Пређи на садржај

Боинг 787 Дримлајнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Боинг 787 Дримлајнер

{{{опис_слике}}}

Општи подаци
Намена Цивилни путнички авион
Посада 2
Број путника 210-290
Порекло  Сједињене Америчке Државе
Произвођач Боинг
Пробни лет 15. децембар 2009.
Уведен у употребу 26. октобар 2011.
Статус активан
Први оператер Ол нипон ервејз
Број примерака 46
Димензије
Дужина 56,7 m
Висина 16,9 m
Распон крила 60 m
Површина крила 325 m²
Маса
Празан 110.000 kg
Нормална полетна 228.000 kg
Максимална 161.000 kg
Погон
Мотори Џенерал Електрик ЏЕнкс
Ролс-Ројс Трент 1000
Број мотора 2
Потисак 280 x 2 kN
Физичке особине
Турбомлазни мотор Двопроточни турбомлазни мотор са великом двопроточношћу
Потисак ТММ-а 280 kN x 2
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 950 km/h
Економска брзина 850 km/h
Долет 14.200-15.200 km
Плафон лета 13.100 m
 Портал Ваздухопловство

Боинг 787 Дримлајнер (енгл. Boeing 787 Dreamliner) Боингов је широкотрупни авион дугог долета, који је опремљен са два турбомлазна мотора. У предњем делу, препознатљива су четири панела ветробрана и блага контура носа. Мотори имају шевроне који смањују буку током њиховог рада. У зависности од варијанте, може да превезе између 210 и 290 путника.[1]

На њему су развијене и примењене модерне технологије, у циљу постизања једноставнијег авиона, уз већу функционалност, ефикасност и комфор. Према изјавама компаније Боинг, ово је њихов најекономичнији авион који су произвели. Више од 50% примарне конструкције сачињено је од композитних материјала, укључујући труп и крила. Захваљујући композитима потрошња горива је мања и до 20% у односу на авионе из његове класе, као што је Боинг 767.[2] Мотори имају шевроне који смањују буку током њиховог рада. У предњем делу, препознатљива су четири панела ветробрана и блага контура носа. Због сличности модела, уз краћу обуку, авионом може да управља и посада Боинга 777.[3]

До јануара 2005. године, цео пројекат је вођен под називом Боинг 7E7.[4] Први примерци Боинга 787 јавности су представљени 8. јула 2007. године, испред Боингове фабрике Еверет у Еверету (Вашингтон). До тог датума, Боинг 787 је имао већ 677 поруџбина и тако постао најкомерцијализованији авион у историји цивилне авијације.[5] До маја 2013. године, Боинг је примио 890 од 59 авио-компанија, а највећи купац са 74 примерака била је међународна финансијска закупна корпорација.[6]

За развој и производњу Боинга 787 формирана је мрежа добављача из целог света. Склапање делова врши се у Боинговој фабрици Еверет, као и у новој фабрици у Северном Чарлстону и обе фабрике врше испоруку авио-компанијама.[7]

Први примерак авиона требало је да буде достављен маја 2008. године. Међутим, после доста одлагања, први лет обављен је тек 15. децембра 2009. Сва испитивања завршена су средином 2011. Дозволе од Европске агенције за ваздухопловну безбедност (EASA) и Америчке савезне управе за цивилно ваздухопловство (FAA) овај авион је добио августа 2011, први примерак је испоручен крајем септембра 2011. године, а први комерцијални чартер лет од Токија до Хонгконга, обављен је 26. октобра 2011. године.[8]

Развој

[уреди | уреди извор]

Почеци

[уреди | уреди извор]

Крајем деведесетих година 20. века, Боинг је почео да разматра могућност развоја новог авиона, који би у будућности заменио Боинг 767. Развој Дримлајнера је био успорен због развоја Боинга 747X, дужег и ефикаснијег од Боинга 747-400, као и због развоја Соничног Крузера (енгл. Boeing Sonic Cruiser), који је требало да буде за 15% бржи од Боинга 767, али да при томе троши исту количину горива.[9] Авио-компаније су биле заинтересованије за Сонични Крузер, док за Боинг 747X није било великог интересовања. Међутим, и поред интересовања, многе америчке авио-компаније, попут Континентал ерлајнса, бринули су оперативни трошкови Соничног Крузера, односно његова потрошња горива због тога што су у том периоду цене горива биле у сталном порасту.[10]

Након напада 11. септембра 2001. године, цена горива је драстично порасла, а са њом и заинтересованост авио-компанија за економичност, уместо за брзину авиона. Погођене ценама горива, авио-компаније из САД, које су претходно биле заинтересоване за Сонични Крузер су изгубиле интересовање за тај пројекат. Развој Соничног Крузера је званично отказан 20. децембра 2002. године. Већ 29. јануара 2003. је објављено да ће нове технологије, развијене за Сонични Крузер, бити примењене на новонасталом пројекту 7E7, који је замишљен као доста економичнији у односу на друге авионе у својој категорији.[11]

Пројекат „7E7“ (продукционог кода „Y2“) постао замена за пројекат Сонични Крузер.[12] Предвиђено је да се нове технологије, развијене у овим пројектима, примене на све Боингове моделе у комерцијалној производњи, од најмањег 737 до „Џамбо џета“ (модел 747).[13] Почетни концепт модела Боинга 7E7 имао је велику пилотску кабину, спуштен нос и реп у облику ајкулиног пераја.[14] Слово Е у средини назива пројекта, у почетку је означавао Ефикасност (енгл. Efficiency), али је касније Е замењено бројем 8.

Јула 2003. одржано је јавно именовање пројекта 787, пошто је гласањем преко интернета, са 500.000 гласова, одлучено да се нови пројекат назове Дримлајнер (енгл. Dreamliner).[15] Остала предложена имена су била иЛајнер (енгл. eLiner), Глобални Крузер (енгл. Global Cruiser) и Стратоклајмбер (енгл. Stratoclimber).

Прве наруџбине

[уреди | уреди извор]
Ол нипон ервејзов Боинг 787 током тестирања.

Јапанска авио-компанија Ол нипон ервејз је била први наручилац овог авиона. Још 26. априла 2004. наручила је чак 50 примерака, који је требало да буду испоручени до краја 2008. године.[16] Од тога, 30 примерка су били варијанте 787-3, са 290—330 седишта и 20 примерка варијанте 787-8, са 2 путничке класе и 210—250 седишта. Боинг 787-8 је био предвиђен за релацију Токио—Пекинг и њој сличне. Нове варијанте Дримлајнера требало је да омогуће отварање нових релација до Денвера, Москве и Њу Делхија. Предвиђено је да примерци 787-3 и 787-8 први уђу у службу, док су примерци варијанте 787-9 требало да стигну крајем 2010.[17]

Конструкција

[уреди | уреди извор]

Боинг 787 је први авион чији је већи део примарне конструкције произведен од композитних материјала, укључујући делове трупа и крила, за разлику од других авиона у истој класи, чији су делови трупа састављани од алуминијумских плоча.[18] Боинг је изабрао два типа мотора за овај авион: Ролс-Ројс Трент 1000 и Џенерал Електрик ЏЕнкс.[19] Боинг тврди да модел 787 троши до 20% мање горива у односу на модел 767, од чега само мотори допринесе уштеди од 40%. Економичност се постиже захваљујући аеродинамичким побољшањима, као и већој употреби композитних материјала, који чине читав авион лакшим.[17]

У фази конструкције, Боинг 787 је прошао кроз многа испитивања у аеротунелима, попут Боинговог трансоничног аеротунела, компаније Кинетик (енгл. Qinetiq) у Фарнбору у Уједињеном Краљевству, аеротунел истраживачког центра Ејмс агенције НАСА и аеротунел Француске агенције за кинетичка истраживање ОНЕРА. До тада је одлучено да овај авион има конвенционалну конструкцију тј. конструкцију попут осталих авиона у истој класи.

До краја 2004. године поручено је 237 примерка. Првобитна цена варијанте 787-8 је била око 120 милиона америчких долара (око 10,6 милијарди динара), али се због измена у конструкцији цена повећавала. У 2007. је одлучено да цена варијанта 787-3 буде између 146 и 151,5 милиона америчких долара, варијанта 787-8 од 157 до 167 милиона, а варијанта 787-9 од 189 до 200 милиона америчких долара.[20]

Расподела производње и добављачи

[уреди | уреди извор]

Боинг је 16. децембра 2003. изабрао фабрику Еверет у Вашингтону, као место у коме ће се Дримлајнер састављати.[21] За разлику од класичног начина производње авиона, за састављање свих подсклопова и интеграцију система у завршној фази производње је потребно између 800 и 1.200 радника.[22] Док добављачи из целог света достављају веће подсклопове, у Фабрици Еверет се врши крајња монтажа авиона,[23] за коју није потребно више од 3 дана.[24]

Састављање носа авиона. Овај део трупа је назван „Део 41“.

