Пређи на садржај

Вељко Булајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вељко Булајић
Вељко Булајић, 1969. године
Лични подаци
Датум рођења(1928-03-22)22. март 1928.
Место рођењаВилуси, Краљевина СХС
Датум смрти2. април 2024.(2024-04-02) (96 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Веза до IMDb-а

Вељко Булајић (Вилуси, 22. март 1928Загреб, 2. април 2024) био је југословенски редитељ, сценариста и глумац из Црне Горе, који је највећи део свог радног века провео у Загребу.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Вељко Булајић рођен је 22. марта у селу Вилуси, код Никшића, 1928. године од оца Миљка и мајке Љубице. Имао је и два брата Ђорђа и Стевана. Живели су у Сарајеву до избијања Другог светског рата, а потом су се вратили у родне Вилусе и већ 13. јула 1941. године придружили Партизанима.

Најстарији брат Ђорђе је погинуо у рату, а Стеван и Вељко су преживели, иако су и они били рањени. Булајић је гимназију завршио у Сарајеву. После рата нашао је место у Дому ЈНА у Загребу, где се дружио са млађим послератним интелектуалцима. Затим се заинтересовао за кинематографију и уписао филмску режију у Центро Спериментале у Риму. Дипломирао је 1959. године, асистирао великим редитељима попут Федерика Фелинија и Виторија де Сике и вратио се у Југославију.[2]

Редитељску каријеру започео је са два кратка филма: Камен и море и Брод луталица (1953). Први играни филм Влак без возног реда (о послератним миграцијама становништва) снимио је 1959. године. Рад је награђен са две Златне арене и наградама Славица и Јелен у Пули, као и наградом Града Загреба.

После тога је режирао филм Рат (1960), визија ратне катастрофе, награђен Златном и Сребрном ареном у Пули. Булајић је постигао велики успех филмом Узаврели град (1961), о животу у новом индустријском центру, који је награђен Златном ареном у Пули.

Булајић је аутор чији су филмови постигли највећи успех код домаћих и страних гледалаца. Козара, Влак без возног реда, Сарајевски атентат заједно са Битком на Неретви налазе се на врху листе најгледанијих филмова у бившој Југославији. Ова четири филма приказана су у многим земљама, што су југословенске власти подстицале из политичких и идеолошких разлога. Међутим, његови филмови су доносили и велику зараду.

Скопље 63, дугометражни документарни филм, приказан је на свим телевизијама у свету и донео је Булајићу престижну Унескову награду Калинга за „врхунско достигнуће у области уметности и науке”.

Вељко Булајић добитник је Златног лава у Венецији, Златне нимфе у Монте Карлу, награде за режију у Сан Себастијану и Њу Делхију, златне медаље на Међународном филмском фестивалу у Москви, међународне награде критике Цидалц, Златни клас, награда за најбољи филм у Ваљадолиду, неколико награда публике као и још неколико награда. На Филмском фестивалу у Пули награђен је са неколико Златних арена за најбоље филмове и најбољу режију, а Америчка академија наука и уметности номиновала је његов филм Битка на Неретви за Оскара.

Одлуком Фестивала медитеранских земаља у Риму, Булајић је награђен Наградом за животно дело 2013. године, након што је у римској Палати филма приказан његов филм Либертас о животу и делу писца Марина Држића. Награду му је уручио Франко Неро, звезда његовог филма Битка на Неретви из 1969. године.

Преминуо је у Загребу, 2. априла 2024. године.[3]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Подржавао је Мила Ђукановића на председничким изборима.[4]

Филмови које је режирао Вељко Булајић
Год. Назив Жанр Награда
1959. Влак без возног реда драма Златна арена
1960. Рат драма
1961. Узаврели град драма
1962. Козара ратни-партизански
1966. Поглед у зјеницу сунца драма
1969. Донатор драма
1969. Битка на Неретви ратни-партизански номинација за Оскар
1975. Сарајевски атентат историјска драма номинација за Оскар
1979. Човјек кога треба убити номинација за Оскар
1981. Високи напон номинација за Оскар
1983. Велики транспорт ратни-партизански
1986. Обећана земља драма
2006. Либертас драма

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Filmski programi
  2. ^ „Veljko Bulajić”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-02-05. 
  3. ^ Preminuo čuveni jugoslovenski reditelj („B92”, 3. април 2024)
  4. ^ Милановић, Озрен. „Вељко Булајић објаснио зашто подржава Мила Ђукановића у другом изборном кругу”. Politika Online. Приступљено 2024-02-06. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]