Џокјо
Џокјо (貞享) је јапанска ера (ненко) која је настала после Тена и пре Генроку ере. Временски је трајала од фебруара 1684. до септембра 1688. године и припадала је Едо периоду.[1] Владајући цареви били су Реиген и Хагашијама.[2] Име нове ере „Џокјо“ у преводу значи „прихватање праведности“ и именована је како би се обележио почетак новог круга кинеских зодијака (година пацова). Ипак 1684. године шогунат преузима задатак вођења календара (који је у то време био у рукама цара)[3] и исте године ствара јапански календар који није толико повезан са кинеским.[4]
Важнији догађаји Џокјо ере
[уреди | уреди извор]
- 1684. (Џокјо 1): Пожар спаљује царску палату у Кјоту до темеља. Реконструкција је трајала годину дана.[5]
- 1684. (Џокјо 1): Доживевши успех у кабуки позоришту у Осаки, Чикамацу Монзаемон почиње да пише дела за гледаоце у Кјоту. Популарност његовог рада понајвише лежи у чињеници да су му теме тренутни догађаји а ликови урбани и неуобичајни људи, што се публици тада веома допадало.[6]
- 26. март 1685. (Џокјо 2, двадесетдруги дан другог месеца): Умире бивши цар Го Саи. Током ноћи небом је пролетела велика комета.[2]
- 13. април 1686. (Џокјо 3, двадесетпрви дан трећег месеца): Цар Реиген абдицира у корист свога сина који постаје нови цар Хигашијама.[2] Након повлачења Реигенов дом је прозван Сенто гошо (Палата бившег цара).[5] У октобру избија Џокјо побуна.
- 20. децембар 1687. (Џокјо 4, шеснаести дан једанаестог месеца): Церемонија крунисања цара Хигашијаме (Даиџо саи церемонија) која није извршена још од цара Го Кашивабаре, опет је уведена због инсистирања шогуната.[7] Овај шинто ритуал (који је један од контроверзних у свету будући да се цар "спаја" са богињом Аматерасу која је уједно и предак монарха чинећи га особом божанског порекла) се обавља само једном и то по крунисању цара.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Jōkyō" Japan Encyclopedia, на сајту Гугл књиге
- ^ а б в Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, p. 415.
- ^ Murdoch, James. (1996). A History of Japan, pp. 185-186.
- ^ Fiévé, Nicolas. Japanese Capitals in Historical Perspective, p. 236.
- ^ а б Ponsonby-Fane, Richard. (1956). Kyoto: The Old Capital of Japan, 794–1869, p. 342.
- ^ Calvet, Robert. (2003). Les Japonais, p. 182.
- ^ Ponsonby-Fane, p. 318.
- ^ Bock, Felicia G. (1990). "The Great Feast of the Enthronement", Monumenta Nipponica, Vol. 45, No. 1, pp. 27–38.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bock, Felicia G. (1990). "The Great Feast of the Enthronement", Monumenta Nipponica, Vol. 45, No. 1.
- Calvert, Robert (2003). Les Japonais: Histoire d'un peuple. Paris: Armand Colin. ISBN 978-2-200-26317-1.; OCLC 319808494
- Nicolas Fiévé, Nicolas and Paul Waley (2003). Japanese Capitals in Historical Perspective: Place, Power and Memory in Kyoto, Edo and Tokyo. London: Routledge. ISBN 978-0-415-40581-2.; OCLC 679941527
- Murdoch, James. (1903). A History of Japan. Yokohama: Kelly & Walsh. OCLC 2482639
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1956). Kyoto: the Old Capital of Japan, 794–1869. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 182637732.
- Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-203-09985-8. OCLC 65177072.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јапански календар - илустрације и додатне информације