Пређи на садржај

Melatonin

С Википедије, слободне енциклопедије
Melatonin
IUPAC ime
N-[2-(5-methoxy-1H-indol-3-yl)ethyl]
ethanamide
Klinički podaci
Način primeneKod ljudi: oralno, sublingvalno, ili transdermalno. Kod laboratorijskih životinja: takođe injekcijom.
Pravni status
Pravni status
  • AU: S4 (Prescription only)
  • UK: POM (Samo na recepat)
  • US: OTC
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost30 – 50%
MetabolizamHepatički putem CYP1A2 posredovane 6-hidroksilacije
Poluvreme eliminacije35 do 50 minuta
IzlučivanjeUrin
Identifikatori
CAS broj73-31-4 ДаY
ATC kodN05CH01 (WHO)
PubChemCID 896
IUPHAR/BPS224
DrugBankAPRD00742
ChemSpider872
Hemijski podaci
FormulaC13H16N2O2
Molarna masa232.278 g/mol
  • CC(=O)NCCC1=CNC2=C1C=C(C=C2)OC

Melatonin, N-acetil-5-metoksitriptamin,[1] je prirodno jedinjenje koje je prisutno u životinjama, biljkama, i mikrobima.[2][3] U životinjama, cirkulišući nivoi hormona melatonina variraju u dnevnom ciklusu.[4]

Većina bioloških efekata melatonina nastaje putem aktivacije melatoninskih receptora[5]. Deo njegovih efekata je posledica njegove antioksidansne uloge,[6] sa specifičnom ulogom u zaštiti nukleinske i mitohondrijalne DNK.[7]

Kod sisara, melatonin se izlučuje u krv iz pinealne žlezde u mozgu. On je poznat kao "hormon tame", jer se izlučuje u mraku nezavisno od toga da li su životinje aktivne po danu (diurnalne) ili noći (nokturne).[8]

On može biti proizveden nizom perifernih ćelija kao što su ćelije kičmene moždine,[9][10] limfociti i epitelne ćelije. Obično su koncentracije melatonina u tim ćelijama mnogo više nego u krvi.

Bilo je pokazano da melatonin doseže do i vezuje se za melatonin receptore u mozgu živine nakon konzumiranja melatoninom-bogate biljne hrane, poput pirinča.[11] Za hranu nije nađeno da podiže nivo melatonina u plazmi kod ljudi.[12]

Proizvodi koji sadrže melatonin su bili dostupni na slobodno kao dijetarni suplementi u SAD još pre 1994.[13] U mnogim drugim zemljama, prodaja ovog hormona je i dalje nelegalna, ili je dozvoljena samo na recept, npr. SAD Poštanska služba vodi melatonin kao supstancu zabranjenu u Nemačkoj.[14]

Istorija

[уреди | уреди извор]

