Пређи на садржај

Д-8

С Википедије, слободне енциклопедије
Д-8

Д-8 оклопни аутомобил заробљен од Финаца.
Д-8 оклопни аутомобил заробљен од Финаца.

Основне карактеристике
Земља порекла СССР
Намена лака оклопна кола
Произвођач Ижорски завод
Почетак производње 1931-1932.
Повучен из употребе 1942.
Број примерака 28 (Д-8) + 34 (Д-12)
Брзина на путу 85 km/h
Досег 225 km
Димензије и маса
Дужина 3.54 m
Ширина 1.70 m
Висина 190 (Д-8)/210 (Д-12).52 m
Тежина 1.6 t
Опрема
Главно наоружање митраљез ДТ од 7.62 mm
Споредно наоружање само Д-12: митраљез Максим од 7.62 mm
Оклоп 3-7 mm
Снага (КС) 40 КС
Посада
Посада 2

Д-8 је први совјетски лаки оклопни аутомобил из периода пре Другог светског рата.

Историја

[уреди | уреди извор]

Обзиром на велике удаљености у Русији, не изненађује што су оклопна кола била популарна током грађанског рата и касније. Прва совјетска оклопна кола БА-27 направљена су 1928. у Ижорском заводу, комбинацијом шасије првог совјетског камиона Ф-15 (руска верзија камиона Фијат-15) и куполе првог совјетског тенка Т-18. Велики напредак у развоју оклопних кола у СССР настао је 1931. добијањем лиценце за производњу Фордових возила : Форд А теретни аутомобил и Форд АА камион 4x2 од 1.5 тоне. Производња ових возила почела је у фабрици "Горки Ауто Завод" (ГАЗ) у Нижњем Новгороду, као ГАЗ-А (Форд-А) и ГАЗ-АА (Форд-АА). Шасија аутомобила ГАЗ-А била је основа за развој лаких оклопних аутомобила: прва таква возила била су Д-8 и веома сличан Д-12, произведени у малом броју током 1931-1932, али их је убрзо заменило усавршеније возило ФАИ.[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Д-8 било је мало возило без куполе наоружано једним митраљезом ДТ калибра 7.62 mm, са двочланом посадом. Њихов оклоп од 6 mm давао је мало заштите, наоружање од само једног митраљеза било је слабо, а покретљивост ван пута била је ограничена погоном 4x2, док је недостатак радија отежавао извиђачку службу.

Унапређена верзија, Д-12, имала је отворен кров са још једним митраљезом (Максим), који је служио за ПВО.[1]

Д-8 коришћен је у Шпанском грађанском рату 1936-1939. као део совјетске војне помоћи, углавном као извиђачко возило, док су оба возила коришћена у Зимском рату 1939-1940. и у раним фазама Операције Барбароса.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Ness 2002, стр. 158–159

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 158—159. ISBN 978-000711228-9.