Пређи на садржај

Алекса Јовановић Коџа

С Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Јовановић Коџа
Датум рођења(1875-03-27)27. март 1875.
Место рођењаЕлевциОсманско царство
Датум смрти28. фебруар 1943.(1943-02-28) (67 год.)
Место смртиЗајечарЈугославија

Алекса Јовановић - Коџа (Елевци, 27. март 1875Зајечар, 28. фебруар 1943), је био српски просветни радник и историчар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Алекса Јовановић је рођен 1875. године у Елевци у Дебарској жупи, на београдској Великој школи завршио је Природно-математички одсек.

Од 1900. године је професор у српској гимназији у Битољу. У афери око оружја и тајних докумената 1905. године, ухапшен је и протеран из Битоља, односно Османског царства. После Првог светског рата вратио се у Скопље. Написао је неколико дела о српској четничкој акцији.[1][2][3]

Умро у Зајечару 1943. године.[4]

Библиоградија

[уреди | уреди извор]
Коџа. „Четнички споменик, Војвода Мицко, живот и рад“, Скопље, 1930.
  • Коџа. Четнички споменик, Војвода Мицко, живот и рад, Скопље, 1930.
  • Јовановић, Алекса. Војвода Саватије. Почетак српске четничке акције у Маћедонији, Летопис Матице српске 326, 1930.
  • Јовановић, Алекса. Српске школе и четнички покрет, Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937, Београд, 1937.
  1. ^ Вучетић 2006, стр. 362.
  2. ^ Стојанчевић 2006, стр. 179–198
  3. ^ Хаџи Васиљевић, Јован (1924). Муслимани наше крви у Јужној Србији. Београд: Штампарија "Свети Сава". Приступљено 16. 12. 2013 г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ Српски биографски речник, том 4, с. 46.

Литература

[уреди | уреди извор]