Nineteen Eighty-Four

1984.
Корице романа
Аутор(и)	Георге Орwелл
Оригинални наслов	Нинетеен Еигхтy-Фоур
Дизајн корица	Мицхаел Кеннард
Држава	Уједињено Краљевство
Језик	енглески
Жанр(ови)	тоталитаризам, дистопија, ЗФ, политички
Издавач	Сецкер анд Wарбург
Датум издања	8. VI 1949.
Врста медија	тврде корице
Страница	326
ИСБН	978-0-452-28423-4
ОЦЛЦ број	52187275
Деwеy Децимал	823/.912 22
ЛЦ класификација	ПР6029.Р8 Н647 2003

Нинетеен Еигхтy-Фоур (Хиљаду деветсто осамдесетчетврта, често позната и као 1984) је научно-фантастични роман који је 1949. године објавио британски књижевник Георге Орwелл. Радња романа, смјештена у Лондон истоимене године описује футуристичко тоталитарно друштво чији олигархијски властодршци користе најсувременија достигнућа технологије и психологије како би масе држали у покорности. Протагонист романа је Wинстон Смитх, ситни службеник у Министарству истине задужен за режимску пропаганду који постаје разочаран својим животом и покушава извести побуну која завршава његовим хапшењем и мучењем.

1984 је постао не само најпознатији Орwеллов роман, него једно од класичних дјела дистопије и један од најутицајнијих романа 20. вијека. Често се сматра једним од класика модерне књижевности. Темељен на ауторовим искуствима везаним уз шпански грађански рат, односно Други свјетски рат и идеологије фашизма и комунизма, роман је схваћен као упозорење будућим генерацијама, односно инспирација бројним књижевницима, филозофима и политичким теоретичарима. Популарност романа се одразила и у бројним језицима у које су ушле фразе из романа као што су новоговор и Велики брат. Идеје везане уз роман се често називају орвеловштином.

Заплет

Радња романа започиње године 1984. у Лондону, некадашњем главном граду Велике Британије која је након нуклеарног рата и револуције постала дио Оцеаније, свјетске супердржаве којом управља партија Ингсоц под водством Великог брата. Главни лик је Wинстон Смитх, члан Вањске партије и службеник Министарства истине задужен за ревизионистичко "коригирање" свих докумената и хисторијских извора који нису у складу са тренутним ставовима водства Партије:

Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је моћ.

Смитх је годинама дубоко акумулирао незадовољство како својим животом, тако и режимом коме служи, те против њега отпочиње властиту побуну, прво кроз забрањено писање дневника, а потом кроз исто тако забрањену љубавну везу са Јулијом, механичарком запосленом у истом Министарству.

На Смитха и Јулију пажњу почне обраћати О'Бриен, тајанствени члан Унутрашње партије који им дискретно достави Теорију и праксу олигархијског колективизма, књигу коју је написао револуционарни вођа, а сада главни државни непријатељ Еммануел Голдстеин, која детаљно описује и образлаже идеологију режима и методе његове владавине. Смитх и Јулиа вјерују да Голдстеин води Братство дисидената који ће једног дана срушити Ингсоцов режим, односно да је О'Бриен његов члан.

Када Смитха и Јулију ухапси Полиција мисли и одведе у просторије Министарства љубави, испоставља се не само да су власти све вријеме знали за њихове забрањене активности, него да је и О'Бриен у ствари режимски агент провокатор. Смитх је подвргнут мучењу које води управо О'Бриен, а коме је главни циљ "преодгојити" Wинстона Смитха у послушног и оданог поданика.

Ако желиш знати будућност људског рода, замисли чизму која гази људско лице - унедоглед.

Након доласка у Собу 101 гдје га О'Бриен суочава са његовим најинтимнијим страховима и траумама - штакорима - Смитх се одриче не само побуне, него и љубави према Јулији. Након тога га пуштају из заточеништва и Смитх, лишен икакве наде и потпуно сломљен, признаје себи како "воли Великог брата".

Повијест и наслов

Вјерујем, ако се не боримо против њега, да би тоталитаризам могао успјети било гдје.

