Regulacija terapeutskih dobara
Regulacija terapeutskih dobara, lekova i terapeutskih uređaja, varira u zavisnosti od nadležnosti. U nekim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, ona su regulisana na nacionalnom nivou jednom agencijom..[1][2] U drugim zemljama regulacija se vrši na državnom nivou, ili na državnom i nacionalnim nivoima putem više organizacija, kao što je to slučaj u Australiji[3]
Uloga regulacije terapeutskih dobara je prvenstveno zaštita zdravlja i bezbednosti populacije. Aktivnosti regulatornih agencija su usredsređene na osiguravanje bezbednosti, kvaliteta, i efikasnosti terapeutskih dobara. U većini slučajeva terapeutska dobara moraju da budu registrovana pre nego što im se dozvoli izlazak na tržište. Obično postoji određeni stepen ograničenja dostupnosti pojedinim terapeutskim dobrima u zavisnosti od njihovog rizika za korisnike.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Michael Givel (2005). „Philip Morris’ FDA Gambit: Good for Public Health?”. Journal of Public Health Policy. 26: 450—468.
- ^ Health Canada: Drugs and Health Products. Ottawa, Ontario: Health Canada. 2000. ISBN 0-662-29208-1. Приступљено 2. 7. 2010.
- ^ „Regulation of therapeutic goods in Australia”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2011. г. Приступљено 28. 4. 2011.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Health Canada: Drugs and Health Products. Ottawa, Ontario: Health Canada. 2000. ISBN 0-662-29208-1. Приступљено 2. 7. 2010.