За производњу крила задужена је фирма Мицубиши Хеви Индустриз из Јапана.[25] Хоризонталне стабилизаторе производе Аленија Аеронаутика (енгл. Mitsubishi Heavy Industries) из Италије и Кореја Ероспејс из Јужне Кореје.[25] Делове трупа производе Глобал Аеронаутика из Италије, Боингов одељак у Северном Чарлстону у САД, Кавасаки Хеви Индустриз из Јапана и Спирит ЕроСистемс из Вичите у САД.[25] Путничка врата производи Латекоур из Француске, док теретна, прилазна и врата за излаз у случају опасности производи СААБ АБ из Шведске.[25] Компјутерски софтвер развија ЕјџСиЕл Ентерпрајз Индија из Индије. Конструкцију пода производи ТиЕјЕл МениФекчјуринг и Солушнс Лимитед из Индије. Мрежу жица и каблова производи Лабинал из Француске, врхове крила, закрилца, точкове, преграде и рамењаче производи Коријан ер из Јужне Кореје,[25] стајни трап производи Мисјер-Доути из Уједнињеног Краљевства/САД.[25] Системе за распоред електричне енергије, системе за управљање и системе за обраду ваздуха производи Хемилтон Санстренд из Конектикета из САД.[25]

Да би се достава највећих делова трупа убрзала, Боинг је осмислио нову конструкцију за Боинг 747-400 од кога је насто Боинг 747 Дримлифтер, назван по Дримлајнеру, у који су могла да стану крила, делови трупа и остали мањи делови Дримлајнера. Јапанска индустрија у производњи има учешће од 35%, што је први случај високог процента у производњи крила било ког Боинговог авиона. Идеју о заједничкој производњи је подржала и јапанска влада.[26] Да би олакшао производњу Дримлајнера Боинг 26. априла 2006. је склопио уговор са јапанском фирмом Тореј Индустрис, која је укључила израду трупа од угљеничних влакана у вредности од 6 милијарди америчких долара.[27]

Производња и одлагање испорука

[уреди | уреди извор]
Прво приказивање Боинга 787 јавности, 8. јула 2007.

Од самог почетка производње, Боинг је радио на смањењу тежине конструкције авиона. Првих шест произведених авиона, који су коришћени за испитивање, имала су већу тежину од предвиђене, што се често дешава код авиона у развоју. По речима Стивена Удвар-Хејзија из Међународне закупне финансијске корпорације варијанта 787-8 је била тежа за 6400 kg од предвиђене. Седми авион, варијанта 787-8 је била прва која је испунила све очекиване циљеве.[28][29] Да би смањио тежину авиона, Боинг је морао да конструише нове делове од много лакшег титанијума.

Први лет је обављен августа 2007, након што је Боинг 787 први пут приказан у јавности 8. јула 2007. године, симболично са датумом по америчком „месец-дан-година“ формату датума (7/8/07).[30], пошто су том приликом, само ради презентације били постављени основни систем команди .[31] Планирано је да производња авиона буде убрзана, али то није десило, јер добављачи нису успели да произведу и доставе делове на време, што је изазвало кашњења.[32][33]

Боинг је 5. септембра 2007. најавио тромесечно одлагање, због недостатка причвршћивача и недовршеног авионског софтвера.[34] Друго тромесечно одлагање првог лета најављено је 10. октобра 2007, као и шестомесечно одлагање до прве испоруке, због проблема са страним и домаћим добављачима и неразвијеног софтвера.[35][36][37] Мање од недељу дана касније, Мајк Блер, представник програма 787 је био смењен.[38] Треће тромесечно одлагање првог лета је најављено 16. јануара 2008.[39] Боинг је желео да стабилише добављачки ланац, па је зато откупио више фирми добављача („Vought's North Charleston“, „S.C. factory“ и „Global Aeronautica“).[40]

Четврто одлагање првог лета за крај 2008. и прву испоруку за крај лета 2009, Боинг је најавио 9. априла 2008. Варијанта 787-9 је требало да „полети“ 2012. док за 787-3 није објављена ни једна информација.[41] Пето одлагање је најављено 4. новембра 2008. због погрешног постављања причвршћивача и штрајка радника у фабрици, а у вези с њим одложен је и први лет.[42] Касније 11. децембра 2008. Боинг је најавио још једно одлагање првог лета за почетак лета 2009.[43][44]

Први лет је обављен 15. децембра 2009.[45]

Авио-компаније, попут Јунајтед ерлајнса и Ер Индије су тражиле надокнаду због одлагања испоруке.[46][47]

Испитивање пре првог лета

[уреди | уреди извор]

Док је Боинг радио на разрешавању проблема са својим добављачима, конструкција авиона је морала да прође кроз многе тестове. Мотор Ролс-Ројс Трент 1000 је 7. августа 2007. добио одобрење за употребу од европских и регулатора из САД.[48] Тест, приликом кога је део трупа бачен са висине од 4,6 m на челичну плочу дебљине 25 mm, изведен је у Меси у Аризони, 23. августа 2007. године.[49][50] Резултати теста су се поклопили са предвиђањима инжењера, што је омогућило да се тестови изведу компјутерским симулацијама, уместо физичких тестова.[51] Критичари су сматрали да ће се труп сломити или распасти при утицају токсичних гасова током принудних слетања, због тога што су направљени од композитних материјала, али Боингови тестови су показали да је са трупом било све у реду.[52][53] Овим тестом Дримлајнер добио одобрење од Америчке савезне управе за цивилно ваздухопловство.[50]

Дримлајнер је већину тестова ролања обавио у новембру и децембру 2009. на Окружном Аеродрому Шохомиш, познатијем као Пејн филд.

Алтернативни мотор Џенерал Електрик ЏЕнкс-1Б је добио одобрење за употребу 31. марта 2008.[54] Прво тестирање на коме су покренута оба мотора обављено је 20. јуна 2008. Посебан део трупа који је направљен за тестирања на земљи је издржао притисак од 102,7 kPa, што представља 150% од предвиђеног притиска на плафону лета.[55] У децембру 2008. године Америчка савезна управа за цивилно ваздухопловство је усвојила програм одржавања за Дримлајнер.[56]

Први Дримлајнер је сишао са производне траке 3. маја 2009. године, и тада су почела нова тестирања, попут тестирања стајних органа.[57] Новинари су 4. маја 2009. године изјавили да ће авион имати за 10-15% мањи долет (12.800 km) у односу на предвиђени долет од 14.800 до 15.700 km, због тога што је маса авиона била за 8% већа од предвиђене.[58] Прекомерна маса је захтевала промене у конструкцији. Боинг је навео да би први Дримлајнери требало да имају долет од 14.800 km.[59] Због тога су многе авио-компаније желеле да им авиони буду достављени касније, јер су се надале да би до тада авиони били побољшани и долет повећан на предвиђене вредности.[60] Боинг је очекивао да ће проблеми са масом бити разрешени до производње 21. примерка.[61]

Боинг је, на Аеро-митингу у Паризу 15. јуна 2009. изјавио да ће први лет бити обављен за мање од две недеље, да би само пар дана касније, 23. јуна 2009. изјавио да је први лет одложен због, како су навели „потребе да се ојача део трупа авиона“.[62][63][64] Затим је 27. августа 2009. Боинг поново променио датум првог лета за крај 2009. године, а планирано је да испоруке почну, годину дана касније, крајем 2010.[65] Боинг је морао да отпише 2,5 милијарди америчких долара, потрошених на прва три произведена Дримлајнера, јер су они могли да се користе само за испитивања и било је немогуће продати их.[66] Боинг је 28. октобра 2008. после дугог разматрања више локација, изјавио да ће се друга производна линија Дримлајнера налазити у Чарлстону у Јужној Каролини.[67] Дримлајнер је 12. децембра 2009. извршио „тест брзог ролања“ што је било последњи велики корак пре првог лета.[68][69][70]

Програм испитивања лета

[уреди | уреди извор]
Дримлајнер након свог првог полетања.

Прва варијанта из серијске производње, 787-8 Дримлајнер је направио свој први лет 15. децембра 2009. године. Са окружног аеродрома Сноуомиш у Еверету, савезној држави Вашингтон полетео је у 10:27 по локалном времену,[71] а слетео је на Боингово летелиште у округу Кинг у Вашингтону у 13:35, по локалном времену.[72] Било је предвиђено да први лет траје 4 сата, али је скраћен на 3 због лошег времена.[73] Такође је било предвиђено да испитивања трају 9 месеци, али су сва тестирања завршена за мање од осам и по месеци, доста краће у поређењу са 11 месеци тестирања који су били потребни за Боинг 777 у чијим су тестирањима учествовала 9 авиона.

