Докторско суђење
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Суђење нацистичким лекарима | |
---|---|
Део серије о нацизму |
Нацизам |
---|
Докторско суђење, званично Сједињене Америчке Државе против Карла Бранта, и осталих (енгл. United States of America v. Karl Brandt, et al., 9. децембар 1946 — 20. август 1947) било је суђење двадесет тројици оптужених, од којих су 20 били лекари, којима је на терет стављено вршење нехуманих експеримената, учествовање у масовним логорским егзекуцијама и другим ратним злочинима, завера за вршење ових дела и чланство у криминалног организацији СС-у (овакав статус СС-а резултат је пресуде у главном Нирнбершком процесу).
Поступак је водио Војни трибунал I - судије Волтер Билс, Харолд Себринг и Џонсон Крофорд, Виктор Сверинген као замена
Петорица оптужених су ослобођена, седморица су осуђена на смртну казну а остали су осуђени на затворске казне у распону од 10 година до доживотног затвора. Ово суђење имало је пресудан значај за настанак Нирнбершког кодекса.
Оптужница
[уреди | уреди извор]Оптужени су се суочили са четири оптужбе, укључујући:
- Завера да почине ратни злочини и злочини против човечности описани у тачкама 2 и 3;
- Ратни злочини: вршење медицинских експеримената без пристанка субјеката над ратним заробљеницима и цивилима окупираних држава, у оквиру којих су оптужени починили убиства, бруталности, окрутности, мучења, зверства и друге нечовечне акте. Такође, планирање масовних убистава ратних затвореника и цивила из окупираних држава, који су стигматизовани као стари, ментално оболели, неизлечиво болесни, деформисани, и тако даље, коришћењем гаса, смртоносних инјекција, и разних других средстава у домовима, болницама и азилима током Програма еутаназије, и учествовање у масовним убиствима логораша у концентрационим логорима.
- Злочини против човечности: чињење злочина описаних у тачки 2 и над немачким држављанима.
- Чланство у злочиначкој организацији, СС.
Трибунал је у великој мери одбацио оптужбу 1, уз образложење да та оптужба излази изван надлежности Трибунала.
О — оптужен К — оптужен и проглашен кривим
Име | Фотографија | Положај | Оптужбе | Пресуда и казна | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | 2 | 3 | 4 | ||||
Херман Бекер-Фрејсенг | Штабни лекар у Луфтвафеу (капетан, медицинска служба ваздухопловства); и начелник одељења за медицину у авијацији. | О | К | К | 20 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1961. | ||
Вилхелм Бајглбек | Лекар саветник у Луфтвафеу | О | К | К | 15 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1963. | ||
Курт Бломе | Заменик вође здравља Рајха (Reichsgesundheitsführer); и опуномоћеник за истраживање канцера у истраживачком савету Рајха. | О | О | О | Ослобођен на докторском суђењу али касније осуђен на 20 година од стране француских власти, умро 1969. | ||
Виктор Брак | Оберфирер у СС и штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС; главни административни официр у кабинету вође НСДАП-а (Oberdienstleiter, Kanzlei des Führers der NSDAP) | О | К | К | К | смрт | |
Карл Брант | Лични лекар Адолфа Хитлера; групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; комесар Рајха за здравље и санитацију (Reichskommissar für Sanitäts und Gesundheitswesen); члан Истраживачког савета Рајха (Reichsforschungsrat) | О | К | К | К | смрт | |
Рудолф Брант | Пуковник у Алгемајне СС; лични административни официр Хајнриха Химлера (Persönlicher Referent von Himmler); министарски саветник и начелник министарске канцеларије у Министарству унутрашњих послова Рајха. | О | К | К | К | смрт | |
Фриц Фишер | Штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену. | О | К | К | К | доживотни затвор, измењено у 15 година. Пуштен 1954, умро 2003. | |
Карл Гебхард | Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; лични лекар Хајнриха Химлера; главни лекар штаба лекара Рајха и полиције (Oberster Kliniker, Reichsarzt SS und Polizei); председник немачког црвеног крста | О | К | К | К | смрт | |
Карл Генцкен | Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; начелник медицинског одељења Вафен СС (Chef des Sanitätsamts der Waffen SS) | О | К | К | К | доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1954, умро 1957. | |
Зигфрид Хандлосер | Generaloberstabsarzt (генералпуковник медицинске службе); медицински инспектор армије (Heeressanitätsinspekteur); начелник медицинских служби оружаних снага (Chef des Wehrmachtsanitätswesens) | О | К | К | доживотни затвор. Измењено у 20 година. Пуштен и умро 1954. | ||
Валдемар Ховен | Хауптштурмбанфирер (капетан) Вафен СС и главни лекар у концентрационом логору Бухенвалд | О | К | К | К | смрт | |
Јоаким Мруговски | Оберфирер у Вафен СС; главни хигијеничар лекара рајха СС и полиције (Oberster Hygieniker, Reichsarzt SS und Polizei); начелник хигијенског института Вафен СС (Chef des Hygienischen Institutes der Waffen SS) | О | К | К | К | смрт | |
