Пређи на садржај

Инђија

Координате: 45° 02′ 34″ С; 20° 04′ 27″ И / 45.042833° С; 20.074166° И / 45.042833; 20.074166
С Википедије, слободне енциклопедије
Инђија
Зграда општине, културни центар и аутлет-парк
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаИнђија
Становништво
 — 2022.24.450
 — густина584/km2
Географске карактеристике
Координате45° 02′ 34″ С; 20° 04′ 27″ И / 45.042833° С; 20.074166° И / 45.042833; 20.074166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина117 m
Површина44,6 km2
Инђија на карти Србије
Инђија
Инђија
Инђија на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22319
22320
Позивни број022
Регистарска ознакаIN / ИН

Инђија је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Сремском управном округу. Према попису из 2022. било је 24.450 становника.[1] Заједно са Србима, који чине етничку већину, на територији општине живе још Хрвати, Мађари, Словаци, Украјинци, Роми, Македонци, Русини, Руси, Бошњаци, Бугари, Чеси и други.

Град Инђија административно припада Сремском округу у Војводини. Инђија је железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга БеоградНови СадСуботица, те Београд—Стара ПазоваРумаСремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд—Нови Сад—Суботица—Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км. Од аеродрома Никола Тесла удаљена је око 40 km. Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22 °C, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 °C.

Географија

[уреди | уреди извор]
Инђија

Инђија се налази на јужној страни Фрушке горе на средини пута између Београда и Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а од Сремских Карловаца 23 км.

Историја

[уреди | уреди извор]

Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1496. године, али сасвим сигурно је да су људи овде живели пре 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. године, Инђијом је завладала Хабзбуршка династија, па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем.

Средњовековна Инђија била је смештена нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке и насеља Патка код Крчедина 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године, град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века, Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.

Развој Инђије је уско повезан и са развојем железничке инфраструктуре, која се развила 1883. године из три правца: од Суботице са севера, од Сремске Митровице преко Руме са запада, те од Београда са југоистока. Тако је Инђија постала железничка раскрсница Срема, као и целе Војводине.

Различити рајмови почели су да се одржавају почетком XIX века, у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф почиње да ради у Инђији 1850. године, а поштански пренос новца започет је 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговачка школа.

Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године. Индустријски напредак у Инђији је започет оснивањем млинова средином XIX века. Први већи млин на пару, капацитета од десет возила пшенице на дан, направила је компанија из Будимпеште, 1890. године. После млинова, следиле су разне фабрике. Традиција производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна.

У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница за трговину и центар успешних трговинских компанија.

Први модеран пут у Србији, пролазио је кроз Инђију још 1939. године.

Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније место у Војводини, као и духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године и нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном Србима.

Након Другог светског рата, основане су многе нове фабрике, за широку производњу; од прехрамбених производа, текстила, грађевинског материјала, па до индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.

Улица Цара Душана у Инђији.
Културни центар Инђија

Привреда

[уреди | уреди извор]

Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Индустријски развој је знатно повезан са повољним географским положајем Инђије и добрим железничким и друмским везама.

Данас је општина Инђија једна од најразвијенијих општина Србије. Доминантне привредне гране су пољопривреда, индустрија, мала привреда (производно и услужно занатство), трговина и туризам. Инђија је такође један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).

Почетком 2008. године магазин „Фајненшел тајмз (Financial Times)" доделио је награду општини Инђија и сврстао је на листу 25 најбољих европских дестинација за страна улагања.

На конкурсу „Европски градови и региони будућности“ коју традиционално расписује магазин "FDI Intelligence", део Financial Times-а који анализира тржишта и пружа вредне информације онима који промовишу своју локацију, траже нову бизнис локацију или само анализирају трендове, општина Инђија је почетком марта 2012. проглашена другом најбољом дестинацијом у Европи када је у питању ефективност трошкова улагања.

