Кисељача
Кисељача | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Oxalidales |
Породица: | Oxalidaceae |
Род: | Oxalis |
Врста: | O. acetosella
|
Биномно име | |
Oxalis acetosella |
Кисељача (лат. Oxalis acetosella од грч. [оxys] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) — „кисео” и грч. [hals] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) — „со”), зечја соца, киселица или кисела детелина[1] је вишегодишња биљка са меснатин кореном, који пузи одевен у црвенкасте љуске, одакле се гранају до 15cm дугачке дршке од листова и цветова.
Листови су троделни као код детелине, меко длакасти и обрнуто срцастог облика, оборених надоле, који се увече или при додиру склапају по дужини.[2] Листови су на наличју пурпурно црвени.[3] Цветови су правилни, беле или љубичасте боје. Цветају у априлу и мају.[2]
Биљка садржи отровну оксалну киселину и соли оксалате, због чега није јестива, али пошто је пријатног, освежавајућег укуса, било је доста случајева тровања, нарочито код чобана.[1]
Сушена биљка губи киселину,[2] користи се само свежа, не суши се. Од свежих листова се прави сок са шећером, или се кува чај. Користи се за лечење скорбута,[2] као хомеопатски лек у случајевима метаболичког слабости, варење, болести јетре и жучи, поспешивање мокрења, као и у случајевима када постоји тенденција да се формира камење. Помаже код горушице, олакшава јетрене и сметње код варења, Паркинсонове болести, упале бубрега, кожних осипа, глиста, у раном стадијуму рака на желуцу и и код канцерозних унутрашњих и спољних чирева и отеклина.[4] Међутим, редовно уношење оксалне киселине може довести до оштећења бубрега,[1] због чега се препоручује пажљиво коришћење.[3]
Користи се и за спољну употребу, код разних упала,[2] те дезинфекцију рана.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Тасић 2010.
- ^ а б в г д Фонда 1942, стр. 25.
- ^ а б в Јешић 2011.
- ^ Требен 2013, стр. 27.
Литература
[уреди | уреди извор]- Фонда, Драгутин (1942). Домаће лековито биље и његова употреба. Београд: Фармафлора.
- Тасић, Славољуб (2010). „Говор биља – два шилинга: Цвеће уједињење”. Политикин Забаник. Београд. 3031. Приступљено 9. 8. 2016.
- Требен, Марија (2013). Здравље из божје апотеке II део. ISBN 978-86-87827-05-9.
- Јешић, Маја (2011). „Зечја соца цуварку желуца - Ртањски лековите траве”. Биље и здравље. 188. ISSN 1820-0737. Приступљено 16. 8. 2016.