Пређи на садржај

Црвени Кмери

Извор: Wikipedija
Стандардна униформа Црвених Кмера

Црвени Кмери (кмерски: ខ្មែរក្រហម Кхмер Крор-Хорм; француски: Кхмерс роугес; француски изговор: [kmɛʁ ʁuʒ]) је био назив дан камбоџанским комунистима и каснијим сљедбеницима КП Кампућије, који су били главни одговорни за злогласни камбоџански геноцид. Назив "Црвени Кмери" (оригинално, на француском, Кхмерс роугес) сковао је Нородом Сиханоук,[1] а исти се данас нашироко користи за означавање камбоџанских комуниста, неовисно ради ли се о припадницима ранијих партија или пак Пол Потове струје.

Иако коријени комунизма у Камбоџи иду још раније, Црвени Кмери су своје конкретније окупљање, како у политичком тако и у војном смислу, започели у џунглама источне Камбоџе током 60-их година; тај се процес одвијао уз подршку војске Сјеверног Вијетнама, Виệт Цộнга те покрета Патхет Лао. Од 1967. године, Црвени Кмери су били главни опоненти властима у грађанском рату, у којему су 1975. године коначно и побиједили. Након освајања Пхном Пенха и рушења Кмерске Републике, Црвени Кмери су, предвођени Пол Потом, Нуон Цхеом, Иенг Сарyјем, Сон Сеном и Кхиеу Сампханом, утемељили државу имена Демократска Кампућија. Режим је одмах по настанку започео потпуну евакуацију градова и кренуо у крвави прогон камбоџанске популације (види Камбоџански геноцид), у склопу којега је убијено готово 25% тадашње популације.

Режим Црвених Кмера био је изразито аутократски, ксенофобичан, параноичан и репресиван. Сам геноцид изведен је под изликом провођења политике социјалног инжењеринга,[2] док су покушаји аграрне реформе довели до опће глади у земљи; уз то, инзистирање на аутаркији, чак и на пољу медицине, довело је до смрти тисућа људи од изљечивих болести, попут маларије. Жртве режима биле су и етничке те националне мањине (Вијетнамци, Лаошани, Цхами, ...). Кадрови репресивних органа проводили су суставну тортуру и егзекуције над цијелом серијом фиктивних субверзивних елемената, али и међу властитим кадром, у периоду од 1975. до 1979. године.[3]

Режим је свргнут почетком 1979. године, када је Вијетнам извршио инвазију земље и брзо свргнуо Црвене Кмере, при чему је Кампућијска револуционарна армија готово у цијелости уништена. Комунисти су тада побјегли у Тајланд, гдје су их тадашње власти видјеле као тампон зону према комунистичком Вијетнаму. Црвени Кмери су се као герилци наставили боритив против Вијетнама и марионетске НР Кампућије у склопу Камбоџанско-вијетнамског рата, који је завршен 1991. године.

Кампућијске владе у егзилу (дио којих су били и Црвени Кмери) задржале су камбоџанско мјесто у Уједињеним нацијама, уживајући притом велику међународну подршку, све до 1993. године, када је монархија поново успостављена, а име државе промијењено у Краљевина Камбоџа. Годину дана касније, тисуће герилаца Црвених Кмера се предало како би добило обећану владину амнестију.

Године 1996., Иенг Сарy, који је помилован због своје улоге током режима Црвених Кмера, основао је Покрет демократске народне уније, нову политичку странку у Камбоџи.[4] Сами Црвени Кмери су готово у цијелости распуштени средином 90-их година, а посљедњи борци формално су се предали 1999. године.[5] Ипак, петоро тада живућих челника Демократске Кампућије ухапшено је током 2007. године те изведено пред међународни суд под оптужбама за геноцид, ратне злочине и злочине против човјечности. Тројица од њих (Канг Кек Иеw, Нуон Цхеа и Кхиеу Сампхан) осуђени су на доживотни затвор, док су Иенг Сарy и његова супруга, Иенг Тхиритх, преминули током поступка.

Референце

  1. Бецкер, Елизабетх. Wхен тхе Wар Wас Овер: Цамбодиа анд тхе Кхмер Роуге Револутион. Неw Yорк: ПублицАффаирс, 1998
  2. МцЛеллан, Јанет (Април 1, 1999). „5”. Манy Петалс оф тхе Лотус: Фиве Асиан Буддхист Цоммунитиес ин Торонто (1ст изд.). Университy оф Торонто Пресс. стр. 137. ИСБН 978-0-8020-8225-1. 
  3. Ратнер, Стевен Р.; Абрамс, Јасон С. (Април 5, 2001). Аццоунтабилитy фор Хуман Ригхтс Атроцитиес ин Интернатионал Лаw: Беyонд тхе Нуремберг Легацy (2нд изд.). ОУП Оxфорд. стр. 272. ИСБН 978-0-19-829871-7. 
  4. „Цамбодиа профиле”. ББЦ Неwс. Јануарy 17, 2012. 
  5. „Но Редемптион - Тхе Фаилинг Кхмер Роуге Триал Бy Аллан Yанг”. Харвард Интернатионал Ревиеw. 2008. Архивирано из оригинала на датум 2019-04-25. Приступљено 2018-04-21. 

Вањске везе

Остало
Геноцид
Некатегоризирано