Пређи на садржај

Бежецки рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Бежецки рејон
Бежецкий район
Положај
Држава Русија
Федерални округЦентрални
Административни субјект Тверска област
Админ. центарБежецк
Статусопштински рејон
Оснивање1929.
Површина2.810 km2
Становништво2014.
 — број ст.35.196
 — густина ст.12,53 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице69
Позивни број+7 48231
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Бежецки рејон (рус. Бежецкий район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на истоку Тверске области, у европском делу Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Бежецк. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона је живело 35.196 становника или у просеку око 12,52 ст/км².

Географија

[уреди | уреди извор]

Бежецки рејон налази се у средишњем делу источне Тверске области и обухвата територију површине 2.810 км². Граничи се са 7 Тверских рејона, и то са Молоковским на северу, Максатишким на западу и Кашинским и Рамешким рејоном на југу. На истоку су територије Краснохолмског, Сонковског и Кесовогорског рејона.

Рељефом рејона доминира густа речна мрежа, а најважнији водоток је река Молога (део басена реке Волге) која се код града Бежецка разлива у пространу низију стварајући тако систем од неколико језера мочварног типа, ширине између 100 и 600 метара. Највеће од њих је језеро Верестово. На том делу тока њене обале су јако зарасле мочварном вегетацијом, а бројна су и речна острва и мртваје. Мање површине на југоистоку и југу се одводњавају ка Медведици и Кашинки.

Јужни и западни делови рејона обрасли су мешовитим шумама, највише брезе и смрче. Постоје и значајнија лежишта тресета (око 3% укупних резерви Тверске области).

Историја

[уреди | уреди извор]

Бежецки рејон успостављен је 12. јула 1929. као административна јединица тадашњег Бежецког округа Московске области. Већ наредне године је укинут, а његова територија је принета под директну надлежност обласне администрације. Поново је успостављен 1935. након оснивања Калињинске области (данас Тверска област).

Садашњи грб и застава рејона усвојени су 27. јула 1999. године.

Демографија и административна подела

[уреди | уреди извор]

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 36.701 становника.[1] Према процени из 2014. у рејону је живело 35.196 становника, или у просеку 12,52 ст/км².[2] Више од две трећине популације живи у граду Бежецку.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
65.720 59.927 52.111 49.163[3] 42.920[4] 36.701[1] 35.196*

Напомена: према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоје укупно 401 насељено место распоређено на 13 сеоских и једну градску општину. Једино насељено место урбаног типа је град Бежецк који је уједно и административни центар рејона.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Рејон се налази на око 130 км од града Твера, односно на око 280 километара од Москве. Железничким и друмским саобраћајницама повезан је са Москвом, Санкт Петербургом, Јарослављем, Самаром, Твером и Вологдом.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
  2. ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]