Георге Орwелл

Георге Орwелл

Георге Орwелл се 1937. борио у Шпањолском грађанском рату против Францових присташа, као члан љевичарске - али анти-стаљинистичке - Радничке странке марксистичког уједињења (ПОУМ). Он се отишао борити против Францових фашиста, али је остао затечен и неугодно изненађен тоталитарном струјом која се појавила и са про-стаљинистичким фракцијама у Шпањолској које су се окомиле на ПОУМ. Поучен тим искуством, о којем нитко у Уједињеном Краљевству није хтио говорити, Орwелл је замислио концепт овог романа још 1944., те га је три године касније написао у великом дијелу на шкотском отоку Јура, од 1947. до 1948., успркос томе што је тада боловао од туберколозе. Хладна зима у том раздобљу још му је погоршала стање, али му је велика помоћ била сестра Аврил, која се бринула да има топле оброке. 1947. имао је готов синопсис, али није био задовољан те је изјавио да ће "вјеројатно морати поновно написати двије трећине." 4. просинца 1948., послао је завршну верзију романа издавачу Сецкер & Wарбург те је тако 1984. објављена 8. липња 1949., годину дана прије његове смрти. Приватна биљешка издавача је забиљежила: "Ако не можемо ово продати у барем 15 до 20 тисућа копија, требало би нас стријељати." До 1989., Животињска фарма и 1984. су распродани у преко 40 милијуна примјерака те преведене у преко 60 језика диљем свијета, више него иједан енглески роман у том добу. Наслов романа, његове теме, Новоговор и ауторово презиме су с временом постали симболи за државне покушаје контроле и уплитање у приватни живот грађана, док придјев "орвеловски" описује тоталитарну дистопију у којој влада жели имати потпуну контролу и потиснути све своје грађане. Орwеллов сатирични Новоговор указује на дволичност државе: примјерице, Министарство љубави (Миниљуб) надгледа мучења и испирање мозгова, Министарство обиља (Миниобљ) надгледа глад и мјере штедње, Министарство мира (Минимир) надгледа ратне напоре а Министарство истине (Минист) надгледа и управља пропагандом и повијесном ревизијом.

Посљедњи човјек Еуропе је био један од првотних наслова романа, али у писму 22. листопада 1948. свом накладнику Фредрицу Wарбургу, осам мјесеци прије издавања, Орwелл је већ тада писао о оклијевању између тог наслова и 1984. 1980. и 1982. су такођер била два радна наслова. Wарбург је изјавио сљедеће након што је прочитао 1984. прије објављивања: "Ово је једна од најстрашнијих књига које сам икада прочитао. Суровост Сwифта је прешло на његовог насљедника који гледа на живот и закључује да постаје све неподношљивији... То је одлична књига, али се молим да ћу бити поштеђен читања нечег сличног у будућности". Wинстон Цхурцхилл је прочитао књигу два пута док је био на боловању. Након што је роман стекао огроман углед, Wарбург је признао да није могао ни предвидјети "колики је големи покрет мисли покренуо Орwелл". Орwелл је сљедеће изјавио о 1984.:

Мој најновији роман није напад на социјализам, нити на британске лабуристе (које подупирем), него разоткривање перверзија које су могуће у централизираној економији, а које су већ дијелом успостављене у комунизму и фашизму

Орwелл је пажљиво пратио повијест и стање свијета 1940-их, те га је забрињавала тоталитарна тенденција СССР-а, која је постала "пријетња демократском социјализму." Упитан да ли је "дјетињасто и непотребно бринути се о тоталитарној будућности", Орwелл је записао како је његов тадашњи свијет (1940-те) био ноћна мора за становнике Еуропе прије 20 година, те се запитао какву би моћ имао владар који би могао промијенити прошлост.

Неки сматрају да је наслов само инверзија задње двије бројке године у којој је роман написан - 1948. је тако постала 1984. - док други наводе како протагонист Смитх има 36 година у радњи, што је точно 1984. ако се узме да се родио 1948. Други извори сматрају да наслов алузија на британско друштво Фабиан, основано 1884.. Постоји и теорија да је то алузија на роман Тхе Ирон Хеел којег је написао Јацк Лондон (у њему, политички покрет почиње са радом 1984.) или причу Тхе Наполеон оф Ноттинг Хилл, смјештену у 1984., а коју је написао Г. К. Цхестертон, један од Орwеллових најдражих писаца. Велики утјецај на Орwелла приликом писања приче био је слични руски ЗФ роман Ми којег је 1924. написао дисидент Јевгениј Замјатин. Неки су уочили и сличности са дистопијским романима Браве Неw Wорлд којег је 1932. написао Алдоус Хуxлеy; Каллоцаин којег је 1940. написала Карин Боyе и Фахренхеит 451 којег је двије године касније - 1951. - написао Раy Брадбурy. Марк Хиллегас наводи да су Орwелла надахнула и футуристичка дјела Х.Г Wеллса, али уз изузетак што је Wеллс замишљао утопију, док је Орwелл замишљао дистопију.

Статус ауторског права

Роман ће ући у јавно власништво у ЕУ и Русији 2020., а у САД-у 2044. иако је већ у јавном власништву у Канади, Јужноафричкој Републици, Аргентини, Аустралији и Оману.

Позадина

Три друштвене класе 1984.