Програм испитивања располагао је са 6 Дримлајнера, регистрационих ознака од ZA001 до ZA006, од којих су 4 била опремљена моторима Ролс-Ројс Трент 1000, а два моторима Џенерал Електрик ЏЕнкс-1B64. Други по реду Дримлајнер, рег. ознака ZA002, био је у Ол нипон ервејзовим бојама и одлетео је на боингово летелиште 22. децембра 2009. године како би се придружио програму испитивања.[74][75] Трећи Дримлајнер, ZA004, придружио се програму испитивања 24. фебруара 2010. године, а Дримлајнер са ознаком ZA003 пар месеци касније, 14. марта 2010. године.[76]

До 24. марта 2010. године завршена су сва тестирања повезана са закрилцима и операцијама авиона на аеродромима, што је резултовало добијањем дозволе за обављање дугих летова.[77]

Тест оптерећења крила је завршен 28. марта 2010. године. Овај тест је захтевао да крила остану спојена са трупом током 3 секунде, док је маса трупа била за 50% већа од највеће дозвољене. Крила су се савила нагоре; врхови крила су били за 7,6 m виши у односу на нормалне околности, тј. нормалну дозвољену масу трупа.[78] За разлику од претходних авиона крила нису тестирана до тачке ломљења.[79][80] Испитивање, тј. резултати тестирања су проглашени успешним 7. априла 2010. године.[81]

Први Дримлајнер који је посетио Европу, ZA003 на аеромитингу у Фарнбору, В. Британија.

У то време најновији Дримлајнер, регистрационе ознаке ZA003 је 23. априла 2010. године одлетео у хангар Климатске лабораторије Макинли, која се налази у склопу војне базе Еглин на Флориди, како би се обавила тестирања авиона у екстремним временским условима и на температурама од +46 до –43 °C.[82] Испитивања су извршена како би авион био припремљен за екстремне временске услове, у којима авион може да се нађе током комерцијалне употребе, широм света. Дримлајнер ознаке ZA005 је био пети израђени и први Дримлајнер који је био опремљен моторима Џенерал Електрик ЏЕнкс.[83] Испитивања са Дримлајнером ZA005 су почела у мају 2010. Авион је први пут полетео 16. јуна 2010. године и тако се придружио програму испитивања.[84] У јуну 2010. године откривене су пукотине на хоризонталним стабилизаторима авиона за испитивање, па су због тога и сви остали произведени Дримлајнери прошли кроз инспекцију хоризонталних стабилизатора.[85] Истог месеца, током лета, Дримлајнер је погодила муња, што је одговарало инжењерима авиона, који су испитали границе издржљивости летелице.[86] Након слетања, авион је био испитан у потпуности и притом није откривено ни једно оштећење.[86]

Први аеро-митинг на коме се Дримлајнер појавио био је аеро-митинг у Фарнбору, 18. јула 2010. године. Током овог аеро-митинга Дримлајнер је учествовао и у летачком делу програма, што раније Боинг није практиковао.[87] Мотор Ролс-Ројс Трент 1000 је 2. августа током тестирања на земљи експлодирао,[88] што је навело Боинг да преиспита све поступке око постављања мотора РР Трент 1000 на Дримлајнер, па је зато 27. августа Боинг објавио да ће прва испорука бити одложена за почетак 2011. године.[89][90] Авио-компаније су реаговале бурно на ово поновно одлагање испорука.[91] Затим је 9. септембра 2010. године најављено да ће следећа два произведена Дримлајнера највероватније бити придружена тест флоти као седми и осми авион.[92] Дримлајнер рег. ознака ZA006 придружио се флоти за тестирање са својим првим летом, 4. октобар 2010. године.[93]

Трећи направљени Дримлајнер, на изложби током аеро-митинга 2010. године.

Поновно одлагање је најављено 5. новембра 2010. године када када су Боингови представници изјавили да прве испоруке неће бити за још најмање три месеца, како би се решили проблеми пронађени током тестирања.[94][95] Током пробног лета авиона ZA002 изнад Тексаса авион је био принуђен да слети због дима и пламена примећених у главној кабини током лета.[96] Боингов представник је изјавио да је авион безбедно слетео на међународни аеродром Ларидо и да су сви чланови посаде безбедно напустили авион.[97] Неки системи су због пожара били оштећени и престали да раде пре слетања. Боинг је због тога отказао тестирања у ваздуху 10. новембра 2010. и заменио их тестовима на земљи.[98] Касније, Боингови представници су изјавили да је пожар изазвала крхотина, коју је направило страно тело у електричном чвору Дримлајнера.[99] Након отклањања кварова, Боинг је 23. децембра 2010. године наставио са испитивањима у ваздуху.[100][101]

Јануара 2011. године Боинг је померио прве испоруке за јесен исте године, због ажурирања софтвера и електричних система на авиону.[102][103] Боингови представници су 24. фебруара 2011. године изјавили да је завршено 80% испитивања Дримлајнера са моторима Ролс-Ројс Трент 1000 и 60% испитивања са моторима Џенерал Електрик ЏЕнкс-1Б.[104] Ол нипон ервејз је прва авио-компанија која је 4. јула 2011. године почела да користи Дримлајнер на комерцијалним пробним летовима унутар Јапана.[105] До 15. августа 2011. године авион за испитивање је има укупно 4.828 часова боравка у ваздуху, са изведених 1.707 летова.[106] Током испитивања Дримлајнер је слетео у 14 држава у Азији, Европи, Северној и Јужној Америци, како би био подвргнут испитивањима при различитим климатским и временским условима.[107] Сва испитивања са моторима Ролс-Ројс Трент 1000 су била завршена до 13. августа 2011. године. Дримлајнер је од Европске агенције за ваздухопловну безбедност (EASA) и Америчке савезне управе за цивилно ваздухопловство (FAA) добио све професионалне сертификације за улазак у службу 26. августа 2011. године, које су уручене Боингу на прослави у Еверету у Вашингтону.[108][109]

Априла 2012. године, Ол нипон ервејз је примио први Дримлајнер, који је летео од Сијетла до аеродрома Хенада у Токију, користећи биогориво произведеног од кулинарског уља.[110]

Улазак у службу и оператери

[уреди | уреди извор]
Дримлајнер је сва одобрења за улазак у службу добио 21. августа 2011. године.
Ол нипон ервејзов Боинг 787-8

Регулаторна сертификација за Дримлајнер је омогућила да се започне са испоруком.[111] Још пре тога, Боинг је убрзао производњу са два на десет примерка месечно у наредне две године.[108] Производне траке су се налазиле у фабрици Еверет у Сијетлу и у фабрици у Чарлстону у Јужној Каролини. Производна трака у Чарлстону је имала извесних потешкоћа, јер су две тачке из Закона о заштити радника (енгл. National Labor Relations Act) биле неиспоштоване. Ови проблеми су решени када су браниоци Закона о заштити радника одлучили да повуку тужбу против Боинга, децембра 2011. године, јер су новим уговором испоштована испоштовао сва права радника.[112] Први Дримлајнер изашао је из фабрике у Чарлстону 27. априла 2012. године.[113]

Прва достава Дримлајнера извршена је 25. септембра 2011. године. Прва авио-компанија која је имала Дримлајнер у својој флоти је била Ол нипон ервејз из Јапана. Ова компанија је била први купац и активно је учествовала у развоју конструкције нове летелице. Авион је преузет у боинговој фабрици Еверет у Вашингтону. Церемонија прве доставе, одржана је дан касније.[114][115] Авион је одлетео на Аеродром Ханеда 27. септембра.[116] Други Дримлајнер је ушао у Ол нипон ервејзову флоту 13. октобра 2011. године.[117]

Први комерцијални лет Дримлајнер је обавио на релацији Токио - Хонгконг, 26. октобра 2011.[118] Првобитно, авион је требало да уђе у службу 3 године раније, али се то није догодило због боингових одлагања. Карте за лет су продаване на аукцији, која је одржана преко интернета. Највећа понуда за седиште је била 34.000 америчких долара за седиште (око 2,6 милиона динара).[119] Од 25. септембра 2011. до 31. октобра 2012. Ол нипон ервејзу је испоручено 16 примерака.[118] Први лет са дужом раздаљином обавила је авио-компанија Ол нипон ервејз 21. јануара 2012. од Токија до Франкфурта.[120]

Авион направљен за испитивања, регистрационе ознаке „ZA006“ (шести Дримлајнер направљен) полетео је 6. децембра 2011. године са писте из фабрике Еверет и прелетео је без слетања 19.830 km. Авион је слетањем на Међународни Аеродром Шаиџалал у Даци у Бангладешу оборио рекорд за број прелетених километара, што ниједан авион из ове класе авиона (тежине од 200.000 kg до 250.000 kg) није способан да постигне. Овај авион је оборио дотадашњи рекорд Ербаса А330, који је 2002. прелетео 16.903 km. Дримлајнер је затим, од Даке до фабрике Еверет летео источном рутом. Укупно време од полетања из Сијетла до Даке и назад, износило је 42 сата и 27 минута.[121]

Крајем 2011. године Дримлајнер је почео да се промовише, кампањама које су одржане у градовима у Кини, Африци, на Средњем истоку, у Европи и САД.[122][123][124]

