Еуро
| Еуро | |
|---|---|
 Новчанице еура | |
| ИСО 4217 | |
| Код | ЕУР |
| Деноминације | |
| Новчанице | €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500 |
| Кованице | 1, 2, 5, 10, 20, 50 цента, €1, €2 |
| Демографија | |
| Издавање | |
| Национална банка | Еуропска средишња банка |
| Вриједност | |
| Инфлација | 1.8 % |
| Извор | Еуропска средишња банка листопад 2006. |
Еуро или евро (€; ИСО 4217 код ЕУР) службена је валута двадесет од двадесет и седам држава које чине Европску унију: Аустрије, Белгије, Финске, Француске, Кипра, Естоније, Њемачке, Грчке, Хрватске, Ирске, Италије, Летонија, Литванија, Луксембурга, Малте, Низоземске, Португала, Словачке, Словеније и Шпаније. Службено га користи и четверо микродржава изван ЕУ: Андора, Монако, Сан Марино и Ватикан, британски прекоморски териториј Акротири и Дхекелиа, као и институције Еуропске уније, а неслужбено су га усвојиле Црна Гора и дјеломично признато Косово. Исход је најзначајнијег новчаног преустројства у Европи од доба Римског царства. Иако се интродукција Еура може сматрати једноставно као начин за усавршавање Заједничког Европског Тржиштва, подржавајући слободну трговину међу чланова еурозоне, еуро је такођер значајан дио Европског пројекта за политичку интеграцију.
Еуром управља Европски Систем Централних Банака (ЕСЦБ), који се састоји од Европске Централне Банке (ЕЦБ) и еурозонских централних банака које управљају у државама. ЕЦБ (Смјештена у Франкфурт ам Маину, Њемачка) има искључиву моћ да успостави новчану полицу; остали чланови ЕСЦБ-а судјелују у штампању, ковању, и расподјели новчаница и кованица, и дјеловању еурозонском систему исплате.
Историја
[уреди | уреди извор]
Еуро је јединствена валута коју је 1. сијечња 1999. године прихватило 12 држава чланица Еуропске уније (Аустрија, Белгија, Финска, Француска, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Низоземска, Њемачка, Португал и Шпањолска) ради потпуног укидања националних валута. Данска и Велика Британија користиле су право остајања изван еурозоне (према Уговору из Маастрицхта), а Грчка и Шведска формално нису задовољиле критерије конвергенције до споменутог датума. Грчка је, задовољивши наведене критерије, ушла у еурозону 2001. године, док је Шведска и даље изван еурозоне с обзиром на то да су њезини грађани на референдуму два пута одбили прихваћање јединствене валуте. Увођење еура као јединствене валуте у Еуропској унији трећа је фаза стварања Економске и монетарне уније. Новчанице и кованице еура пуштене су у оптјецај 1. сијечња 2002. године, док је потпуна замјена националних валута обављена крајем вељаче 2002. године. Накнадно, као прва од земаља које су у Европску унију ушле 2004., заједничку је валуту усвојила Словенија.
Кованице
[уреди | уреди извор]
Еуро кованице су са лица исте за све државе, док су наличија различита од државе до државе. Кованице постоје у слиједећим апоенима:
- 1 цент
- 2 цента
- 5 центи
- 10 центи
- 20 центи
- 50 центи
- 1 еуро
- 2 еура
Новчанице
[уреди | уреди извор]Постоји седам еуро новчаница, све су различите величине и боје.
- 5 еура- сива боја
- 10 еура- црвена боја, на њој је представљен стил романике
- 20 еура- плава боја- на њој је представљен стил готике
- 50 еура- смеђа боја- на њој је представљен стил барока
- 100 еура- зелена боја- на њој је представљен стил рококоа
- 200 еура- жута боја- на њој је представљен модерни стил градње
- 500 еура- љубичаста боја- на њој је представљена савремена еуропска архитектура.
Дизајн
[уреди | уреди извор]
На предњој страни новчаница налазе се капије које представљају отвореност и гостопримство земаља чланица ЕУ, док се на полеђини налазе мостови који симболизирају заједништво и међусобну сарадњу земаља.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Еуро (Новчанице) (de) (en)