1984. се одиграва у Оцеанији, једној од преостале три суперсиле које су подијелиле свијет након свјетског рата. Радња се одиграва на Аерописти Један, бившој Енглеској, тј. Лондону. Плакати вође Партије, Великог брата, уз наслов "Велики брат те гледа", доминирају градом, док распрострањени теле-екрани (ТВ уређаји који примају и емитирају сигнале) проматрају приватне и јавне животе становништва. Друштво се дијели на три класе:

• (I) горња класа, Ужа партија, елита која влада већином. Чине отприлике 2 % становништва
• (II) средња класа, Шира партија, која ради за елиту и чини отприлике 13 % становништва
• (III) доња класа, тзв. Пролови (скраћеница за пролетаријат), који чине 85 % становништва те су необразована радна класа

Партија је једина странка, дио владе, те управља становништвом путем четири министарства: Министарство љубави (Миниљуб) надгледа мучења и испирање мозгова, Министарство обиља (Миниобљ) надгледа глад и мјере штедње, Министарство мира (Минимир) надгледа ратне напоре а Министарство истине (Министин) надгледа и управља пропагандом и повијесном ревизијом.

Главни протагонист је Wинстон Смитх, члан Шире партије који ради за Министарство истине као уредник у ревизији повијесних архива како би се прошлост "коригирала" у складу са политиком Партије која се стално мијења. Неке особе се чак потпуно бришу из архива јер власт не жели да се зна да су икада уопће и постојали.

Прича почиње 4. травња 1984., у 13 сати, иако Смитх није сигуран да ли је то стварни датум пошто режим има навику стално манипулирати повијешћу. Смитх чита књигу Теорија и пракса олигархијског колективизма коју је написао отпадник Еммануел Голдстеин те тиме даје поближу повијест свијета у којем се радња одвија. Имплицира се да се раније догодио атомски рат, након чега је избио грађански рат да би Партија напокон побиједила и успоставила поредак који јој одговара.

Фиктивни универзум

Свијет

Фиктивни свијет 1984. подијељен на три државе: Оцеанија означена црвено; Еуразија означено тамно плаво и Истазија означена свијетло-плаво

Свијет у коме живи Wинстон Смитх је (према наводима Теорије и праксе олигархијског колективизма) подијељен на три супарничке супер-државе:

• Оцеанија, чија је службена идеологија Ингсоц ("енглески социјализам"), а која садржи Америке, Оцеанију, Јужну Африку и Британско Оточје;
• Еуразија, чија је службена идеологија "нео-бољшевизам", а која садржи подручје Сјеверну Азију и Европу;
• Истазија, дословно "Источна Азија", чија је службена идеологија "брисање себе" или "слављење смрти", а која садржи Далеки Исток.

Подручје оквирно смјештено у паралелограму између Тангера, Браззавиллеа, Дарwина и Хонг Конга, је тзв. "спорно подручје", око кога све три државе воде стални рат, а које такођер служи као главни извор јефтиних сировина и радне снаге.

Таква подјела свијета је оквирно настала у периоду између 1945. и 1960. када су САД насилно анектирале некадашњи Британски Империј и земље Латинске Америке, СССР окупирао Европу, док се Истазија развила нешто касније, уједињењем Кине и Јапана. За све три државе је карактеристично да су им владајуће идеологије и начини владања готово идентични; међусобни сукоб је у правилу ограничен и заправо има симбиотску нарав, јер би потпуна побједа, односно нестанак вањског непријатеља лишио њихово становништво објекта незадовољства.

Оцеанија

Оцеанија је једнопартијска држава у коме се готово сва економска активност налази у рукама државе, а култура је под строгим надзором. Британија је у Оцеанији добила ново име - "Аеродромска писта Један" - а њено становништво живи у крајњем сиромаштву уз повремене нападе ракетним бомбама.

Друштво је строго подијељено на три класе. Највећи дио (цца. 85 %) чини нижа класа или пролови, који живе у сиромаштву и обављају физичке послове, немају никакво образовање али, са друге стране, уживају одређену слободу "да живе као животиње". Средњу класу чине чланови Вањске партије који обављају интелектуалне или бирократске послове; углавном живе у државним становима и предмет су најжешће репресије. Вишу класу (око 2 %) чини Унутрашња партија чији чланови уживају у луксузу и имају властите робове.

Надахнуће за 1984.

Орwелл је надахнуће за писање црпио из разних извора, али понајвише на тоталитарне тенденције СССР-а и Трећег Реицха. Изјава "2 + 2 = 5", која се користи за мучење Wинстона Смитха тијеком испитивања, био је слоган бољшевичке партије за други петогодишњи план, који је охрабривао испуњавање петогодишњег плана за само четири године. Слоган је био видљив по московским кућама, рекламним панелима и другим локацијама. Подјела свијета на три суперсиле дјеломично се темељи на Техеранској конференцији 1944: Исаац Деутсцхер, сурадник Обсервера, наводи како је Орwелл био увјерен да су том конференцијом "Стаљин, Цхурцхилл и Роосевелт свјесно одлучили подјелити свијет".