Melatonin je vezan za mehanizam kojim neke amfibije reptili menjaju boju kože i ta povezanost je dovela do otkrića ove supstance.[15][16] McCord i Allen su otkrili 1917. godine (J Exptl Zool, 1917) da ekstrakt pinealnih žlezda krava osvetljava kožu žabe.[12] Profesor dermatologije Aaron B. Lerner i saradnici sa Jejlskog univerziteta, nadajući se da je ova supstanca možda korisna u lečenju bolesti kože, su je izolovali i nazvali je hormon melatonin 1958.[17] Sredinom 70-tih godina Linč i saradnici su demonstrirali[18] da je produkcija melatonina podložna cirkadijanskom ritmu u ljudskim pinealnim žlezdama. Otkriće da je melatonin antioksidant je napravljeno 1993.[19] Otprilike u isto vreme, ovaj hormon je dobio mnogo publiciteta kao mogući tretman za mnoge bolesti.[20]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Melatonin”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. 
  2. ^ Caniato R, Filippini R, Piovan A, Puricelli L, Borsarini A, Cappelletti EM (2003). „Melatonin in plants”. Advances in Experimental Medicine and Biology. 527: 593—7. PMID 15206778. 
  3. ^ Paredes SD, Korkmaz A, Manchester LC, Tan DX, Reiter RJ (2009). „Phytomelatonin: a review”. Journal of Experimental Botany. 60 (1): 57—69. PMID 19033551. doi:10.1093/jxb/ern284. 
  4. ^ Altun A, Ugur-Altun B (2007). „Melatonin: therapeutic and clinical utilization”. Int. J. Clin. Pract. 61 (5): 835—45. PMID 17298593. doi:10.1111/j.1742-1241.2006.01191.x. 
  5. ^ Boutin JA, Audinot V, Ferry G, Delagrange P (2005). „Molecular tools to study melatonin pathways and actions”. Trends in Pharmacological Sciences. 26 (8): 412—9. PMID 15992934. doi:10.1016/j.tips.2005.06.006. 
  6. ^ Hardeland, R (2005). „Antioxidative protection by melatonin: multiplicity of mechanisms from radical detoxification to radical avoidance”. Endocrine. 27 (2): 119—30. PMID 16217125. doi:10.1385/ENDO:27:2:119. 
  7. ^ Reiter RJ, Acuña-Castroviejo D, Tan DX, Burkhardt S (2001). „Free radical-mediated molecular damage. Mechanisms for the protective actions of melatonin in the central nervous system”. Annals of the New York Academy of Sciences. 939: 200—15. PMID 11462772. doi:10.1111/j.1749-6632.2001.tb03627.x. 
  8. ^ Challet, E (2007). „Minireview: Entrainment of the suprachiasmatic clockwork in diurnal and nocturnal mammals”. Endocrinology. 148 (12): 5648—55. PMID 17901231. doi:10.1210/en.2007-0804. 
  9. ^ Maestroni, GJ (2001). „The immunotherapeutic potential of melatonin”. Expert Opin Investig Drugs. 10 (3): 467—76. PMID 11227046. doi:10.1517/13543784.10.3.467. 
  10. ^ Conti A, Conconi S, Hertens E, Skwarlo-Sonta K, Markowska M, Maestroni JM (2000). „Evidence for melatonin synthesis in mouse and human bone marrow cells”. J. Pineal Res. 28 (4): 193—202. PMID 10831154. doi:10.1111/j.1600-079X.2000.280401.x. 
  11. ^ Hattori A; Migitaka H; Iigo M; et al. (1995). „Identification of melatonin in plants and its effects on plasma melatonin levels and binding to melatonin receptors in vertebrates”. Biochemistry and Molecular Biology International. 35 (3): 627—34. PMID 7773197. 
  12. ^ а б Coates, Paul M. (2005). Encyclopedia of Dietary Supplements. Marc R. Blackman, Gordon M. Cragg, Mark Levine, Joel Moss, Jeffrey D. White. CRC Press. стр. 457—466. ISBN 978-0-8247-5504-1. Приступљено 31. 3. 2009. 
  13. ^ Ratzburg, Courtney (Undated). „Melatonin: The Myths and Facts”. Vanderbilt University. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 2. 12. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ USPS. „Country Conditions for Mailing — Germany”. Приступљено 15. 1. 2008. 
  15. ^ Filadelfi AM, Castrucci AM (1996). „Comparative aspects of the pineal/melatonin system of poikilothermic vertebrates”. Journal of Pineal Research. 20 (4): 175—86. PMID 8836950. doi:10.1111/j.1600-079X.1996.tb00256.x. 
  16. ^ Sugden D, Davidson K, Hough KA, Teh MT (2004). „Melatonin, melatonin receptors and melanophores: a moving story”. Pigment Cell Research. 17 (5): 454—60. PMID 15357831. doi:10.1111/j.1600-0749.2004.00185.x. 
  17. ^ Lerner AB, Case JD, Takahashi Y (1960). „Isolation of melatonin and 5-methoxyindole-3-acetic acid from bovine pineal glands”. J Biol Chem. 235: 1992—7. PMID 14415935. 
  18. ^ Lynch HJ, Wurtman RJ, Moskowitz MA, Archer MC, Ho MH (1975). „Daily rhythm in human urinary melatonin”. Science. 187 (4172): 169—71. PMID 1167425. doi:10.1126/science.1167425. 
  19. ^ Tan D.X., L.D. Chen, B. Poeggeler, L.C. Manchester, R.J. Reiter (1993) Melatonin: a potent, endogenous hydroxyl radical scavenger. Endocrine J. 1: 57-60
  20. ^ Arendt, Josephine (2005). „Melatonin: Characteristics, Concerns, and Prospects” (Review). J Biol Rhythms. SagePub. 20 (4): 291—303. doi:10.1177/0748730405277492. Приступљено 10. 10. 2010. „There is very little evidence in the short term for toxicity or undesirable effects in humans. The extraordinary “hype” of the miraculous powers of melatonin in the recent past did a disservice to acceptance of its genuine benefits.”  Текст „ vol. 20 no. 4 291-303 ” игнорисан (помоћ)

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Melatonin на Викимедијиној остави.
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Melatonin&oldid=28453183”