Подаци Ол нипон ервејза указали су на то да су тврдње Боинга да Дримлајнер троши 20% мање горива у односу на Боинг 767 тачне. У лету од Токија до Франкфурта, уштеда износи 21%.[125] Такође је извршено испитивање које је укључивало мишљења путника. Девет од десет путника је изјавило да су њихова очекивања премашена. Највише путника је изјавило да су изненађени колико је авион тиши у односу на друге авионе у тој класи и да се надају да ће ускоро поново летети овим авионом. Бољи квалитет ваздуха је приметило девет од десет путника и 92% путника је рекло да је расположење у авиону боље него што су очекивали. Четворо од пет путника је рекло да им је већа влажност ваздуха пријала. Оно што се путницима највише допало су већи ормарићи изнад седишта и велики прозори. Истраживање Ол нипон ервејза је укључило 800 путника који су летели на релацији Токио - Франкфурт.[126]

Катар ервејз је изложио свој први Дримлајнер на аеро-митингу у Фарнбору у јулу 2012. године. Авио-компанија је званично примила авион августа 2012. године.[127]

Национални одбор за транспортну безбедност (енгл. National Transportation Safety Board) је 15. септембра на лопатицама мотора Џенерал Електрик ЏЕнкс пронашао пукотине. Џенерал Електрик сматра да су проблеми са моторима до сада решени.[128]

Конструкција

[уреди | уреди извор]

Дримлајнер има лаку конструкцију. 80% трупа направљено је од тзв. лаких материјала: 50% трупа од композитних материјала, 20% од алуминијума, 15% од титанијума, 10% од челика и 5% од осталих материјала.[129][130] Алуминијум је коришћен за израду ивица крила и репа, титанијум за моторе и причвршћиваче, а челик на разним местима у изради трупа.

Спољашњи изглед карактеришу закривљени врхови крила, такозвани винглети (енгл. winglet), који смањују потрошњу горива при крстарећој брзини, као и конструкција кућишта мотора са шевронима који смањују буку мотора.

Дримлајнер са најдужим долетом може да прелети од 15.000 до 15.700 km, што је довољно за руте од Лос Анђелеса до Бангкока или од Њујорка до Хонгконга.[131] На крстарећој висини, просечна брзина износи око 903 km/h.[132]

Системи лета

[уреди | уреди извор]
Пилотска кабина Боинга 787-8.

Међу уграђеним системима за летење, код Дримлајнера је највише пажње посвећено електричној архитектури авиона.[133] Још једна од новина је електротермичка шема заштите крила од леда, помоћу неколико грејача, везаних по унутрашњој страни предње ивице крила.[134][135] Дримлајнер користи и систем за ублажавање удара ветра, попут оног на B-2 Спириту, па лет током турбуленције није толико непријатан.[136]

У пилотској кабини Дримлајнера налазе се мулти-функционални ЛЦД монитори, који користе графички кориснички интерфејс.[137] У пилотској кабини, између пилота и ветробрана се налазе два дисплеја (енгл. Head-up display).[138] Као и остали Боингови авиони, Дримлајнер користи управљачку палицу, у облику слова „U“, која је причвршћена за под испред седишта пилота и копилота, за разлику од Ербаса А350, чија је управљачка палица постављена лево, односно десно од седишта пилота и копилота.[139]

Композитни материјали

[уреди | уреди извор]
Део трупа Дримлајнера, израђен од композитних материјала.

Конструкција Дримлајнера се састоји од 35 дела тежине око 32.000 kg, који су израђени од пластике ојачане угљеничним влакнима. За израду конструкције искоришћено је 23 тоне угљеничних влакана.[140] Материјали од угљеничних влакана су лакши, али јачи од материјала од којих су израђиване конструкције авиона старијих генерација, па то чини Дримлајнер доста лакшим у односу на сличне авионе у његовој класи.[141] Од композитних материјала израђени су труп, крила, реп, врата и унутрашњост Дримлајнера. Боинг је испитивао могућност израде авиона од композитних материјала пет година пре почетка развоја Дримлајнера (2002), у току развоја пројекта Сонични Крузер.[142][143] Боинг је користио композитне материјале у изради авиона и пре конструисања Дримлајнера. Боинг V-22 Оспри има конструкцију, чија је половина сачињена од композитних материјала, а на израду Макдонел Дагласа C-17 искоришћено је 7.300 kg композитних материјала.[144][145]

Угљенична влакна, за разлику од метала, не показују пукотине на конструкцији, па то зато повећава забринутост при коришћењу композитних материјала у изради авиона.[146][147][148] За разлику од Боинга, Ербас користи композитне плоче за израду склопова трупа Ербаса А350 (Дримлајнеровог главног конкурента) и при изради користити традиционални приступ, што је мање ризично.[149] Могући проблем може бити влага, која се шири на већој висини, па може изазвати пукотине.[150] Боинг је изјавио да су композитни материјали били коришћени при изради крила и других делова путничких авиона и да до данас није било никаквих инцидената. Боинг је такође изјавио да ће бити покренуте Процедуре за откривање посебних недостатака, које би требало да открију сва скривена оштећења.[151]

У 2006. години, Боинг је покренуо 787 ГолдКер (енгл. GoldCare) пројекат.[152] Овај пројекат је необавезан и састоји се од редовног праћења и одржавања авиона до краја његове употребе, откривање кварова и поправки истих. Ово је први пројекат своје врсте, кога је развио Боинг. Овакав пројекат, старања у исправности авиона, је био у понуди и раније, али су га нудиле треће-разредне компаније. Боинг ради на развоју хардвера, који ће омогућити да већина прегледа авиона буде визуелна, што штеди доста времена и новца.[153]

Мотори

[уреди | уреди извор]
Мотори Дримлајнера са активираним негативним потиском.

Боинг 787 користи два мотора. Боингов пројекат „Демонстратор тихе технологије 2“ (енгл. Quiet Technology Demonstrator 2) је допринео смањењу буке, јер је доста нових проналаска примењено при њиховом конструисању.[131] Применом нових технологија, бука мотора је смањена, нарочито у унутрашњости авиона,[154] а бука ван аеродрома не би требало да износи више од 85 db.[155]

Боинг 787, због свог развијеног интерфејса, може да користи два типа мотора: Ролс-Ројс Трент 1000 или Џенерал Електрик ЏЕнкс. Моторе је могуће скинути и поставити јако брзо, за разлику од осталих авиона, где промена мотора захтева доста времена и новца.[156] Боинг је још у току развоја програма 7Е7 тј. Дримлајнера предвиђао да замена мотора не захтева више од 24 сата.[157]

Унутрашњост

[уреди | уреди извор]
Ол нипон ервејзов Боинг 787 има распоред седишта 2-4-2.
Прозори су конструисани тако да путницима омогућавају већи видокруг.

Боинг 787-8 је конструисан тако да у њега може да стане 234 путника у три путничке класе, 240 у две и до 296 путника у једној. У авиону може бити од 4 до 6 попречно постављених седишта у бизнис-класи (на пример распоред: 1-2-1 или 2-2-2), или до 8 попречно постављених седишта у економској класи (на пример распоред: 3-2-3, 2-4-2 или 3-3-3). Типично седиште у првој класи заузима од 120 до 150 cm, док седиште у бизнис-класи заузима од 91 до 99 cm, а седиште у економској класи заузима од 81 до 86 cm.[158]

Ширина кабине унутар авиона износи приближно 550 cm, што је око 2,5 cm више од планиране ширине.[133][159] Кабина Дримлајнера је за 38 cm шира од оне на Ербасу А330/340,[160] за 41 cm је ужа од оне на Боингу 777, а за 13 cm је ужа од оне на Ербасу А350 који је главни конкурент.[161] Авио-компаније су одредиле да ширина седишта у економској класи буде од 41,5 cm до 52,5 cm,[162] иако су разна истраживања показала да седишта не би требало да буду ужа од 45,7 cm.[163] Ако је у авиону попречно постављено 9 седишта, она су широка око 43,7 cm, а ако има 8 попречно постављених седишта онда је њихова ширина око 48 cm.[164] Већина авио-компанија је изабрала распоред од 9 попречно постављених седишта у „3-3-3“ конфигурацији.[164] Дримлајнер је конструисан тако да би особама које су на пример непокретне олакша путовање. На пример два тоалета ширине и дужине од 140 cm, могу да се споје у један, што омогућава да инвалидска колица стану у тоалет.[165]

Прозори на Дримлајнеру су већи него на било ком другом авиону. Димензије прозора су 27 са 47 cm, што омогућава путницима већи видокруг. Труп од композитних материјала омогућава да се поставе већи прозори на авиону, а да за то није потребно додатно ојачавање трупа.[166] Прозори су направљени од тзв. „паметног стакла“ (енгл. smart glass), које омогућује путницима да их затамне стакла, а да она и даље остану провидна.[167] Осветљење у авиону је направљено од тробојних светлећих диода, уместо флуоресцентне цеви, што омогућује подешавања јачине и боје осветљења.[168]

Унутрашњи притисак у кабини на одређеној висини је мањи у односу на авионе старије генерације.[169] Многа истраживања Оклахомског Универзитета су показала да се путници током лета боље осећају у кабини која је под мањим притиском.[170] За разлику од старијих авиона у којима је притисак у кабини контролисан моторима и хладан ваздух загреван пре него што уђе у кабину, притисак у кабини на Дримлајнеру се контролише електричним компресорима.[171] Влажност ваздуха се контролише у зависности од броја путника у авиону. За разлику од 4% влажности ваздуха у кабинама старијих авиона, у кабини Дримлајнера влажност је око 15%.[169] Због композитних материјала већа влажност ваздуха у кабини неће изазвати корозију.[169] Систем за климатизацију је побољшан у односу на авионе старије генерације и побољшава квалитет ваздуха отклањањем озона из ваздуха. ХЕПА филтри у овом систему су задужени за отклањање аеросола, а поред њих, у овом систему се налази систем за филтрацију гасова, који је задужен за отклањање вируса, бактерија и алергената из ваздуха.