Мијењање савезништва Оцеаније између Еуразије и Истазије подсјећа на мијењање савезништва између СССР-а и Трећег Реицха тијеком пакта о ненападању 1940-их. I када су Уједињено Краљевство и СССР постали савезници 1941., Орwелл је уочио како се савезништва могу лако промијенити у случају користи: "Одвратно је што је тај убојица (Стаљин) сада одједном на нашој страни, а све чистке, итд. су одједном заборављене". Након пораза Трећег Реицха, Орwелл је радио за Обсервер те је посјетио разне заробљеничке логоре, те уочио како су неки Руси промијенили стране те су се борили за Нијемце. Опис Еммануела Голдстеина, са козјом брадицом, подсјећа на Лава Троцког. Голдстеинова књига подсјећа на пародију стварне Троцкине књиге Издана револуција из 1937., која је критизирала Стаљинов модел Совјетског Савеза. Гwyнетх Робертс сматра да је узор за Голдстеина био и љевичар Андрес Нин, шпањолски вођа ПОУМ-а, са ким се борио Орwелл у шпањолском грађанском рату, а који је говорио да је Стаљин издао вриједности социјализма. Нина су касније смакнули совјетски агенти.

Свеприсутност Великог брата, који има бркове, подсјећа на култ личности, можда Стаљинов или Хитлеров. Вијести Оцеаније наглашавају рекордне бројке продукције, баш као и у СССР-у, гдје су се глорифицирале творнице и особе који су постигле нове рекорде у производњи. Мучења Министарства љубави подсјећају на процедуре НКВД-а и њихове методе испитивања, Орwеллови "шпијуни", дјеца и младеж које су учили да пазе на непријатеље државе, темељи се на младим совјетским пионирима који су тражили "непријатеље људи", те их издавали НКВД-у. Те су активности биле дио Велике чистке од 1936 до 1938. Орwелл је сазнао о случају Павлика Морозова, 14-годишњег пионира који је 1930-их пријавио своју обитељ совјетској полицији јер је гомилала житарице, након чега су га сељаци убили а совјетске власти му потом саградиле споменике диљем државе као примјер угледног пионира младим нараштајима.

Млада лига против секса се темељи на Младим Комунистима, названим комсомол. Иако нису вршили експлицитни целибат, комсомол није охрабривао сексуалност међу својим члановима, јер се сматрало да спрјечавају посвећеност партији.

Полиција мисли се темељи на НКВД-у, која је знала ухитити људе само због "анти-совјетских" примједби, али и на тајној полицији Токубетсу Кōтō Кеисатсу која је основана 1911. у Јапану те стављала у затвор особе које су "затроване опасним идеологијама" те су сумњале у јапанску власт. Кеисатсу је доиста имао надимак "полиција мисли", пуно прије 1984.

Двије минуте мржње и тједан мржње темеље се на сталним окупљањима које су спонзорирали органи СССР-а тијеком Стаљиновог раздобља, као и њихова ритуална демонизација непријатеља. Орwелл је предвидио и поплаву скраћеница разних организација и установа. Режим Оцеаније користи разне скраћенице - Министарство истине се зове "Минист", Партија Енглески социјализам се зове "Ингсоц" - слично као и совјетске и нацистичке честе скраћенице: нпр. Комунистичка унија младих је скраћена на комсомол; Комунистичка интернационала је скраћена на Коминтерна; Гехеиме Стаатсполизеи је скраћена на Гестапо итд.

Посао Wинстона Смитха је ревизија повијести, као и избацивање "не-особа" које режим више не трпи из повијесних архива. То вуче паралеле на Стаљинове методе "брисања" непожељних особа са фотографија, књига и часописа. Један је славни примјер фотографија Стаљина и Јежова, са које је избрисан Јежов након што је смакнут и постао непожељан у СССР-у.

"Наредбе дана" Великог брата темеље се на Стаљиновим "Наредбама дана" тијеком рата. Слоган ингсоца, "Наш нови, сретан живот", се понавља на теле-екранима, те такођер подсјећа на Стаљинова изјаву из 1935.: "Живот је постао бољи, другови, живот је постао веселији." Због таквих паралела, 1984. је 1950. била забрањена у СССР-у, али скоро и у САД-у и Британији тијеком кубанске кризе.

