траининг Публицатионс–Цоунтрy Пре-департуре Материалс. Јеффреy Франк Јонес. Приступљено 27 Септембер 2020. 
  7. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2019-02-10. Приступљено 2011-12-22. 
  8. ↑ „Косово Агенцy оф Статистицс”. Архивирано из оригинала на датум 2014-03-13. Приступљено 2011-12-22. 
  9. ↑ „Тüркиyедеки Кüртлерин Саyıсı!” (Туркисх). Миллиyет. 06. 06. 2008.. Приступљено 07. 06. 2008. 
  10. ↑ Цхристопхер Делисо (2007). Тхе Цоминг Балкан Цалипхате: Тхе Тхреат оф Радицал Ислам то Еуропе анд тхе Wест. Греенwоод Публисхинг Гроуп. стр. 38. ИСБН 978-0-275-99525-6. Приступљено 4 Новембер 2015. 
  11. ↑ „Тüркиyедеки Кüртлерин Саyıсı!” (Туркисх). Миллиyет. 2008. Приступљено 2008-06-07. 
  12. ↑ „Албанианс ин Туркеy целебрате тхеир цултурал херитаге”. Тодаyсзаман.цом. 21 Аугуст 2011. Архивирано из оригинала на датум 2015-10-31. Приступљено 4 Новембер 2015. 
  13. ↑ Роберт А. Саундерс (2011). Етхнополитицс ин Цyберспаце: Тхе Интернет, Миноритy Натионалисм, анд тхе Wеб оф Идентитy. Леxингтон Боокс. стр. 98. ИСБН 978-0-7391-4194-6. 
  14. ↑ Цунеyт Yенигун. „ГЦЦ Модел: Цонфлицт Манагемент фор тхе "Греатер Албаниа"” (ПДФ). Сüлеyман Демирел Университy:Фацултy оф Артс анд Сциенцес Јоурнал оф Социал Сциенцес. Архивирано из оригинала на датум 2015-09-27. Приступљено 4 Новембер 2015. 
  15. ↑ [1.пдф „Πληθυσμός Ελληνικής και ξένης υπηκοότητας”] (Греек). www.статистицс.гр. Приступљено 27. 08. 2008. [мртав линк]
  16. ↑ Попис становништва у Македонији 2002. -
  17. ↑ |Албанианс ин Италy
  18. ↑ Федерал Републиц оф Германy - АЛБАНИАНС ЛИВИНГ ИН ГЕРМАНY
  19. ↑ Албаниан-спеакинг фамилиес ин Сwитзерланд
  20. ↑ Албанианс ин УСА
  21. ↑ Дутцх Буреау оф Статисицс -
  22. ↑ - Неw Косова Репорт - Биртхате пицкс уп агаин ин Косово - Социетy}
  23. ↑ Монтенегрин Министрy оф Фореигн Аффаирс 2006 ценсус - [ххттп://www.еxпериенцефестивал.цом/а/Албанианс/ид/1906781]
  24. ↑ Хот твингар косовоалбанер атт флyтта
  25. ↑ Буреау оф статистицс оф тхе Унитед Кингдом оф Греат Бритаин анд Нортхерн Иреланд - [1]
  26. ↑ Буреау Францаис де Статистиqуес Натионалес -
  27. ↑ 25,000 Албанианс ин Белгиум аццординг то 2007 ценсус
  28. ↑ Буреау Цанадаис дес Аффаирс Етрангерес -
  29. ↑ Ауßенминистериум Öстерреицх
  30. ↑ Министарство Вањских Послова Босне и Херцеговине -
  31. ↑ „Министарство Вањских Послова Хрватске”. Архивирано из оригинала на датум 2007-02-25. Приступљено 2009-05-06. 
  32. ↑ „Тхе Албаниан Десцендантс оф Мухамед Али ин Егyпт”. Архивирано из оригинала на датум 2009-05-27. Приступљено 2009-05-06. 
  33. ↑ „Данисх Албанианс”. Архивирано из оригинала на датум 2009-03-18. Приступљено 2009-05-06. 
  34. ↑ Албаниан Аустралианс
  35. ↑ Миноритиес ин Словениа анд тхе цоунтрy'с Фореигн Полицy
  36. ↑ „Норwаy мигрантс”. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-24. Приступљено 2009-05-06. 
  37. ↑ Косовар Албаниан Мигрантс Целебрате Индепенденце ин Хелсинки
  38. ↑ Луxембоург Пресиденцy - Јеан Асселборн меетс Кастриот Ислами, Албаниан Министер фор Фореигн Аффаирс
  39. ↑ Албаниан иммигрантс нумбер ин Спаин естиматед...
  40. ↑ Албанианс оф Романиа Тхен анд Тодаy
  41. ↑ Албанианс ин Украине
  42. ↑ 42,0 42,1 „Сербиан-Албаниан Хонеyмоон - Албанианс анд Сербс хаве а лот ин цоммон”. Архивирано из оригинала на датум 2020-01-08. Приступљено 2009-05-06. 
  43. ↑ 43,0 43,1 „Сербс анд Албанианс хаве а лот ин цоммом”. Архивирано из оригинала на датум 2020-01-08. Приступљено 2009-05-06. 
