Петрус Перенçанус
Петрус Перенçанус (Перензанус, Перинцанус, Перинзанус, Петар Перенцан), задарски нотар из 14. стољећа. Из есхатокола исправа које је састављао сазнајемо да је био подријетлом из талијанског града Падове, син покојног господина Ацона де Лемицетиса (Петрус дицтус Перенçанус цондам домини Аçонис де Лемицетис де Падуа).
Дјеловање
[уреди | уреди извор]О Петру Перенцану нема много података. Имао је титулу професионалног нотара (нотариус империале ауцторитате) из чега произлази да се највјеројатније као и већина нотара с источнојадранске обале, школовао у Бологни гдје је дјеловало веома угледно правно свеучилиште на које су се слали нотари на усавршавање свог заната. Наиме, за обављање нотарске службе осим правилног састављања исправа према одређеним канцеларијским правилима, било је потребно и познавати законе.
Из сачуваних нотарских списа може се одредити вријеме његовог дјеловања као нотара у раздобљу од 1361.[1] до 1391. године. Управо 60-тих година 14. стољећа када је Перенцан почео своје дјеловање као јавни нотар, било је још дјелатно осам нотара[2] што указује на чињеницу да је привредни живот у Задру процвао након Задарског мира 1358. године кад се Задар за неко вријеме отресао врховне млетачке власти и признао власт угарског краља Лудовика I. Анжувница (1342.-1382.). Но Петар Перенцан је остао један од ријетких који је дјеловао дуги низ година у својој служби, можда због тога што се уклапао у идеалну слику о нотару, коју је управо он саставио према диктату Великог вијећа града Задра приликом избора новог нотара 1366. године која гласи овако: "Qуи сит модератус, сапиенс, бонус сцриптор, дицтатор литтерарум, литтератус ет бонус ратиоцинатор ац боне цондиционис ет фаме.[3]"
Сачувани списи
[уреди | уреди извор]Из дугогодишње нотарске службе Петра Перенцана успио се сачувати његов нотарски регистар или књига имбревијатура из раздобља од 1366. до 1391. године која се налази у Државном архиву у Задру. Његов нотарски регистар подијељен је у четири бусте. Но у потпуности се може прочитати само прва буста и дио друге. Све остало је више или мање оштећено због влаге.
Осим овог регистара сачуване су и неке његове појединачне исправе на пергамени[4] које се такођер чувају у Државном архиву у Задру у различитим фондовима (ријеч је о фондовима самостана св. Кршевана, св. Доминика, св. Николе, роговског самостана). Осим у Државном архиву у Задру, неке његове исправе се налазе и у Знанственој књижници у Задру, у архиву самостана св. Марије у Задру, у архиву фрањевачког самостана у Задру, у Архиву ХАЗУ у Загребу.
Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ По први пут се спомиње име Петра Перенцана у инвентару Добре, жене Маçоле де Циприанис из 1375. године везано за један тестамент којег је он саставио 13. VII. 1361. године (в. Инвентари фонда Величајне опћине задарске Државног архива у Задру године 1325.-1385., св. 1, преписао и приредио Роберт Лељак, Државни архив у Задру, 2006., стр. 275.
- ↑ Бранка Грбавац, Задарски нотари у 13. и 14. стољећу, Магистарски рад, Загреб, 2006., стр. 169.-170..
- ↑ Јаков Стипишић, Инвентар добара Миховила сукнара покојног Петра из године 1385., Задар, 2000., стр. 9
- ↑ објављене су у Цодеx дипломатицус Регни Цроатиае, Далматиае ет Славониае, св. XIII-XVII, ЈАЗУ, Загреб, 1915.-1981.