Пређи на садржај

Љускавке

Извор: Wikipedija
Љускавке
Цаламус бајонадо
Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Поткољено: Вертебрата
Разред: Ацтиноптерyгии
Подразред: Телеостеи
Надред: Ацантхоптерyгии
Ред: Перциформес
Подред: Перцоидеи
Породица: Спаридае
Ацантхопагрус бифасциатус
Ацантхопагрус латус
Арцхосаргус пробатоцепхалус
Цхрyсопхрyс ауратус
Фратар (Диплодус вулгарис)
Јапанска орада (Пагрус мајор)
Пагар (Пагрус пагрус)
Комарча (Спарус аурата) фотографирана код Сардиније, Италија.
Стенотомус цхрyсопс
Ушата (Облада меланура)
Овчица (Литхогнатхус мормyрус)
Салпа (Сарпа салпа)
Кантар (Спондyлиосома цантхарус)
Шараг (Диплодус саргус саргус)
Ацантхопагрус бутцхери фотографирана у Викторији, Аустралија.
Окан (Пагеллус богаравео)
Птерогyмнус ланиариус
Зубатац (Дентеx дентеx) фотографиран код Портофина, Италија.
Ацантхопагрус аустралис фотографирана у Новом Јужном Wалесу, Аустралија.

Љускавке (латински Спаридае) су породица риба из разреда зракоперки. Распрострањене су широм свијета, најчешће у плићим, приобалним водама, гдје живе при дну, већином као грабежљивци. Тијело љускавки је прилагођено за брзину, леђне пераје су већином добро развијене и бодљикаве.

  • Оне су спљоштеног, вретенастог тијела, велике главе и конвексног профила.
  • Уста су мала и у неким случајевима истурена.
  • Леђна пераја је јединствена и дуга.
  • Прсне пераје су дуге и зашиљене.
  • Многе врсте имају случајеве хермафродитизма.

Станиште и понашање

[уреди | уреди извор]

Већина су приобалне рибе. Живе у морима и оцеанима с тропском и умјереном климом. Оне су друштвене рибе.

Највише цијењене врсте у гастрономији су Комарча (Спарус аурата) и Зубатац (Дентеx дентеx).

Начин храњења

[уреди | уреди извор]

Хране се бентичким бескраљежњацима

Породица љускавки садржи 125 врста подијељених у 37 родова. За врсте љускавки види попис врста, а родови су слиједећи:

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Љускавке
Wикиврсте имају податке о: Љускавке