  44. ↑ 44,0 44,1 Албаниан Диаспора
  45. ↑ Инстантанéс д'Албанíе, ун аутре регард сур лес Балканс Архивирано 2009-03-03 на Wаyбацк Мацхине-у (fr)
  46. ↑ 46,0 46,1 „Адхерентс.цом”. Архивирано из оригинала на датум 2018-12-26. Приступљено 2009-05-06. 
  47. ↑ 47,0 47,1 Албаниа
  48. ↑ „Албаниан Форум Лангуаге Диалецтс Хисторy Граммар Воцабуларy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-17. Приступљено 2009-10-15. 
  49. ↑ Владимир Арсенијевић, Наше црње[мртав линк]
  50. ↑ Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље (1. део)
  51. ↑ Постоји и кавкаска теорија, да су Албанци пореклом са територије Дагестана. Мицхеле Белледи, Естелла С. Полони, Роса Цасалотти, Францо Цонтерио, Илиа Микерези, Јамес Таглиавини анд Лаурент Еxцоффиер. "Матернал анд патернал линеагес ин Албаниа анд тхе генетиц струцтуре оф Индо-Еуропеан популатионс". Еуропеан Јоурнал оф Хуман Генетицс, Јулy 2000, Волуме 8, Нумбер 7, пп. 480-486. "Митоцхондриал ДНА ХВ1 сеqуенцес анд Y цхромосоме хаплотyпес (ДYС19 СТР анд YАП) wере цхарацтеризед ин ан Албаниан сампле анд цомпаред wитх тхосе оф северал отхер Индо-Еуропеан популатионс фром тхе Еуропеан цонтинент. Но сигнифицант дифференце wас обсервед бетwеен Албанианс анд мост отхер Еуропеанс, деспите тхе фацт тхат Албанианс аре цлеарлy дифферент фром алл отхер Индо-Еуропеанс лингуистицаллy."
  52. ↑ Мирцеа Елиаде, Цхарлес Ј. Адамс, Тхе Енцyцлопедиа оф религион, Мацмиллан, 1987, ИСБН 978-0-02-909700-7, п. 179.
  53. ↑ Флагс Оф Тхе Wорлд, Албаниа
  54. ↑ „Димитрије Богдановић, Књига о Косову”. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-17. Приступљено 2009-10-15. 
  55. ↑ Антон Беблер, Пропуштена прилика[мртав линк]
  56. ↑ Мирослава Малешевић, Насиље идентитета[мртав линк]
  57. ↑ Марин Барлети, 1508, Хисториа де вита ет гестис Сцандербеги Епиротарум принципис
  58. ↑ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 130), Просвета, Београд, 1950.
  59. ↑ „Мирко Барјактаревић, Предања о заједничком пореклу неких црногорских и неких арбанашких племена”. Архивирано из оригинала на датум 2013-03-13. Приступљено 2009-10-15. 
  60. ↑ Војна енциклопедија, Београд, 1972., књига четврта, страна 655.
  61. ↑ Војна енциклопедија, Београд, 1972., књига четврта, страна 656.
  62. ↑ 62,0 62,1 СРБИЈА, ЦРНА ГОРА I КОСОВО – ПРЕГЛЕД 1878-1914
  63. ↑ Извештај међународне комисије за испитивање узрока и вођења Балканских ратова
  64. ↑ Хисториа е Популлит Схqиптар II (Историја албанског народа II), Приштина, 1968, стр. 352.
  65. ↑ „Роберт Елсие, Тхе Цонференце оф Лондон 1913”. Архивирано из оригинала на датум 2011-02-11. Приступљено 2009-10-15. 
  66. ↑ Либрарy оф Цонгресс Цоунтрy Студy оф Албаниа
  67. ↑ Б92. Вести: Косово прогласило независност. 17. фебруар 2008, 23.27 ч
  68. ↑ Ново признање незавиности Косова. Б92, 11. јул 2009. Приступљено 11.7.2009.
  69. ↑  Албаниан ат Етхнологуе (18тх ед., 2015)
  70. ↑ Арбëресх ат Етхнологуе (18тх ед., 2015) Арванитика ат Етхнологуе (18тх ед., 2015) Гхег ат Етхнологуе (18тх ед., 2015) Тоск ат Етхнологуе (18тх ед., 2015)
  71. ↑ „Мухаммад Али Пасха ин Егyптиан Хисторy - Тхе Фоундер оф Модерн Егyпт”. Архивирано из оригинала на датум 2015-03-04. Приступљено 2009-10-15. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Едитх Дурхам. Тхе Бурден оф тхе Балканс (1905)
  • Миранда Вицкерс: Тхе Албанианс. А Модерн Хисторy. Лондон/Неw Yорк 1995.
  • Хисториа е Популлит Схqиптар (Историја албанског народа), Приштина, 1968.
  • Петер Бартл: Албаниен. Вом Миттелалтер бис зур Гегенwарт. Регенсбург/Мüнцхен 1995.
  • Франк Крессинг у. Карл Касер (Хрсг.): Албаниа. А цоунтрy ин транситион. Аспецтс оф цхангинг идентитиес ин а Соутх-Еаст Еуропеан цоунтрy. Баден-Баден 2002. ИСБН 3-7890-7670-8
  • Петер Јордан/Карл Касер у.а. (Хрсг.): Албаниен. Геограпхие – Хисторисцхе Антхропологие – Гесцхицхте – Култур – Посткоммунистисцхе Трансформатион. Франкфурт ам Маин у. а. 2003. ИСБН 3-631-39416-0

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Albanci&oldid=42219191”