Варијанте

[уреди | уреди извор]
Поређење величина Боинга 787-8 (црна линија) са Боингом 777-300 (сива), Боингом 767-300 (светлоплава) и са Боингом 737-800 (тамноплава).

На почетку развоја програма 787, Боинг је понудио три варијанте авиона. Касније је, због малог интересовања купаца, обустављен развој модела 787-3. Прва произведена варијанта је 787-8, и она се налази у комерцијалној употреби, а после ње производиће се варијанта 787-9. Улазак у комерцијалну употребу овог модела је планиран за прву половину 2014. године.

Боинг 787—8

[уреди | уреди извор]

Боинг 787-8 је основна варијанта Боинг 787 породице. Боинг 787-8 има дужину од 57 m, размак крила од 60 m и долет од 14200 до 15200 km, у зависности од броја седишта. Варијанта 787-8, може да понесе до 234 путника у 3 путничке класе.[172] Ова варијанта је прва која је ушла у службу, октобра 2011. Боинг 787-8 је предвиђен да замени Боинг 767-200ER и Боинг 767-300ER и да буде коришћен на оним рутама на којима се коришћење већих авиона не би исплатило. Две-трећине свих наруџбина Дримлајнера су наруџбине Боинга 787-8.[173]

Боинг 787—9

[уреди | уреди извор]

Варијанта 787-9 ће бити прва варијанта чији је труп продужен и са капацитетом за 250 до 290 путника у распоређених у три путничке класе и са долетом од 14.800 до 15.750 km.[174] Ова варијанта ће се разликовати од варијанте 787-8 по продуженом трупу, већим резервоаром за гориво, већом максималном полетном тежином, али са истим распоном крила.[174] Првобитно је било најављено да ће авион ући у службу 2010, али је то одложено за 2014. годину.[175] Боинг је предвидео да варијанта 787-9 буде конкуренција Ербасу А330, а да замени Боинг 767-400ЕR. Ова варијанта ће попут варијанте 787-8 летети на новим рутама много економичније од авиона попут Боинга 777-200ER и Ербаса А340-500 или Ербаса А340-600.[176] о Када су објављене карактеристике Боинга 787-9, он је имао резервоар исте величине као и остале две варијанте. Пошто је варијанта 787-9 била тежа од варијанте 787-8, имала је краћи долет. На захтев авио-компанија, конструкција авиона је промењена, резервоар је повећан, самим тим и долет, а повећана је и максимална полетна тежина у односу на остале две варијанте.[174]

Ер Нови Зеланд је прва авио-компанија која ће имати 787-9 у својој флоти.[177]

Остале варијанте

[уреди | уреди извор]

Боинг 787—3

[уреди | уреди извор]
Уметничко виђење Боинга 787-3, који би имао краћа крила и винглете. Развој овог модела обустављен је 2010. године.

Ова варијанта је конструисана тако да може да понесе 290 путника у две путничке класе. Био је предвиђен за фреквентне релације са долетом од 4650 до 5650 km. Његов труп је исти као код Боинга 787-8, а крило је преузето са Боинга 787-8, само што уместо закривљених врхова има закривљене винглете. Распон крила му је мањи за 7,6 m, а максимална полетна маса требало је да буде 165000 kg.[178]

Боинг 787-3 је био предвиђен за релације, на којима се иначе користе авиони попут Боинга 757-300 и Боинга 767-200, између градова са више од пет милиона становника, али који су једни близу других.[179][180]

Јапанске авио-компаније су поручиле 43 примерка ове варијанте, али је због проблема у производњи Боинга 787-8, почетак производње Боинга 787-3 одложен априла 2008, заједно са производњом Боинга 787-9.[181] До јануара 2010. све поруџбине Боинга 787-3 су пребачене на Боинг 787-8.[182] Временом је интерес за Боинг 787-3 опао, јер је авион дизајниран превасходно за јапанско тржиште.[183] Боинг је отказао развој Боинга 787-3 13. децембра 2010. када су све поруџбине биле отказане.[184]

Боинг 787—10

[уреди | уреди извор]

Боинг 787-10 најдужа је варијанта Дримлајнера са капацитетом до 440 путника у конфигурацији са једном класом. Овај модел је предвиђен за превоз од 290 до 310 путника,[185][186] и требало би да буде конкуренција Ербасовом моделу А350-900.[187] Када би почела производња Боинга 787-10, производња Боинга 777-200ER би била обустављена, па би варијанта 787-10 такође била конкуренција Ербасу А330 и Ербасу А340-300/500. Авио-компаније су показале велики интерес за ову варијанту 2006. и 2007. године.[188][189] Мајк Блеир, који је на челу Боинг 787-програма, је изјавио да: „Није питање да ли ће се варијанта 787-10 развити, већ када ће се развити... Боинг 787-10 је продужена варијанта Боинга 787-9, са већим већи долетом, више седишта и више простора за терет.“[190] Закључно са фебруаром 2020. године, произведено је око 60 примерака верзије 787-10.[191]

Остали предлози

[уреди | уреди извор]

Иако то још није најављено, од Боинга се очекује да за 10 до 15 година развије теретну варијанту, као што је учињено са свим претходним моделима овог произвођача.[192] Ако то америчка влада буде затражила, Боинг ће произвести Дримлајенр који би био следећи амерички председнички авион Боинг VC-25 и постао нови „Air Force One“.[193] Првобитно је најављивано да је могућа замена Ербас А380, међутим, европски произвођач је одбио да учествује на тендеру, тако да је Боинг остао једини избор. Поред модела 787, могућа је и замена најновије варијанте из породице 747, Боинг 747-8.

Наруџбине и испоруке

[уреди | уреди извор]

Први Боинг 787 је испоручен Ол нипон ервејзу 26. октобра 2011. године. Највеће поруџбине су пристигле од Ол нипон ервејза (83), међународне финансијске закупне корпорације (74) и од Етихад ервејза који је поручио 71 примерак.

Поруџбине и испоруке Боинга 787 по варијантама авиона
Број поруџбина Број испорука
787-8 661 375
787-9 1009 556
787-10 212 61
Укупно 1882 992
Наруџбине и испоруке по годинама
2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Укупно
Поруџбине 56 235 157 369 93 -59 -4 13 -12 182 41 71 12 1.154
Испоруке - - - - - - - 3 46 65 114 135 40 403

Поруџбине и испоруке Боинга 787 (по годинама):

Оператери

[уреди | уреди извор]
Авио-компанија Улазак у службу Ливерија авио-компаније Авио-компанија Улазак у службу Ливерија авио-компаније
Ол нипон ервејз 26. октобар 2011.[194]
Аеромексико 24. септембар 2013.[195]
Џапан ерлајнс 1. мај 2012.[196]
Ројал Брунеј ерлајнс 18. октобар 2013.[197]
Итиопијан ерлајнс 16. август 2012.[198]
Џетстар ервејз 13. новембар 2013.[199]
Ер Индија 19. септембар 2012.[200]
Џетерфлај 8. децембар 2013.[201]
ЛАН ерлајнс 1. октобар 2012.[202]
Ер Канада 23. мај 2014.[203]
Катар ервејз 5. октобар 2012.[204]
Кенија ервејз 4. јун 2014.[205]
Јунајтед ерлајнс 10. октобар 2012.[206]
Аркефлај 8. јун 2014.[207]
ЛОТ пољске авио-линије 10. новембар 2012.[208]
Тај ервејз интернашонал 25. јул 2014.[209]
Чајна садерн ерлајнс 7. јун 2013.[210]
Ер Нови Зеланд 9. август 2014.[211]
Томсон ервејз 21. јун 2013.[212]
Ројал Џорданијан 1. септембар 2014.[213]
Норвиџан ер шатл 4. јул 2013.[214]
Сјамен ерлајнс 3. септембар 2014.[215]
Хајнан ерлајнс 8. јул 2013.[216]
Верџин Атлантик 28. октобар 2014.[217]
Бритиш ервејз 9. август 2013.[218]
Авијанка 16. јануар 2015.[219]
Етихад ервејз 1. фебруар 2015.[220]
Scoot 5. фебруар 2015.[221]
Азербејџан ерлајнс 1. март 2015.[222]
Американ ерлајнс 7. мај 2015.[223]
Вијетнам ерлајнс 4. август 2015.[224]
Оман ер 17. октобар 2015.[225]
КЛМ 23. новембар 2015.[226] није доступна Саудија 11. март 2016.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Шема Боинга 787.
Модел 787-8 787-9
Посада пилотске кабине 2
Број седишта 234 (у 3 путничке класе)
264 (у 2 путничке класе)		 250–290
280 (у 3 путничке класе)
Дужина 56,7 m 62,8 m
Распон крила 60 m
Површина крила 325 m²
Стрела крила 32.2°
Висина 16.9 m
Димензије трупа Ширина: 5,77 m / Висина: 5,97 m
Максимална ширина кабине 5,49 m
Теретни капацитет 137 m³
28× LD3 палета
или 9x (88x125) палета
или 8x (96x125) палета + 2x LD3 палете

