Борислав Џаковић
Борислав Џаковић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Борислав Џаковић | ||
Датум рођења | 24. октобар 1947. | ||
Место рођења | Мостар, ФНРЈ | ||
Датум смрти | 28. јун 2019.71 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, Србија | ||
Држављанство | Србија | ||
Информације о каријери | |||
Проф. каријера | 1973—2010 | ||
Позиција | тренер | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1962—1967 | Локомотива Мостар | ||
Тренерска каријера | |||
1973—1982 1982—1984 1984—1987 1987—1989 1989 1990—1992 1993—1994 1994—1995 1995—1996 1998 2003—2006 2009—2010 |
22. децембар Нови Београд Партизан Слобода Тузла Шибенка Борац Бања Лука Слобода Тузла ЕНАД Никозија Партизан Црвена звезда Црвена звезда Слобода Тузла Борац Нектар | ||
Награде | |||
| |||
Борислав Џаковић (Мостар, 24. октобар 1947 — Београд, 28. јун 2019) био је југословенски и српски кошаркашки тренер.[2]
Каријера
[уреди | уреди извор]Џаковић је рођен у Мостару, где је провео играчку каријеру наступајући за екипу мостарске Локомотиве од 1962. до 1967. године.[3]
Тренерску каријеру је започео у КК 22. децембар из Београда, а у два наврата је предводио и КК Партизан. У свом првом мандату, током сезона 1982/83 и 1983/84. Џаковић је 1983. године проглашен за најбољег тренера сезоне у СФРЈ, да би са црно-белима у сезони 1994/95. освојио дуплу круну у СР Југославији.[4] Након те сезоне, Џаковић је освојио још једно признање за најбољег тренера сезоне.
Осим у Партизану и КК 22. децембар, Џаковић је радио и у три наврата као тренер Слободе из Тузле, коју је два пута уводио у прву лигу велике Југославије а успео је и 1992. године да је уведе у плеј-оф бивше ЈУБА лиге што је био велики подвиг. Радио је још у Шибенки, Црвеној звезди, кипарском Енаду, бањалучком Борцу.
Први пут је Џаковић сео на клупу бањалучког Борца 1989. године и предводио је тадашњу генерацију ”црвено-плавих” у првом делу сезоне у Републичкој лиги БиХ, те тако постао први тренер ван града на Врбасу који је командовао кошаркашима Борца.[5] У Бањалуку се вратио 20 година касније, у сезони 2009/10,[6] када је тренирао тадашњи Борац Нектар, настао на темељима КК Нектар који је био развојни тим изворног и горе поменутог Борца.
На клупи Црвене звезде седео је у два наврата, у сезонама 1995/96, 1996/97, као и током 1998. године. Укупно 54 пута је седео на клупи београдских црвено-белих.[7]
Такође је освојио златну медаљу са националним тимом на Балканским играма 1986. године.
Био је руководилац и тренер на међународном кошаркашком кампу „Проф. Александар Ацо Николић” на Златибору.[1] У јануару 2014. је постављен за координатора младих селекција КК Металац из Ваљева.[8] У јануару 2019. године, је био постављен за саветника у македонском клубу КК Охрид.[9]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Партизан
[уреди | уреди извор]- Првенство СР Југославије (1): 1994/95.
- Куп СР Југославије (1): 1994/95.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Борислав Џаковић”. www.zlatiborbasket.rs. Архивирано из оригинала 17. 08. 2014. г. Приступљено 10. 2. 2009.
- ^ „Preminuo košarkaški trener Borislav Džaković”. b92.net. Приступљено 29. 6. 2019.
- ^ „Borislav-Boro Džaković: Mostar i BiH su nepresušni izvori sportskih talenata”. novasloboda.ba. Архивирано из оригинала 22. 08. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2015.
- ^ „IN MEMORIAM: Borislav Bora Džaković”. kkpartizan.rs. Приступљено 29. 6. 2019.
- ^ „Преминуо Борислав Џаковић”. borac-sport.com. Приступљено 29. 6. 2019.
- ^ „Борислав Џаковић нови тренер Борца”. www.banjalukasport.com. Архивирано из оригинала 17. 08. 2014. г. Приступљено 10. 2. 2009.
- ^ „IN MEMORIAM: Борислав Бора Џаковић (1947-2019)”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 29. 6. 2019.
- ^ „Borislav Džaković vodi školu košarke Metalca”. vesti-online.com. Приступљено 18. 1. 2014.
- ^ „ISKUSTVO PRE SVEGA Džaković na mestu savetnika makedonskog Ohrida”. sport.blic.rs. Приступљено 9. 1. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]