Неке од компанија које су инвестирале и инвестирају у Инђију су: Грундфос, Thyssenkrupp, Хенкел, Метал Цинкара, Embassy group, Гас Тех, Fashion Park Outlet Centar, Монбат, Енергозелена, ИГБ, Индофуд, Пламен...

Територија општине Инђија
Зграда ОУ Инђија
Трг код поште и Тредјуник центар

Многобројни културно-историјски споменици, од праисторије до новијег времена, сведоче о бурној прошлости овог подручја. Иако насељеност територије општине датира из праисторије, први писани подаци о самом насељу Инђија потичу из средине 20. века. Остаци римских и средњовековних утврђења и споменик Сланкаменачкој бици говоре о стратешком значају овог подручја уз Дунав, који је кроз историју представљао границу различитих империја. Урбано језгро Инђије потиче са краја 19. и почетка 20. века, из периода индустријског развоја и периода насељавања становника немачке националности, када настају зграда Општинске управе, кућа Војновића, Римокатоличка црква светог Петра, зграда Жупног двора и градске куће са уличним фасадама еклектички обликованим са елементима барока, класицизма, сецесије и неоренесансе. Нешто раније настаје црква Ваведења пресвете Богородице која по својим пропорцијама спада међу најлепше и најскладније грађевине у Срему сачуване из 18. века. Инђија, као центар једне од најразвијенијих и најуређенијих општина у земљи, захваљујући свом убрзаном развоју данас је прерасла у модерно уређену урбану средину. Својом новом пешачком зоном са монументалним тргом, модерном зградом Културног центра, цветним аранжманима и урбаним мобилијаром, Инђија гради имиџ европског града по мери савременог човека. Инђија поседује градски базен са теренима за одбојку и мали фудбал. Базен је отворен за посетиоце током летњих месеци.

Локална самоуправа

[уреди | уреди извор]

На изборима 2020. године, према резултатима гласања и броју добијених гласова листе су освојиле следећи број мандата:

  1. "Александар Вучић - За нашу децу" 25 мандата
  2. Група грађана "Инђија и ти" 5 мандата
  3. Социјалистичка партија Србије 3 мандата
  4. Група грађана "ГрађанИН" 3 мандата
  5. Српска радикална странка 1 мандат

Председник општине Инђија је Владимир Гак из Српске напредне странке.

Знаменитости Инђије

[уреди | уреди извор]

1. Дворац грофа Пејачевића — дворац се налази у самом центру Инђије, и под заштитом је државе. Налази се у јако тешком стању. Није отворен за посетиоце!

2. Летњиковац Пејачевића — летњиковац се налази у насељу Јарковци недалеко од Инђије. Није отворен за посетиоце!

3. Вила Станковић — налази се у насељу Чортановци. Није отворена за посетиоце!

4. Дворац грофа Грабовачког — налази се у центру Инђије. У дворцу и дан данас живи породица Грабовачки па са тим и није отворена за посетиоце.

5. Кућа Војновића — кућа некадашњег велепоседника Ђорђа Војновића. Кућа је данас претворена у музеј и отворена је за посетиоце.

6. Римокатоличка црква Светог Петра — налази се у самом центру Инђије. Отворена!

7. Православна црква Ваведења Пресвете Богородице — налази се недалеко од центра града. Отворена!

8. Културни центар Инђија — изграђен на темељима некадашњег Соколског дома. Данас отворен за посетиоце!

9. Железничка станица Инђија, датира још из XIX века.

10. Споменик битке код Сланкамена - битка се одиграла 19. августа 1691. године,а споменик је подигнут на истом месту 1892. године.

11. Споменик Милунки Савић подигнут 2018. године.

12. Српска православна црква Светог цара Константина и царице Јелене подигнута почетком 21. века.

13. Споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу преко пута железничке станице.

14. Споменик Краљици Марији Карађорђевић преко пута железничке станице.