172 m³
36× LD3 палета
или 11x (88x125) палета
или 11x (96x125) палета

Максимална полетна маса 228.000 kg 251.000 kg
Максимална тежина при слетању 172.000 kg 193.000 kg
Максимална тежина без горива 161.000 kg 181.000 kg
Тежина празног авиона 110.000 kg 115.000 kg
Брзина крстарења 913 km/h на 10,700 m
Максимална брзина 954 km/h на 10,700 m
Долет, при максималној тежини 13.630 km[227] 14.150 km[227]
Полетна стаза
при максималној полетној тежини 		3.100 m
Максималан капацитет горива 126.920 L 138.700 L
Висина крстарења 13.100 m
Мотори (×2) Џенерал Електрик ЏЕнкс или Ролс-Ројс Трент 1000
Потисак (×2) 280 kN 320 kN

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Boeing Receives FAA Approval To Fly Advanced Navigation Procedures On 787”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2013. 
  2. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 787 Dreamliner - Background”. Приступљено 13. 11. 2012. 
  3. ^ „fsims.faa.gov” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 11. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2012. 
  4. ^ „Boeing: Boeing Gives the 7E7 Dreamliner a Model Designation”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2013. г. Приступљено 13. 11. 2012. 
  5. ^ „Boeing: Boeing Celebrates the Premiere of the 787 Dreamliner”. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2012. 
  6. ^ „active.boeing.com”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2018. г. Приступљено 24. 8. 2013. 
  7. ^ „Boeing 787 Dreamliner - Sathiyam TV - Sathiyam TV”. Приступљено 24. 8. 2013. [мртва веза]
  8. ^ „Први комерцијални лет Дримлајнера слетео у Хонгконг”. ksdk.com. 26. 10. 2011. Архивирано из оригинала 03. 01. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2012. 
  9. ^ „Boeing Frontiers Online”. Приступљено 14. 11. 2012. 
  10. ^ „Forbes » Please Log In”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2012. 
  11. ^ „Boeing news | History of the Boeing 787 | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 14. 11. 2012. 
  12. ^ „Boeing Frontiers Online”. Приступљено 14. 11. 2012. 
  13. ^ „Boeing: Boeing Achieves 787 Power On”. Приступљено 14. 11. 2012. 
  14. ^ „Daydream believer: How different is the Boeing 787?”. Приступљено 14. 11. 2012. 
  15. ^ „Boeing Frontiers Online”. Приступљено 14. 11. 2012. 
  16. ^ „Boeing: Boeing Launches 7E7 Dreamliner”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  17. ^ а б „Dream start”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2015. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  18. ^ „The Dream of Composites | Articles | R&D Magazine”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  19. ^ „www.aviationweek.com”. Приступљено 15. 11. 2012. [мртва веза]
  20. ^ „Boeing boosts aircraft prices 5,5% on rising cost of labor, materials | ATWOnline”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  21. ^ „Boeing: Future of Flight Aviation Center & Boeing Tour”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2012. г. Приступљено 26. 11. 2012. 
  22. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Приступљено 26. 11. 2012. 
  23. ^ „Boeing's big dream - (1) - FORTUNE”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2012. г. Приступљено 26. 11. 2012. 
  24. ^ „Boeing unveils 787 Dreamliner; Airbus sends congrats - USATODAY.com”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г. Приступљено 26. 11. 2012. 
  25. ^ а б в г д ђ е „Boeing 787 Dreamliner - program supplier guide”. Приступљено 29. 11. 2012. 
  26. ^ „Business & Technology | Boeing shares work, but guards its secrets | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 29. 11. 2012. 
  27. ^ „Boeing: Boeing Names Toray Industries, Inc., to 7E7 Team”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2012. 
  28. ^ „Boeing chief: 787 still on schedule | Boeing | Seattle News, Weather, Sports, Breaking News | KOMO News”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  29. ^ „Boeing to deliver test 787s to its customers - FT.com”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  30. ^ „Boeing: Boeing Celebrates the Premiere of the 787 Dreamliner”. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  31. ^ „Boeing 787 first flight suffers two-month delay”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  32. ^ „Boeing: Boeing Revises 787 First Flight and Delivery Plans; Adds Schedule Margin to Reduce Risk of Further Delays”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2011. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  33. ^ „Boeing: Final Assembly Begins on Another Boeing 787 Dreamliner”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2011. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  34. ^ „Boeing Delays 787's First Flight to November-December (Update4) - Bloomberg”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  35. ^ „Boeing Delays Deliveries of 787 - New York Times”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  36. ^ „Boeing: Boeing Reschedules Initial 787 Deliveries and First Flight”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2011. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  37. ^ „Boeing to Delay Deliveries of Jetliner: Financial News - Yahoo! Finance”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  38. ^ „787 Program Chief Replaced at Boeing - New York Times”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  39. ^ „Boeing: Boeing Shifts Schedule for 787 First Flight”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2008. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
  40. ^ „Boeing Sets Deal to Buy a Dreamliner Plant - WSJ.com”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  41. ^ „787 variants delayed to at least 2012”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  42. ^ „Boeing news | Boeing finds problems with fasteners on 787 test planes | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  43. ^ „Boeing Reviews Dreamliner Schedule for More Delays (Update2) - Bloomberg”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  44. ^ „Boeing confirms 787 first flight pushed back to 2Q 2009”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  45. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 787 Home”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  46. ^ „United may seek damages for 787 delays - Puget Sound Business Journal”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  47. ^ „Govt approves Air India compensation package for Dreamliner delay - NDTVProfit.com”. Приступљено 15. 11. 2012. 
  48. ^ „European and US regulators certify Trent 1000 for Boeing 787”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  49. ^ „Boeing performs crash test on 787 fuselage section | Boeing | Seattle News, Weather, Sports, Breaking News | KOMO News”. Архивирано из оригинала 26. 01. 2010. г. Приступљено 18. 11. 2012. 
  50. ^ а б „Design News - Features - Boeing Performs Crash Test on 787 Dreamliner”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2011. г. Приступљено 18. 11. 2012. 
  51. ^ „Design News - Features - Announcement of Boeing Fuselage Crash Test Results”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2011. г. Приступљено 18. 11. 2012. 
  52. ^ „More Boeing 787 Woes as Qantas Drops Order - Businessweek”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  53. ^ „Boeing news | Fired engineer calls 787's plastic fuselage unsafe | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  54. ^ „GEnx-1B Engine Receives FAA Certification | Press Release”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2012. 
  55. ^ „Boeing: Boeing Completes 787 Dreamliner 'High Blow' Test”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  56. ^ „Boeing: FAA Approves Boeing 787 Dreamliner Maintenance Program”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  57. ^ „Boeing: Boeing 787 Dreamliner Moves to Flight Line for Testing”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2009. г. Приступљено 18. 11. 2012. 
  58. ^ „Bernstein Research sees further 787 delays, bigger range shortfall | ATWOnline”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  59. ^ „Boeing confirms 787 weight issues”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  60. ^ „Concerns raised over expected 787 range shortfall”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  61. ^ „Shanghai casts doubt over early 787 delivery slots”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  62. ^ „Boeing Postpones 787 First Flight - Jun 23, 2009”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  63. ^ „Design News - Engineering Materials - Dreamliner 787 Composites Approach Takes Another Big Hit”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2012. 
  64. ^ „Boeing news | Boeing 787 wing flaw extends inside plane | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  65. ^ „Boeing Announces New 787 Schedule and Third-Quarter Charge - Aug 27, 2009”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  66. ^ „Boeing news | Boeing still sure delayed 787 will be profitable | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  67. ^ „Boeing illegally put second 787 line in S.C., complaint says - seattlepi.com”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  68. ^ „PICTURES & VIDEO: Boeing clears 787 to fly 15 December”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  69. ^ „787 approaches final gauntlet testing”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  70. ^ „Boeing Completes 787 Dreamliner High-Speed Taxi Test - Dec 12, 2009”. Приступљено 18. 11. 2012. 