Теме

Национализам и ограничен вокабулар

1984. заправо проширује Орwеллов властити есеј Биљешке о национализму из 1945. о мањку вокабулара потребног како би се објаснио непризнат феномен иза одређених политичких сила. Службени "скраћени" језик Партије, Новоговор, указује на ту проблематику. У есеју Wхy I Wрите [Зашто пишем], сам Орwелл је утврдио: "Писати једноставно снажним језиком подразумијева неустрашиво размишљање, а ако је нетко неустрашив, не може бити политички комфоран". Таква тема се налази и у 1984. јер држава користи језик како би све више проширила политичку контролу над људима који говоре исти. Партија стога има изврнут и корумпирани језик: Новоговор. Темељи се на теорији тадашњих писаца да су мисли овисне о ријечима које ју изражавају те стога језик који не садржи одређене ријечи или идеје неће моћи одразити те идеје међу људима који га говоре. Циљ Новоговора је да све идеје које не слиједе принципе ингсоца постану магловите и неодређене, те су стога неподобне ријечи кируршки уклоњене из језика. Тиме Партија има 'водоотпоран' политички језик у којем су све "неодређене и плитке сјене значења" старог језика уништене, заједно са дјелима великих писаца који су га користили. I национализам је уткан у радњу.

• Позитиван национализам: љубав Оцеанаца за Великог брата и Партију
• Негативан национализам: мржња Оцеанаца усмјерена против Еммануела Голдстеина и државних непријатеља
• Премијештан национализам: усред говора, говорник промијени непријатеља Оцеаније те се публика одмах преокрене и усмјери мржњу против новог непријатеља (прво је непријатељ Еуразија, затим је одједном савезник а нови је непријатељ Истазија)

Равнотежа између јавних и приватних вриједности

Тијеком цијелог свог живота, Орwелл је настојао остварити равнотежу између јавних и приватних вриједности, између креативног и неопходног рада. Био је заокупљен јавним и политичким животом, али је био и свјестан важности приватног живота појединаца, као и вриједности свакодневице. Један од разлога зашто је сматрао да су пролови у 1984. остали људска бића - као што је Wинстон коментирао Јулији - лежао је у њиховим приватним животима и емотивним везама, који су остали недодирнути Партијом. Чланови Партије имају привилегије који пролови немају, али им Партија одређује кога ће срести, с ким ће провести слободно вријеме, с ким ће ступити у брак те њих став према свему. Орwелл је сматрао да би држава требала опскрбити друштвени оквир за своје грађане, али не и диктирати како ће живјети свој приватни живот; ако то учини, постати ће мања људска бића.

Цензура

Једна од главних тема приче је цензура, особито у Министарству истине, гдје се фотографије ретуширају а јавни архиви измјењују како би се ријешили неугодних "не-особа" (људи којих се Партија одлучила ријешити и избрисати из хисторије). Телекрани показују невјеројатно преувеличане и лажне бројке о стално растућој економији и све бољем животном стандарду, иако у стварности грађани живе све лошије те чак и нормалне намирнице постају ријеткост. Стално се добивају и извјештаји о великим побједама на ратном пољу, иако је крајни циљ рата непознат а непријатељи су неодређени. Но нитко од грађана не може неутрално повјерити информације јер Партија контролира све медије. Сам Орwелл је једном изјавио: "Већ у ранијој доби сам примјетио да се ниједан догађај исправно не објављује у новинама."

Послушност и слободна воља

Партија захтијева да сви грађани буду апсолутно послушни према држави. За О'Бриена, није довољно што ће нетко постати потпуно послушан роб: Wинстон мора у једнакој мјери завољети Великог брата у којој га је испрва замрзио. Стога му се мора сломити отпор, прво физички, затим психички, када изда Јулију, те тако изгуби свој интегритет и слободну вољу. Јулијина побуна је пак више инстинктивна и изравна од Wинстонове, те зна чак боље организирати и сакрити своје тајне активности. Она такођер зна чему Партија води рестриктивну политику према сексу: сполни чин мора бити или дужност у браку или безвољни сусрет како би Партија сексуалну фрустрацију могла преусмјерити у мржњу према непријатељима. Стога, сполни однос између Wинстона и Јулије је сам по себи политичка побуна.

Надзирање

Грађани Оцеаније, особито чланови Шире партије, немају стварне приватности. Многи живе у становима у којима су двосмјерни телекрани, који истодобно емитирају програм али и могу служити као камере које снимају све око себе. Пошта се редовно отвара и чита прије слања, Полиција мисли запошљава тајне агенте који пријављују људе субверзивних мисли. Ово потпуно надзирање грађана осигурава контролу државе.

Абботт Глеасон, Јацк Голдсмитх и Мартха C. Нуссбаум наводе како се из приче може интерпретирати и неполитичка, амбивалентна тема. Према њима, права религија се не налази у институцијама Оцеаније, већ у контра-култури сљедбеника дисидента, Жидова Еммануела Голдстеина и његовог текста спасења, забрањене књиге. То вуче паралале са раним кршћанством тијеком Римског Царства. Нова култура агресивна према религији је потискује, али се јавља пророк који скупља сљедбенике те се јавља нови завјет који потајно кружи по градовима. Wинстон тражи тиме ослобођење од тираније уз помоћ (испоставља се) замишљеног пророка из Израела, што се може тумачити као доза поштовања према значењу кршћанског еванђеља.

