Пређи на садржај

Сахароза

Извор: Wikipedija
Сахароза
Скелетал формула оф суцросе
Балл-анд-стицк модел оф суцросе
Балл-анд-стицк модел оф суцросе
ИУПАЦ име
Други називи Шечер; α-D-глукопиранозул-(1→2)-β-D-фруктофуранозид;

β-D-фруктофуранозил-(2→1)-α-D-глукопиранозид; β-(2С,3С,4С,5Р)-фруктофуранозул-α-(1Р,2Р,3С,4С,5Р)-глукопиранозид; α-(1Р,2Р,3С,4С,5Р)-глукопиранозил-β-(2С,3С,4С,5Р)-фруктофуранозид

Идентификација
ЦАС регистарски број 57-50-1 ДаY
ПубЦхем[1][2] 5988
ЦхемСпидер[3] 5768 ДаY
УНИИ Ц151Х8М554 ДаY
ЕЦ-број 200-334-9
ДругБанк ДБ02772
ЦхЕБИ 17992
ЦхЕМБЛ[4] ЦХЕМБЛ253582 ДаY
РТЕЦС регистарски број токсичности WН6500000
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула C12Х22О11
Моларна маса 342,30 г/мол
Агрегатно стање бели кристали
Густина 1,587 г/цм3, чврста
Тачка топљења

186 °Ц разлаже се

Растворљивост у води 2000 г/L (25 °Ц)
лог П −3,76
Структура
Кристална решетка/структура Моноклинична
Кристалографска група П21
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (МСДС) ИЦСЦ 1507
ЕУ-индекс није на листи
НФПА 704
1
1
0
 
Сродна једињења
Сродна једињења Лактоза
Малтоза

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Сахароза (уобичајено име: шећер) је дисахарид молекулске формуле C12Х22О11. Систематско име је β-D-фруктофуранозил α-D-глукопиранозид. Најпознатија је као намирница у људској исхрани.

Чиста сахароза се најчешће добија као фини, кристални прашак без боје и мириса, угодног слатког укуса. Крупни кристали се могу добити кристализацијом на дрвеном штапићу, концу и сл. што се продаје као посластица позната под именом 'камена бомбона'.

Растворљивост чисте сахарозе
Температура (°Ц) г сахарозе / г воде
50 2,59
55 2,73
60 2,89
65 3,06
70 3,25
75 3,46
80 3,69
85 3,94
90 4,20

Као и у другим угљеним хидратима, код сахарозе је однос водоника према кисеонику 2:1. Сахароза се састоји од два моносахарида α-глукозе и фруктозе спојених гликозидном везом између угљеника 1 глукозне и угљеника 2 фруктозне јединице.

Сахароза се топи и распада на 186 °Ц образујући карамел а сагоревањем ствара угљендиоксид и воду.

Комерцијална производња и употреба

[уреди | уреди извор]

Сахароза је најуобичајенији заслађивач намирница у индустријском свету мада се често замењује другим заслађивачима као што је фруктозни сируп.

Сахароза је неизбежни додатак намирницама због слаткости и због својих функционалних особина; сахароза је важна за структуру многих намирница укључујући кекс, колаче, сладолед, торте...

Шећер као намирница

[уреди | уреди извор]

Људи, заправо већина других сисара – осим оних из породице мачака – су склони да конзумирају храну заслађену сахарозом чак и када нису гладни.

У исхрани људи

[уреди | уреди извор]

Сахароза је намирница коју организам лако усваја и која за организам представња брзи извор енергије доводећи до наглог пораста концентрације глукозе у крви. Међутим, чиста сахароза се не сматра здравом намирницом али се толерише као додатак другим намирницама да их учини укуснијим.

Прекомерна употреба сахарозе повезана је са бројним здравственим проблемима. Најраспрострањенији је зубни каријес (кварење зуба) у којем бактерије у усној дупљи претварају шећере из намирница (наравно и сахарозу) у киселине које нападају зубну глеђ. Сахароза као чисти угљени хидрат има високу калоричну вредност (4 килокалорије по граму или 17 кЈ/г) па може да учини дијету хиперкалоричном чак и у минималним количинама доводећи до гојазности.

Брзина којом сахароза диже садржај глукозе у крви може да изазове озбиљне проблеме код особа које имају поремећен метаболизам глукозе, рецимо код дијабетичара. Сахароза може да доведе до метаболичког синдрома.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Yудкин, Ј.; Еделман, Ј., Хоугх, L. (1973). Сугар - Цхемицал, Биологицал анд Нутритионал Аспецтс оф Суцросе. Тхе Буттерwортх Гроуп. ИСБН 0-408-70172-2. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]