Пређи на садржај

Битка код Инкермана

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Инкермана
Део Кримског рата

Битка код Инкермана
Време5. новембар 1854. године
Место
Исход победа савезника
Сукобљене стране
Русија Руска Империја Британска империја
Француска Друго француско царство
Команданти и вође
Александар Сергејевич Меншиков Фицрој Сомерсет Реглан
Франсоа Карноберт
Јачина
47.000 људи 15.700 људи
Жртве и губици
10.216 4.676

Битка код Инкермана вођена је 5. новембра 1854. године између руске војске под Меншиковом са једне и британско-француске војске са друге стране. Део је Кримског рата, а завршена је савезничком победом.

Удружене армије Британије, Француске и Турске искрцале су се на територију Крима 14. септембра 1854. године с намером освоји руску поморску базу, Севастопољ[1]. Након пораза код Аљме, руске снаге принуђене су на повлачење ка реци Каћа[2]. Потом су се савезници упутили ка југу Кримског полуострва како би успоставили редовно снабдевање преко Балаклаве[3]. За то време је командант руске војске на Криму, Александар Сергејевич Меншиков, евакуисао Севастопољ од главног дела своје војске и остави само гарнизон да брани град[4]. Октобра 1854. године Руси нападају Балаклаву, али су морали одустати од напада. И поред пораза, битком код Балаклаве Руси су открили савезничке слабе тачке. Опсадна линија била је танка јер савезници нису имали довољно људи за већу опсаду[5].

Александар Сергејевич Меншиков је решио да са пристиглим појачањима изврши нов покушај деблокаде нападом на десно крило. У напад је упутио две колоне. Десну је предводио генерал Фјодор Сојмонов из Севастопоља на Сапун-гору, а леву генерал Прокофиј Павлов с истока преко инкерманског моста ка југу. Корпус генерала Петра Горчакова из Чоргуна требало је да нападне из позадине савезничке снаге. Колона Сојмонова изненадила је 5. новембра око 6 часова британске предстраже. Колона Павлова је око 7 часова прешла мост након чега се прикључила нападу десне колоне. Руси су у почетку имали успеха, али су Британци на послетку зауставили напад и нанели Русима знатне губитке у артиљеријском двобоју. Павлова колона није успела да своје тешке топове избаци на висораван. Борба на Сапун-гори решена је у корист савезника. Сојмонов је погинуо у боју.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Figes 2010, стр. 203.
  2. ^ Figes 2010, стр. 215–216.
  3. ^ Figes 2010, стр. 225.
  4. ^ Figes 2010, стр. 241.
  5. ^ Figes 2010, стр. 258.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Figes, Orlando (2010). The Crimean War: A History. New York: Picador Publishing. стр. 203.