Педро I од Бразила

Педро I
Цар Бразила
Владавина	12. октобар 1822. – 7. април 1831.
Крунидба	1. децембар 1822.
Претходник	инаугурацијски носитељ
Насљедник	Педро II
Португалски краљ
Владавина	10. март – 2. мај 1826.
Претходник	Јоãо VI
Насљедник	Мариа II
Супруге	Мариа Леополдине од Аустрије Амéлие од Леуцхтенберга
Пуно име
Педро де Алцâнтара Францисцо Антóнио Јоãо Царлос Xавиер де Паула Мигуел Рафаел Јоаqуим Јосé Гонзага Пасцоал Циприано Серафим
Династија	Браганçа
Отац	Јоãо VI од Португала
Мајка	Царлота Јоаqуина од Шпањолске
Рођење	12. октобар 1798. Лисабон, Португал (тада Краљевина Португал и Алгарве)
Смрт	24. септембар 1834. Лисабон, Португал (тада Краљевина Португал и Алгарве)
Покоп	Споменик независности Бразила Сãо Пауло, Бразил
Потпис
Вјера	католицизам

Педро I, пуним именом Педро де Алцâнтара Францисцо Антóнио Јоãо Царлос Xавиер де Паула Мигуел Рафаел Јоаqуим Јосé Гонзага Пасцоал Циприано Серафим (Лисабон, 12. октобар 1798. – Лисабон, 24. септембар 1834.) је био португалски племић који је 1822. године основао Бразилско Царство и постао његов први владар. Син краља Јоãа VI, Педро је за очеве владавине био регент у Бразилу, а након његове смрти га је накратко наслиједио на португалском трону као Педро IV, абдицирајући у корист кћери Марије. Педро је и у Бразилу и у Португалу знан као Либертадор, док је у родној домовини знан и као Реи Солдадо. Рођен је у Лисабону као четврто дијете краља Јоãа VI и краљице Царлоте Јоаqуине те је био члан Династије Браганçа. Када је 1807. године Наполеон напао Португал, Педро је са породицом побјегао у Бразил, тада најбогатију португалску колонију.

Када је 1820. године у Португалу избила Либерална револуција, Педров отац се у априлу 1821. године вратио у домовину, оставивши сина као регента у Бразилу. У тој је улози испрва добивао пријетње од стране револуционара и португалских трупа, но то се убрзо смирило. Пријетње службеног Лисабона да ће укинути повлаштени положај којег је Бразил уживао још од 1808. изазвале су вал негодовања у колонији. У том сукобу, Педро се одлучио за Бразил те је 7. септембра 1822. године прогласио независност Бразила. У јеку рата за независност, Педро је 12. октобра акламацијом проглашен бразилским царем, а до марта 1824. је изашао као побједник у рату. Неколико мјесеци касније, успјешно је угушио краткотрајну Екваторску Конфедерацију, сецесионистичку скупину са сјевероистока земље.

Сецесионистичка побуна у јужној провинцији Цисплатини 1825. године те субсеквентни покушај Уједињених провинција Рíо де ла Плате да су анектирају увлаче Педра у Цисплатински рат. У ожујку 1826., Педро I је накратко преузео португалски трон, али га је препустио кћери која је постала краљица Мариа II. Ситуација се погоршала када је 1828. године Бразил изгубио Цисплатину. Током исте године, Педров млађи брат Мигуел узурпира трон и свргава Марију II. Иако су његове сексуалне афере биле познате, скандалозна афера с дворском дамом увелике је уништила Педрову репутацију. У овом периоду долази и до проблема с парламентом око улоге монарха и парламента у избору владе. Педро се нашао у ситуацији да истовремено није могао рјешавати проблеме и у Бразилу и у Португалу па је 7. априла 1831. абдицирао с бразилског трона у корист свог шестогодишњег сина Педра II и отпловио за Еуропу.

У јулу 1832., Педро је извршио војну инвазију на Португал. Испрва се чинило да се радило тек о грађанском рату, али убрзо је та инвазија постала дио ширег конфликта на Пиринејском полуотоку између поборника либерализма и апсолутизма. Педро је умро у Лисабону 24. септембра 1834. године од посљедица туберкулозе, само наколико мјесеци након побједе либерала. Данас се Педро I сматра једним од главних пропонената либерализма из овог периода.