Херта Оберхојзер | Лекар у концентрационом логору Равензбрик и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену | О | К | К | 20 година затвора. Измењено у 10 година. Пуштена 1952, умрла 1978. | ||
Адолф Покорни | Лекар, специјалиста за кожне и венеричне болести | О | О | О | ослобођен | ||
Хелмут Попендик | Оберфирер у СС; начелник персоналног штаба лекара рајха СС и полиције (Chef des Persönlichen Stabes des Reichsarztes SS und Polizei) | О | О | О | К | 10 година затвора. Пуштен 1951, умро 1994. | |
Ханс Волфганг Ромберт | Лекар у Одељењу за медицину у авијацији у Немачком експерименталном институту за авијацију. | О | О | О | ослобођен. Умро 1981. | ||
Герхард Росе | Generalarzt Луфтвафеа (бригадни генерал медицинске службе ваздухопловства); начелник Одељења за тропску медицину и професор на институту Робрет Кох; саветник за хигијену тропске медицине начелника медицинске службе Луфтвафеа. | О | К | К | доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1955, умро 1992. | ||
Паул Рошток | Главни хирург хируршке клинике у Берлину; хируршки саветник у војсци; начелник канцеларије за медицинску науку и истраживање (Amtschef der Dienststelle Medizinische Wissenschaft und Forschung) подређену оптуженом Карлу Бранту, комесару Рајха за здравље и санитацију | О | О | О | ослобођен. Умро 1956. | ||
Зигфрид Руф | Начелник одељења за ваздухопловну медицину у немачком институту за експерименталну авијацију (Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt) и први поручник у медицинској служби авијације; наставио истраживање и објављивање радова из области авијације све до 1989[1] | О | О | О | ослобођен. Умро 1989. | ||
Конрад Шефер | Лекар у Институту за медицину у авијацији у Берлину | О | О | О | ослобођен | ||
Оскар Шредер | Generaloberstabsarzt (генералпуковник медицинске службе); начелник штаба Инспектората медицинске службе Луфтвафеа (Chef des Stabes, Inspekteur des Luftwaffe-Sanitätswesens); начелник Медицинске службе Луфтвафеа (Chef des Sanitätswesens der Luftwaffe) | О | К | К | Доживотни затвор, измењено у 15 година. Ослобођен 1954, умро 1958. | ||
Волфрам Зиверс | Штандартенфирер (пуковник) у СС; начелник друштва Аненербе и начелник његовог Института за војно научно истраживање (Institut für Wehrwissenschaftliche Zweckforschung); заменик шефа одбора директора Истраживачког савета Рајха. | О | К | К | К | смрт | |
Георг Аугуст Велц | Oberfeldarzt у Луфтвафеу; начелник Института за медицину у авијацији у Минхену. | О | О | О | ослобођен |
Осуђени на смрт су обешени 2. јуна 1948. у затвору Ландзберг у Баварској.
За неке, разлику између затворске и смртне казне је направило чланство у СС, „организацији која је пресудом Међународног војног трибунала проглашена криминалном“. Међутим, неки оптужени који су били чланови СС су добили затворске казне. Степен личног учешћа и/или командовања над умешаним групама је био значајан фактор у другим пресудама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ruff, Siegfried, et al. Sicherheit und Rettung in der Luftfahrt. Koblenz : Bernard & Graefe, c1989.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Hanauske-Abel, H. (1996). „Not a slippery slope or sudden subversion: German medicine and National Socialism in 1933”. British Medical Journal. 313 (7070): 1453—1463. ISSN 0959-8138. PMC 2352969 . PMID 8973235. doi:10.1136/bmj.313.7070.1453.(потребна претплата)
- Lifton-Robert, Robert J. (2000) [1st. Pub. 1986 London:Macmillan]. The Nazi Doctors: Medical Killing and the Psychology of Genocide. Basic Books. ISBN 978-0-465-04905-9.
- Pellegrino, E. (15. 8. 1997). „The Nazi Doctors and Nuremberg: Some Moral Lessons Revisited”. American College of Physicians. 127 (4): 307—308. PMID 9265432. doi:10.1059/0003-4819-127-4-199708150-00010 (неактивно 7. 1. 2010).(потребна претплата)
- Seidelman, W. (1996). „Nuremberg lamentation: for the forgotten victims of medical science”. British Medical Journal. 313 (7070): 1463—1467. ISSN 0959-8138. PMC 2352986 . PMID 8973236. doi:10.1136/bmj.313.7070.1463.(потребна претплата)
- Spitz, Vivien (2005). Doctors from Hell. Sentient Publications. ISBN 978-1-59181-032-2.
- Weindling, P.J. (2005). Nazi Medicine and the Nuremberg Trials: From Medical War Crimes to Informed Consent. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-3911-1.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Pages with DOIs inactive since 2010
- Војни судови
- Немачки злочини у Другом светском рату
- САД у Другом светском рату
- Историја САД (1945–1964)
- Суђења за Други светски рат
- Суђења у Немачкој
- Суђења у Сједињеним Америчким Државама
- Нацистички лекари
- Немачка у 1946.
- Немачка у 1947.
- Сједињене Америчке Државе у 1946.
- Сједињене Америчке Државе у 1947.
- Нирнберг
- Историја Баварске