Археолошки музеј
Археолошки музеј је специјализирани музеј који се бави археолошким проналасцима, њиховом излагању и проучавању. Њихови запосленици проводе археолошка ископавања и проводе истраживање. Често могу бити и музеј на отвореном, као што су нпр. Атенска Акропола, Теотихуацан или Помпеји.
Коријени археолошких музеја се могу наћи у приватним збиркама богатих племића и богатих трговаца у Европи између 15. и 17. вијека, који су вољели представљати занимљиве и ријетке умјетничке предмета и антиквитете својим важним гостима. Тек од 17. вијека у Европи јављају се закони који покушавају очувати поједине повијесне споменике и налажу строге контроле за очување и трговину антиквитета и умјетнина. Јоханн Јоацхим Wинцкелманн је својим дјеловањем од краја 18. вијека створио свијест о вриједности и периодизацији изложака античких артефакта. Тако је 7. априла 1820. папа Пио VII. донио тзв. „едикт кардинала Пацца” који је генерално признат као прва свеобухватна законодавна мјера заштите умјетничке и повијесне баштине, а која је инспирирала сличне мјере у краљевству Напуља, у Тоскани, Ломбардији и Венету.[1]
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Мицхеле Гиамбарба, L'еволузионе сторица делла легислазионе суи бени цултурали - Ун еxцурсус фра ле легги цхе тутелано и бени цултурали дел ностро паесе далла цоститузионе дел регно д'Италиа ад огги, L'опинионе дел легале, нº 8, Равенна, Система Мусеале делла Провинциа, 2000, стр. 16.