Рецензије

Рецензије романа биле су великом већином похвалне. Критика Неw Yорк Тимеса од 12. 6. 1949. била је посебно позитивна: "Јамес Јоyце, у лику Степхена Дедалуса, направио је данас већ славну подјелу између статичне и кинетичке умјетности. Велико умјетничко дјело је статично у својем учинку: постоји у себи самоме, не захтијева ништа изван себе. Кинетичко умјетничко дјело постоји како би захтјевало: није самодостатно, већ захтјева или гнушање или жудњу како би остварило своју улогу. [...] Орwеллова 1984. је велико остварење кинетичке умјетности. Ово можда значи да је њена величина само тренутна, њена снага само за нас, сада, за ову генерацију, ову годину, да је можда осуђена да буде полог времена. Свеједно је вјеројатно како ниједно друго дјело ове генерације није створило толику жудњу за слободом толико искрено а гнушање тираније са толиком пуноћом."

Алдоус Хуxлеy, аутор тематски сличне дистопијске књиге Врли нови свијет, је 1949. написао писмо Орwеллу у којем је хвалио 1984. као "врхунску и дубоко значајну књигу", али је сматрао како је тоталитарна будућност погрешно предвиђена јер је ипак извјеснија 'мека моћ' владајуће класе: "Да ли би политика чизме-на-лицу могла трајати унедоглед је упитно. Моје увјерење је да ће владајућа олигархија пронаћи мање агресивне и разорне начине владања и задовољавања жеље за моћи, а ти ће начини сличити онима које сам описао у Врлом новом свијету." Орwелл је одговорио Хуxлеyју како ипак сумња у пророчанску вриједност Врлог новог свијета јер "ниједно друштво такве врсте не би могло опстати дуже од неколико генерација, јер би владајућа класа која једино мисли у терминима 'добре забаве' брзо изгубила своју виталност".

Одјек и утјецај

Графит на којем пише "Велики брат те проматра"

Учинак 1984. на енглески језик био је голем: концепти Великог брата, собе 101, полиције мисли, зломисли, новоговора и двомисли су постале честе фразе којима се противи нечијој опасности од тоталитарног ауторитета. Орwелл се редовите поистовјећује са годином 1984. те је астероид 11020 Орwелл којег је у српњу те године открио Антонíн Мркос добио име по том писцу. Исте године емитирана је и телевизијска реклама 1984. којом је компанија Аплле Инц. јавности представила свој нови особни компјутер Мацинтосх. Направљена је као кратки играни филм у режији Ридлеyа Сцотта, а надахнут Орwелловим славним романом. У њему сиромашним проловима преко телеекрана властодржац налик на Великог брата држи говор у коме слави "Обједињење мисли" све док млада атлетичарка коју прогоне полицајци не успије бацити чекић у екран и разбити га, шокирајући публику. На крају се појављује натпис: "24. јануара ће Аппле представити Мацинтосх. I видјет ћете зашто 1984. неће бити као 1984."

Поткрај 1970-их, и нарочито у раздобљу уочи 1984. године, дошло је праве хиперинфлације употребе овог романа како би се описали разни догађаји: од афганско-совјетског рата, иранске талачке криза, политизације олимпијских игара 1980. и 1984., увођења полицијског сата у Пољској и Филипинима, америчке умијешаности у сукобима у Либанону и Никарагви, па све до поновног избора Роналда Реагана за америчког предсједника поткрај 1984. - све је постало прилика да вијести говоре и успоређују у "орвеловским" конотацијама.

У рујну 2009., енглески алтернативни роцк бенд Мусе је објавио албум Тхе Ресистанце, у којему су биле пјесме које је надахнула 1984.

Референце на теме, концепте и детаље из романа су се често јављале у популарној култури, особито у популарној глазби и медијима. Један је примјер популарна ТВ реалитy емисија Биг Бротхер, у којој скупина људи живе заједно у великој кући, изолирани од свијета док их стално снимају камере.

У студеном 2011., влада Сједињених Држава је пред Врховним судом САД-а изјавила да жели наставити користити праћење индивидуалаца помоћу ГПС-а без да прво затражи налог. Као одговор, судац Степхен Бреyер је питао што то значи за демократско друштво. Бреyер је запитао: "Ако побиједите у овом случају, онда ништа не спрјечава полицију или владу од јавног надзирања сваког грађана САД-а 24 сата дневно. Дакле, ако побједите, стварате нешто што звучи као 1984...."

1984., роман је адаптиран у истоимени филм у којем је глумио Јохн Хурт као Wинстон Смитх. 2006., филмска верзија О за освету је пуштена у кино дистрибуцију, те је имала исте теме и принципе као 1984., а у једној од кључних улога је такођер глумио Јохн Хурт, овог пута као "Велики брат." Епизода серије Доцтор Wхо, звана Тхе Год Цомплеx, описује свемирски брод маскиран као хотел који има собу број 101.

