Станко Хондл
Станко Хондл (Загреб, 22. листопада 1873. - Загреб, 16. травња 1971.), професор физике на Свеучилишту у Загребу, бавио се теоријском и експерименталном физиком те филозофијом знаности.
Студирао је математику и физику на Мудрословном факултету у Загребу (код проф. Винка Двоřáка) и дипломирао 1895. Боравио је у Гöттингену и Берлину, гдје је слушао Планцкова предавања и судјеловао у његову семинару. Докторирао је 1898. у Загребу. Запослио се као гимназијски професор физике у Винковцима 1896., а потом у Загребу (1896. - 1911.). Хабилитирао је за приватног доцента физике и започео предавања на Свеучилишту (1902./03.). Године 1911. бива изабран за изванредног, а 1915. за редовитог професора Мудрословног (касније Филозофског) факултета. Био је предстојник Физикалног кабинета од 1911. и декан факултета (1919./20. и 1932./33.), те је заслужан за изградњу зграде Природословно-математичког факултета на Марулићевом тргу 19 (која је све до 1991. кориштена за ту намјену). Био је ректор Свеучилишта (1936. - 1938.), члан Југославенске академије знаности и умјетности: дописно од 1908. и редовити од 1923. те њезин потпредсједник (1933. - 1942.), предсједник Хрватског природословног друштва (1934. - 1936.), прочелник Астрономске секције, потпредсједник Друштва средњошколских професора и сурадник Наставнога вјесника (1907. - 1911.).
Проф. Хондл се бавио теоријском и експерименталном физиком, повијешћу физике као и филозофским питањима знаности (познате су расправе: О нулмјестима гибања текућине, Нацрт повијести квантитативне атомистике, Погледи сувремене физике, Анатомија физикалних знаности). За повијест физике посебно су важни његови радови о Маркантуну де Доминису и Руђеру Бошковићу (Марко Антоније де Доминис као физичар, Фарадаy о Бошковићевој атомистици, Бошковићеви рачуни о густоћи свјетлости Стаy и Бошковић о апсолутном гибању, Бошковићев далекозор с водом, Бошковић и фотометрија, Двије осебујне Бошковићеве замисли, I. Релативна сила инерције, II. Стварање свијета и др.). Написао је такођер низ средњошколских уџбеника из физике, а предавањима на Пучком свеучилишту, попраћеним покусима, те прилозима у часопису Природа, допринио је и популаризацији знаности.
Референце
[уреди | уреди извор]- Чланак Станко Хондл Ане Смонтаре, Математичко-физички лист, Год. LVI 3/223