Школство (Образовање)

[уреди | уреди извор]

У Инђији постоје 13 основних и 3 средњих школа. Школе су:

Средње школе:

  • СШ „ДР Ђорђе Натошевић“ Инђија 4 смера — 8 образовних профила: туристички техничар, конобар, кувар, техничар моделар одеће, женски фризер, мушки фризер, економски техничар, комерцијалиста-оглед.
  • ТШ „Михајло Пупин“ Инђија 3 смера — 9 образовних профила: машински техничар за компјутерско конструисање, инсталатер, механичар хидраулике и пнеуматике, аутомеханичар, електротехничар рачунара, електромеханичар за термичке и расхладне уређаје, електроинсталатер, техничар друмског саобраћаја и возач моторних возила.
  • Гимназија Инђија — 2 смера — природно-математички и друштвено језички смер.

Саобраћај у Инђији

[уреди | уреди извор]

У Инђији постоји следеће врсте превоза путника:

  • Градски саобраћај — две линије А, Б (Насеље Инђија)
  • Приградски саобраћај — две линије А, Б (Цела општина)
  • Железнички саобраћај — једна линија која обухвата следеће станице: Инђија село, Инђија главна, Инђија пустара, Бешка, Чортановци, Чортановци дунав и Карловачки виногради. Железнички саобраћај се спроводи на прузи Загреб — Будимпешта и Београд — Будимпешта. Превоз обављају редовни возови железница Србије. Нпр: воз из Београда креће према Новом саду и он тиме захвата деоницу Инђија главна — Карловачки виногради и самим тим он обавља превоз путника на наведеној релацији.
Споменик хероини из Првог светског рата Милунки Савић у Инђији

Инђија као центар једне од најнапреднијих општина у Србији, захваљујући свом убрзаном развоју, прерастао је у модерну урбану средину. То је град богатог културног живота, у коме се током целе године организују бројна културна дешавања, са акцентом на музичке фестивале. Инђија је позната као добар организатор великих догађаја као што је незаборавни концерт Ред Хот Цхили Пепперс и традиционални Сцена фест који из године у годину помера стандарде културе.

Инђија је град који негује спортски дух и културу живљења својих грађана али и пружа добродошлицу свима онима који се баве спортом или желе да своје време у Инђији проведу или употпуне бављењем спортским активностима.

На улазу у Инђију из правца Новог Сада налази се спортско-рекреативна зона, где су смештени градски базен и терени за различите спортове као и спортска хала.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Инђија живи 21067 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 8323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 7.758
1953. 8.566
1961. 13.525
1971. 17.892
1981. 21.843
1991. 23.061 22.394
2002. 26.247 27.293
2011. 26.025
2022. 24.450
Етнички састав према попису из 2022.[1]
Срби
  
21.720 88,83%
Хрвати
  
292 1,19%
Украјинци
  
212 0,87%
Мађари
  
129 0,53%
непознато
  
1.637 6,69%
остали
  
51 1,8%


Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
23.227 89,25%
Хрвати
  
458 1,75%
Роми
  
426 1,64%
Украјинци
  
349 1,34%
Мађари
  
188 0,72%
Црногорци
  
117 0,45%
Југословени
  
104 0,40%
Македонци
  
53 0,20%
Словаци
  
52 0,20%
Словенци
  
31 0,12%
Немци
  
19 0,07%
Муслимани
  
16 0,06%
Бугари
  
12 0,05%
Руси
  
11 0,04%
Албанци
  
8 0,03%
Бошњаци
  
7 0,03%
Румуни
  
7 0,03%
Буњевци
  
6 0,02%
Власи
  
3 0,01%
Русини
  
1 0,00%
нису се изјаснили
  
843 3,24%
регионална припадност
  
292 1,12%
непознато
  
111 0,43%
остали
  
51 0,20%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Инђинчани

[уреди | уреди извор]

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Мапе и карте

[уреди | уреди извор]