Најбоље књиге према мишљењу британских професора

Ранг	Наслов књиге	аутор
1.	Приде анд Прејудице	Јане Аустен
2.	То Килл а Моцкингбирд	Харпер Лее
3.	Харрy Поттер серија	Ј. К. Роwлинг
4.	Wутхеринг Хеигхтс	Емилy Бронте
5.	Јане Еyре	Цхарлотте Бронте
6.	1984	Георге Орwелл

Многи узимају и славни култни ЗФ филм Бразил Террyја Гиллиам из 1985. као својеврсну парафразу свијета 1984. Радни наслов тог филма био је 1984. 1/2.

Разни теоретичари завјере, као што су Давид Ицке, Алеx Јонес и други, често су спомињали Орwелла и 1984. у контексту својих теорија о смјеру којим неки политичари желе одвести модерно друштво.

2009., бивши водитељ британског Одјела за владину комуникацију (ГЦХQ), Давид Пеппер, је на ББЦ-јеву програму Wхо'с Wатцхинг Yоу навео да је постало нужно за владу снимати сав телефонски и интернетски промет како би се борила против тероризма. Новинар Гуардиана, Хенрy Портер, је као одговор написао чланак Борити се против 1984. у којем је навео како се Пеппер родио исте године када је Орwелл написао свој славни роман, 1948., те успоредио захтјев за што већим надзирањем обичних грађана са непознатим непријатељима и неодређеном пријетњом Оцеаније која као посљедицу укида људско право на приватност.

2013., избио је скандал када је Гуардиан разоткрио како је НСА развила програм Призму који потајно шпијунира и анализира телефонске и интернетске разговоре људи диљем свијета. Многи су потом успоредили Призму са 1984. Новинар Гуардиана Степхен Мосс је записао како је након тог скандала "Орwелл релевантнији него икада" те да је продаја 1984. на Амазону.цом након скандала порасла за 7.000 %. У једном истраживању након тог скандала, у липњу 2013. преко половице америчких испитаника се сложило са тврдњом да "живимо у раздобљу Великог брата."

2005., часопис Тиме је 1984. ставио на попис сто најбољих романа написаних на енглеском језику од 1923. Према истраживању 500 британских професора из 2013., у којем се тражило да наброје најдраже књиге, 1984. се нашла на високом шестом мјесту.

Адаптације

• 1984 (Студио Оне), ТВ-драма коју је америчка ТВ-мрежа ЦБС 1953. емитирала у оквиру антологије Wестингхоусе Студио Оне
• 1984, тв-драма у продукцији ББЦ-а с Петером Цусхингом у главној улози, оригинално емитирана 1954. године;
• 1984, амерички играни филм из 1956. године с Едмондом О'Бриеном у главној улози;
• 1984, британски играни филм из 1984. године с Јохном Хуртом у главној улози;
• 1984, опера Лорина Маазела из 1985. године.
• 2014. у Лондону се појавила казалишна адаптација романа.

Крајем 1983. је Радиотелевизија Београд емитирала посебно издање емисије Петком у 22 посвећено Орwелловом роману и под насловом Добро вече, господине Орвел. У њој је драматизирана једна сцена из романа, а у њој је лик Wинстона Смитха тумачио Петар Краљ, а лик Парсонса Слободан Алигрудић.

Извори

Литература

Аубреy, Цриспин; Цхилтон, Паул Антхонy (1983). Нинетеен Еигхтy-Фоур ин 1984: Аутономy, Цонтрол & Цоммуницатион. Лондон: Цомедиа. ИСБН 0-906890-42-X. 

Блоом, Харолд (2009). Георге Орwелл'с 1984. Инфобасе Публисхинг. ИСБН 9781438114682. 

Боwкер, Гордон (2003). Инсиде Георге Орwелл: А Биограпхy. Палграве Мацмиллан. ИСБН 0-312-23841-X. 

Детони-Дујмић, Дуња (2004). Лексикон свјетске књижевности: дјела. Загреб: Школска књига. ИСБН 9530611129. 

Глеасон, Абботт; Голдсмитх, Јацк; Нуссбаум, Мартха C. (2010). Он "Нинетеен Еигхтy-Фоур": Орwелл анд Оур Футуре. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 9781400826643. 

Готтлиеб, Ерика (1992). Тхе Орwелл Цонундрум: А Црy оф Деспаир Ор Фаитх ин тхе Спирит оф Ман?. МцГилл-Qуеен'с Пресс - МQУП. ИСБН 9780886291754. 

Хиллегас, Марк Р. (1974). Тхе Футуре Ас Нигхтмаре: Х.Г. Wеллс анд тхе Анти-Утопианс. Соутхерн Иллиноис Университy Пресс. ИСБН 9780809306800. 