  71. ^ „BREAKING: VIDEO & PICTURES: Boeing 787 Dreamliner lifts off on maiden flight”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  72. ^ „Boeing completes 787 maiden sortie”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  73. ^ „BBC News - Boeing 787 Dreamliner completes its maiden flight”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  74. ^ „Second Boeing 787 Dreamliner Completes First Flight - Dec 22, 2009”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  75. ^ „FlightAware ✈ Boeing #2 ✈ 22-Dec-2009 ✈ KPAE - KBFI Flight Tracker”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  76. ^ „787flighttest.com”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  77. ^ „Boeing completes 787 flutter and ground effects testing”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  78. ^ „Boeing Completes Ultimate-Load Wing Test on 787 - Mar 28, 2010”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2012. г. Приступљено 27. 12. 2012. 
  79. ^ „Boeing 787 Passes Incredible Wing Flex Test | Autopia | Wired.com”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  80. ^ „Boeing's Dreamliner Lags Testing Schedule - WSJ.com”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  81. ^ „Boeing Confirms Success on 787 Wing, Fuselage Ultimate Load Test - Apr 07, 2010”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  82. ^ „Boeing 787 in hot/cold testing in Florida - UPI.com”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  83. ^ „787flighttest.com”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  84. ^ „VIDEO: GEnx powered 787 completes maiden flight”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  85. ^ „Horizontal stabiliser gaps force 787 inspections and reduced flight envelope”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  86. ^ а б „Boeing 787 Withstands Lightning Strike | Autopia | Wired.com”. Приступљено 27. 12. 2012. 
  87. ^ „BBC News - Dreamliner lands at Farnborough”. Приступљено 28. 12. 2012. 
  88. ^ „Rolls-Royce Test-Bed Blowout Shuts Site Used for Boeing, Airbus - Bloomberg”. Приступљено 28. 12. 2012. 
  89. ^ „Lack of production engine for Airplane Nine drives 787 delay”. Приступљено 28. 12. 2012. 
  90. ^ „BBC News - Boeing delays delivery of 787 aircraft until next year”. Приступљено 28. 12. 2012. 
  91. ^ „Boeing faces claim on 787 delays; sixth flight test aircraft won't fly until September | ATWOnline”. Приступљено 28. 12. 2012. 
  92. ^ „787 flight test fleet to expand | ATWOnline”. Приступљено 28. 12. 2012. 
  93. ^ „Sixth Boeing 787 Makes First Flight, Testing Program Making Good Progress - Oct 4, 2010”. Приступљено 28. 12. 2012. 
  94. ^ „JAL hit by further 787 delivery delay”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  95. ^ „Boeing faces prospect of further 787 delay”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  96. ^ „Business & Technology | Electrical fire forces emergency landing of 787 test plane | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  97. ^ „787 electrical fire raises prospect of further delay”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  98. ^ „787s Grounded For A Day After Emergency Landing”. Архивирано из оригинала 30. 07. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2012. 
  99. ^ „Boeing 787 Fire Sparked by Stray Tool in Equipment Bay, La Tribune Reports - Bloomberg”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  100. ^ „Boeing Resumes 787 Flight Testing - Dec 23, 2010”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  101. ^ „787 flight tests resume, final schedule unclear”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  102. ^ „Boeing Sets 787 First Delivery for Third Quarter - Jan 18, 2011”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  103. ^ „Boeing expects first 787 delivery in the third quarter”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  104. ^ „PICTURE: Boeing passes 1,000 787 flights”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  105. ^ „All Nippon Airways starts week-long 787 validation”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  106. ^ „787flighttest.com”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  107. ^ „No split over similar-looking wingtips - FlightBlogger - Aviation News, Commentary and Analysis”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  108. ^ а б „Press Release – FAA Approves Production of Boeing 787 Dreamliner”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2012. 
  109. ^ „787 wins certification from FAA and EASA”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  110. ^ „Boeing 787 Dreamliner makes first-ever biofuel-powered Pacific crossing”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  111. ^ „Press Release – FAA Approves Production of Boeing 787 Dreamliner”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2011. г. Приступљено 19. 11. 2012. 
  112. ^ „Boeing illegally put second 787 line in S.C., complaint says - seattlepi.com”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  113. ^ „Boeing debuts first 787 Dreamliner made in South Carolina | Reuters”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. Приступљено 19. 11. 2012. 
  114. ^ „Boeing formally delivers first 787 to ANA”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  115. ^ „Boeing, ANA Complete Contractual Delivery of First 787 Dreamliner - Sep 25, 2011”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  116. ^ „First delivered Boeing 787 takes off for Japan | Reuters”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2011. г. Приступљено 19. 11. 2012. 
  117. ^ „The Seattle Times | News, sports, weather, events in the Northwest”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  118. ^ а б „Dreamliner carries its first passengers and Boeing's hopes | Reuters”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2015. г. Приступљено 19. 11. 2012. 
  119. ^ „BBC News - Boeing's Dreamliner completes first commercial flight”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  120. ^ „Frankfurt - Haneda and European connection timetable｜ANA”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  121. ^ „Boeing 787 Dreamliner Sets Speed, Distance Records - Dec 8, 2011”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  122. ^ „Boeing Announces Next Segment of 787 Dream Tour - Feb 22, 2012”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  123. ^ „Boeing's New Airplane - Boeing 787 Dreamliner Dream Tour”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2012. г. Приступљено 19. 11. 2012. 
  124. ^ „Boeing Announces 787 Dream Tour - Nov 23, 2011”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  125. ^ „All Nippon Airways | Airline Reporter”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  126. ^ „Rave reviews for Boeing's 787 | The Australian”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  127. ^ „FARNBOROUGH: Qatar unveils first 787 at show”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  128. ^ „NTSB urges grounding for certain GEnx-powered 787 and 747-8s”. Приступљено 19. 11. 2012. 
  129. ^ „The Boeing 787 Dreamliner: Composites on Trial Part II”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 24. 11. 2012. 
  130. ^ „Boeing: Commercial Airplanes -- 787 Dreamliner -- Program Fact Sheet”. Приступљено 24. 11. 2012. 
  131. ^ а б „www.afmc.org.cn” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 11. 2012. г. Приступљено 24. 11. 2012. 
  132. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 787 Dreamliner - Background”. Приступљено 24. 11. 2012. 
  133. ^ а б „www.boeing.com” (PDF). Приступљено 29. 12. 2012. 
  134. ^ „AERO - 787 No-Bleed Systems”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  135. ^ „787 integrates new composite wing deicing system : CompositesWorld”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  136. ^ „Universal-type gust alleviation system for aircraft - Grumman Aerospace Corporation”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  137. ^ „eNGENUITY Technologies Inc. - FAQ”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2004. г. Приступљено 29. 12. 2012. 
  138. ^ „Boeing: Boeing Unveils 787 Dreamliner Flight Deck”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2007. г. Приступљено 29. 12. 2012. 
  139. ^ „NASA Orion crew vehicle will use voice controls in Boeing 787-style Honeywell smart cockpit”. Приступљено 29. 12. 2012. 
  140. ^ „Internet Archive Wayback Machine” (PDF). Приступљено 2. 12. 2012. 
  141. ^ „The 787: A catalyst for change in the MRO industry - Airline Fleet Management”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2012. 
  142. ^ „Boeing: Boeing Testing Sample Sonic Cruiser Fuselage”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2008. г. Приступљено 2. 12. 2012. 
  143. ^ „Boeing: Development Work on Boeing 787 Noses Ahead”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2010. г. Приступљено 2. 12. 2012. 
  144. ^ „www.boeing.com” (PDF). Приступљено 2. 12. 2012. 
  145. ^ „C-17 Globemaster III”. Приступљено 2. 12. 2012. 
  146. ^ „Boeing news | Fired engineer calls 787's plastic fuselage unsafe | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 2. 12. 2012. 
  147. ^ „Dan Rather Reports - Boeing 787 composite concerns (1 of 4) - YouTube”. Приступљено 2. 12. 2012. 
  148. ^ „The 787 Encounters Turbulence - Businessweek”. Приступљено 2. 12. 2012. 
  149. ^ „More Boeing 787 Woes as Qantas Drops Order - Businessweek”. Приступљено 2. 12. 2012. 
  150. ^ „787 Issue With The Composite Materials In Wings — Civil Aviation Forum | Airliners.net”. Приступљено 2. 12. 2012. 
  151. ^ „Airbus to use composites - seattlepi.com”. Приступљено 2. 12. 2012. 
