Опрелвекин
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Робне марке | Неумега, Неумега (Генетицс Институте Инц) |
| АХФС/Другс.цом | Монографија |
| Идентификатори | |
| ЦАС број | 145941-26-0 |
| АТЦ код | Л03АЦ02 |
| ДругБанк | ДБ00038 |
| ЦхЕМБЛ[1] | ЦХЕМБЛ1201573 
|
| Хемијски подаци | |
| Формула | ? |
| Мол. маса | 0,000 |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 6,9 +/- 1,7 х |
| Фармакоинформациони подаци | |
| Трудноћа | ? |
| Правни статус | |
| Начин примене | Субкутано |
Опрелвекин је рекомбинантни интерлеукин 11 (ИЛ-11),[2] фактор раста који директно стимулише пролиферацију хематопоиетских матичних ћелија и прогениторних ћелија мегакариоцита и индукује сазревање мегакариоцита, што доводи до повећане продукције тромбоцита.[3][4] Овај лек је у продаји под именом Неумега.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Цантор СБ, Елтинг ЛС, Худсон DV, Рубенстеин ЕБ (Јуне 2003). „Пхармацоецономиц аналyсис оф опрелвекин (рецомбинант хуман интерлеукин-11) фор сецондарy пропхyлаxис оф тхромбоцyтопениа ин солид тумор патиентс рецеивинг цхемотхерапy”. Цанцер 97 (12): 3099–106. ДОИ:10.1002/cncr.11447. ПМИД 12784347.
- ↑ Кноx C, Лаw V, Јеwисон Т, Лиу П, Лy С, Фролкис А, Пон А, Банцо К, Мак C, Невеу V, Дјоумбоу Y, Еиснер Р, Гуо АЦ, Wисхарт ДС (2011). „ДругБанк 3.0: а цомпрехенсиве ресоурце фор омицс ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 39 (Датабасе иссуе): Д1035-41. ДОИ:10.1093/nar/gkq1126. ПМЦ 3013709. ПМИД 21059682.
- ↑ Давид С. Wисхарт, Цраиг Кноx, Ан Цхи Гуо, Деан Цхенг, Савита Схривастава, Дан Тзур, Бијаyа Гаутам, анд Муртаза Хассанали (2008). „ДругБанк: а кноwледгебасе фор другс, друг ацтионс анд друг таргетс”. Нуцлеиц Ацидс Рес 36 (Датабасе иссуе): Д901-6. ДОИ:10.1093/nar/gkm958. ПМЦ 2238889. ПМИД 18048412.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ. (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ДОИ:10.1036/0071422803. ИСБН 0-07-135469-7.
- Тхомас L. Лемке, Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6 изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0-7817-6879-9.