Хитцхенс, Цхристопхер (2003). Wхy Орwелл Маттерс. Басиц Боокс. ИСБН 9780465030507. 

Хоwе, Ирвинг (1983). 1984 Ревиситед: Тоталитарианисм Ин Оур Центурy. Неw Yорк: Харпер Роw. ИСБН 0-06-080660-5. 

Ингле, Степхен (2006). Тхе Социал Анд Политицал Тхоугхт оф Георге Орwелл: А Реассессмент. Роутледге. ИСБН 9780415357357. 

Константин, Анатоле (2008). А Ред Боyхоод: Гроwинг Уп Ундер Сталин. Университy оф Миссоури Пресс. ИСБН 9780826266385. 

Кусхнер, Барак (2007). Тхе Тхоугхт Wар: Јапанесе Империал Пропаганда. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 9780824832087. 

Лефаит, Сéбастиен (2012). Сурвеилланце он Сцреен: Мониторинг Цонтемпорарy Филмс анд Телевисион Програмс. Сцарецроw Пресс. ИСБН 9780810885912. 

Меyерс, Јеффреy (1975). Георге Орwелл: тхе цритицал херитаге. Роутледге & К. Паул. ИСБН 9780710082558. 

Ницхоллс, Петер (2005). Тхе Цамбридге Хисторy оф Тwентиетх-Центурy Енглисх Литературе. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-82077-4. 

Орwелл, Георге (1984). Петер Дависон, Петер. ур (Хардцовер). Нинетеен Еигхтy-Фоур: Тхе Фацсимиле Манусцрипт. Лондон: Сецкер анд Wарбург. ИСБН 0-436-35022-X. 

Орwелл, Георге (2003 (Центенниал едитион)). Нинетеен Еигхтy-Фоур. Тхомас Пyнцхон (увод); Ерицх Фромм (биљешке). Плуме. ИСБН 0-452-28423-6. 

Родден, Јохн (1989). Тхе Политицс оф Литерарy Репутатион: Тхе Макинг анд Цлаиминг оф "Ст. Георге" Орwелл. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780195039542. 

Родден, Јохн (2001). Георге Орwелл: Тхе Политицс оф Литерарy Репутатион. Трансацтион Публисхерс. ИСБН 9781412824538. 

Сандисон, Алан (1974). Тхе ласт ман ин Еуропе: ан ессаy он Георге Орwелл. Барнес & Нобле Боокс. 

Резников, Андреј (2001). Георге Орwелл'с Тхеорy оф Лангуаге. Универсе. ИСБН 9781469715988. 

Схелден, Мицхаел. (1991). Орwелл — Тхе Аутхорисед Биограпхy. Лондон: Хеинеманн. ИСБН 0-434-69517-3

Смитх, Давид & Мосхер, Мицхаел. (1984). Орwелл фор Бегиннерс. Лондон: Wритерс анд Реадерс Публисхинг Цооперативе. ИСБН 0-86316-066-2

Стеинхофф, Wиллиам Р. (1975). Георге Орwелл анд тхе Оригинс оф 1984. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган Пресс. ИСБН 0-472-87400-4. 

Туццилле, Јероме. (1975). Wхо'с Афраид оф 1984? Тхе цасе фор оптимисм ин лоокинг ахеад то тхе 1980с. Неw Yорк: Арлингтон Хоусе. ИСБН 0-87000-308-9.

Тзоулиадис, Тим (2008). Тхе Форсакен. Неw Yорк: Пенгуин Пресс. ИСБН 978-I-59420-168-4. 

Wессел Фоккема, Доуwе (2011). Перфецт Wорлдс: Утопиан Фицтион ин Цхина анд тхе Wест. Амстердам Университy Пресс. ИСБН 9789089643506. 

Wест, W. Ј. (1992). Тхе Ларгер Евилс – Нинетеен Еигхтy-Фоур, тхе трутх бехинд тхе сатире. Единбургх: Цанонгате Пресс. ИСБН 0-86241-382-6. 

Екстерни линкови

Нинетеен Еигхтy-Фоур на Wикимедијиној остави

Електронска издања

• Георге Орwелл - биографија, дјела и цитати
• 1984., цијели роман (јавно власништво у Канади)

Остало

• Сажетак 1984.
• Он-лине стрип 1984. Архивирано 2007-03-13 на Wаyбацк Мацхине-у
• Повијест објављивања 1984. Архивирано 2013-12-10 на Wаyбацк Мацхине-у
• 1984: Опера
• Изворна рецензија романа Архивирано 2012-10-16 на Wаyбацк Мацхине-у часопис ТИМЕ
• Релевантност романа данас Архивирано 2021-03-09 на Wаyбацк Мацхине-у