  152. ^ „www.boeing.com” (PDF). Приступљено 2. 12. 2012. 
  153. ^ „Boeing coining plan for composite parts - Chicago Tribune”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 2. 12. 2012. 
  154. ^ „GR & Boeing Demo. Quiet Technology”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2007. г. Приступљено 24. 11. 2012. 
  155. ^ „Dreamliner Being Designed for Environmental Performance.”. Приступљено 24. 11. 2012. 
  156. ^ „What's new, different about the 787 | HeraldNet.com - Work”. Приступљено 24. 11. 2012. 
  157. ^ „Boeing 787-8 Dreamliner”. Приступљено 24. 11. 2012. 
  158. ^ „www.boeing.com” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 11. 2006. г. Приступљено 20. 11. 2012. 
  159. ^ „Boeing details 787 improvements - seattlepi.com”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  160. ^ „A330 Family: A330-200, A330-300 - A330 photos, pictures, A330 videos, A330 3D view | Airbus | Airbus, a leading aircraft manufacturer”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 20. 11. 2012. 
  161. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  162. ^ „A survey of the best airline economy seats, widest seats in economy class with the most leg room, most legroom in economy, premium economy seat width chart, seat pitch, seat recline, angle of recline, Cathay Pacific economy class review, Singapore Airlines economy class seats, SIA A380, CX, British Airways, Emirates, THAI Airways, Airbus A380 seats, B777 seats, B747 seats, A777 seats, by Vijay Verghese, and more from Smart Travel Asia and Dancing Wolf Media.”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  163. ^ „Anthropometry and Ergonomics in Airline Seating”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2012. г. Приступљено 20. 11. 2012. 
  164. ^ а б „Aerospace Notebook: More seats sought on 787 - seattlepi.com”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  165. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  166. ^ „Boeing 787 Dreamliner Has Big, Electronically Dimmable Windows”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  167. ^ „Qantas deal sees launch of 787-9”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  168. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  169. ^ а б в „Dreamliner designed so fliers can breathe easy - USATODAY.com”. Приступљено 20. 11. 2012. 
  170. ^ „Boeing: Boeing 7E7 Offers Preferred Cabin Environment, Study Finds”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2011. г. Приступљено 20. 11. 2012. 
  171. ^ „designnews.com - welcome billboard”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2012. 
  172. ^ „Боинг: Цивилни путнички авиони - Боинг 787 - Карактеристике”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  173. ^ „Наруџбине и испоруке Боинга 787 - active.boeing.com”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2018. г. Приступљено 28. 10. 2012. 
  174. ^ а б в „Boeing: Commercial Airplanes - 787-9 Dreamliner - Fact Sheet”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  175. ^ „Boeing delays first 747-8I and 787-9 deliveries”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  176. ^ „Boeing clears firm configuration hurdle for 787-9”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  177. ^ „Boeing reaffirms 787-9 EIS”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  178. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 787 Dreamliner - Technical Characteristics - Boeing 787-3 Dreamliner”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2007. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  179. ^ „Kangaroo hop”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  180. ^ „Comments on Congestion and Delay Reduction at Chicago O'Hare International Airport”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  181. ^ „787 variants delayed to at least 2012”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  182. ^ „ANA abandons 787-3”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  183. ^ „Business & Technology | Boeing will likely scrap 787-3 | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  184. ^ „Boeing news | Boeing raises aircraft prices 5.2%, cancels short-haul 787 | Seattle Times Newspaper”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  185. ^ „Everett work force for 787 pegged at 1,000 - seattlepi.com”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  186. ^ „Boeing looks at larger Dreamliner to meet Emirates, BA requirements | ATWOnline”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  187. ^ „Boeing bullish on 787-10, Dreamliner production | ATWOnline”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  188. ^ „Boeing: Boeing Highlights Progress on First 787, Subsequent Airplanes”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  189. ^ „Boeing Blog: Randy's Journal: Dash 10”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  190. ^ „Boeing to Offer Larger Version of 787 Dreamliner - WSJ.com”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  191. ^ „Boeing: Commercial”. www.boeing.com. Приступљено 2021-02-07. 
  192. ^ „Боингови представници кажу: Карго верзије неће бити за још 10-15 година.”. Приступљено 27. 10. 2012. 
  193. ^ „Следећи Air Force One: Боинг 787 замењује председнички авион. - Popular Mechanics”. Приступљено 27. 10. 2012. 
  194. ^ „Dreamliner carries its first passengers and Boeing's hopes | Reuters”. Reuters. Архивирано из оригинала 28. 09. 2015. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  195. ^ „Aeromexico Operates its First Flight from New York City to Mexico City... - NEW YORK, Sept. 24, 2013 /PRNewswire/”. Приступљено 13. 3. 2014. . Prnewswire.com (2013-09-24)
  196. ^ „Mar 21, 2012 JAL Announces Delivery Date of its First 787 Dreamliner, Reveals Cabin Interior”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  197. ^ „Dreamliner's maiden flight to Singapore”. The Borneo Post. 19. 10. 2013. Приступљено 20. 10. 2013. 
  198. ^ „Ethiopian receives first 787”. Приступљено 1. 11. 2012. 
  199. ^ „First flight for Jetstar's Boeing 787 Dreamliner”. Australian Business Traveller. 13. 11. 2013. Приступљено 13. 11. 2013. 
  200. ^ „Air India receives third Boeing 787 Dreamliner - Business News - IBNLive”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  201. ^ „Jetairfly B787 Dreamliner allows for unique flight”. flightlevel.be. 10. 12. 2013. Приступљено 14. 12. 2013.  (in Dutch)
  202. ^ „Boeing Celebrates Delivery of LAN Airlines' first 787 Dreamliner - Yahoo! Finance”. Приступљено 1. 11. 2012. [мртва веза]
  203. ^ „Air Canada Prepares for First 787 Service”. 20. 5. 2014. Приступљено 21. 5. 2014. 
  204. ^ „First 787 Dreamliner is delivered to Qatar”. Reuters. Архивирано из оригинала 09. 10. 2012. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  205. ^ „Kenya: KQ Dreamliner Starts Nairobi-Paris Service”. allAfrica. 4. 6. 2014. Приступљено 5. 6. 2014. 
  206. ^ „United Hub - First 787 Dreamliner is delivered to United - News”. Приступљено 1. 11. 2012. [мртва веза]
  207. ^ „PHTFK/Boeing 787-8 Dreamliner”. flightradar24.com. 8. 6. 2014. Приступљено 9. 6. 2014. 
  208. ^ „LOT Polish Airlines Boeing 787 European Operations Dec 2012 – Jan 2013 | Airline Route – Worldwide Airline Route Updates”. Приступљено 17. 11. 2012. 
  209. ^ „HSTQA”. Flightradar24. 25. 7. 2014. Приступљено 31. 7. 2014. 
  210. ^ „China Southern operates first 787 flight”. FlightGlobal. 7. 6. 2013. Приступљено 14. 12. 2013. 
  211. ^ „Air New Zealand operates first 787 service”. Australian Aviation. 9. 8. 2014. Приступљено 10. 8. 2014. 
  212. ^ Calder, Simon (21. 6. 2013). „Boeing 787 Dreamliner launch: 300 passengers enjoy surprise flight as the future of aviation arrives at Gatwick”. London: independent.co.uk. Приступљено 21. 6. 2013. 
  213. ^ „RJ's first 787 on its inaugural flight to London Heathrow”. centreforaviation.com. Приступљено 3. 9. 2014. 
  214. ^ „Slik er det å fly Dreamliner”. vg.no. 6. 7. 2013. 
  215. ^ „B-2768: Boeing 787-8 Dreamliner”. flightradar24.com. Приступљено 3. 9. 2014. 
  216. ^ L_3105 (8. 7. 2013). „[人民日报]海航迎来首架波音787客机-海南视窗-人民网”. Hi.people.com.cn. Архивирано из оригинала 23. 07. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  217. ^ „Virgin Atlantic flies first Boeing 787-9 Dreamliner”. kgsn.tv. Архивирано из оригинала 28. 10. 2014. г. Приступљено 28. 10. 2014. 
  218. ^ „British Airways Launches Boeing 787 Passenger Operations :: Routesonline”. Приступљено 8. 11. 2013. 
  219. ^ Primer vuelo Dreamliner de Avianca - Empresas - ELTIEMPO.COM
  220. ^ „Etihad Airways Launches First B787 Dreamliner Flight”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2015. г. Приступљено 1. 2. 2015. 
  221. ^ „Dreamliner arrival heralds new dawn for Scoot | Travel Daily Asia[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2015. г. Приступљено 08. 02. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  222. ^ „AZAL starts using Boeing-787 for flight Baku-Istanbul-Baku”. ABC.AZ. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2015. 
  223. ^ „American Airlines Dreamliner Takes Flight”. RTT News. 7. 5. 2015. Приступљено 7. 5. 2015. 
  224. ^ „PICTURES: Vietnam Airlines' first 787-9 arrives in Hanoi”. flightglobal. 4. 8. 2015. Приступљено 4. 8. 2015. 
  225. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2015. г. Приступљено 09. 11. 2015. 
  226. ^ „KLM gets its first Boeing 787 Dreamliner”. USA Today. 
  227. ^ а б „Boeing revises "obsolete" performance assumptions”. Flightglobal.com. 3. 8. 2015. Приступљено 3. 8. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Боинг 787 Дримлајнер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боинг_787_Дримлајнер&oldid=28463467”