Пређи на садржај

Митрополија дабробосанска

С Википедије, слободне енциклопедије
Митрополија дабробосанска
Српска православна црква
250п
Грб Митрополије дабробосанске
250п
Основни подаци
СједиштеСарајево, Соколац
Држава Босна и Херцеговина
Основана13. вијек
Број намјесништава5
Број манастира14
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејХризостом (Јевић)
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејаархиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
250п
Српска патријаршија у 16. и 17. веку

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.[1]

Архијерејска намјесништва

[уреди | уреди извор]

До 2019. године митрополија је била подијељена на 4 архијерејска намјесништава, али одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабробосанске. Наиме, на заједнички приједлог епископа зворничко-тузланског Фотија и митрополита дабробосанског Хризостома Свети архијерејски сабор је донио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво сребреничко-подрињско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва тузланског у епархији зворничко-тузланској припадне митрополији дабро-босанској.[2] Након те одлуке митрополија дабробосанска броји 5 архијерејских намјесништава, а то су:

  • Архијерејско намјесништво горашко-вишеградско
  • Архијерејско намјесништво сарајевско
  • Архијерејско намјесништво сребреничко-подрињско
  • Архијерејско намјесништво травничко-зеничко
  • Архијерејско намјесништво фочанско

Манастири

[уреди | уреди извор]
Манастир Добрун
Богородица Чајничка
Манастир Сасе

Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године када је извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабро-босанске и 4 манастира и 1 метох манастира (Карно, Кнежина, Пјеновац, Сасе и Топлица) из архијерејског намјесништва сребреничко-подринњског припала су митрополији дабробосанској.[2]

  1. Богородица Чајничка,
  2. Возућа,
  3. Горња Лијеска,
  4. Грађеник[3],
  5. Добрун,
  6. Добрунска Ријека,
  7. Доње Вардиште,
  8. Карно,
  9. Кнежина,
  10. Озерковићи,
  11. Пјеновац,
  12. Сасе
  13. Соколица,
  14. Топлица (метох манастира Карно).

Епископи

[уреди | уреди извор]

Од оснивања до пада под турску владавину (1219—1463)

[уреди | уреди извор]
  • Христифор (XIII вијек)
  • Јоаникије (прије 1292)
  • ?
  • ?
  • ?
  • ?
  • Исаија I (1281—1286-1291)
  • Јован I (XIII вијек, 1293—1307?)
  • Методије (крај XIII вијека; 1322?)
  • Никола I (1284—1292)
  • Јован II (послије 1286)
  • Спиридон (између 1286 и 1292)
  • Јован III (послије 1286)
  • Исаија II (крај XIII вијека)
  • Гаврило (XIII вијек)
  • Јован IV (1301—1317)
  • Николај II (почетак XIV вијека)
  • Николај III (прије 1328-око 1330; 1329?)
  • Велимир Владимировић (1463)[4]
  • Марко (око 1532)

Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557—1766)

[уреди | уреди извор]
  • Варлаам (око 1557)
  • Симеон (око 1573)
  • Јосиф (прије 1575)
  • Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
  • Петроније (1578—1589)
  • Аксентије (1589—1601)
  • Теодор (1601—1619)
  • Макарије (око 1620)
  • Исаија (1622—1627—1635)
  • Гаврило Предојевић (до 1638)
  • Исаија II (1640—1655)
  • Лонгин (1656—1668)
  • Мелентије (1668)
  • Христофор (1668—1681)
Атанасије Љубојевић (1681—1688)
  • Висарион II (1690—1708)
  • Исаија III (1708—1709)
Мојсије Петровић (1709—1713)

Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766—1878)

[уреди | уреди извор]
  • Данило (око 1769)
  • Кирило (1776—1779)
  • Пајсије (1779—1794; —1802)
  • Калиник (1806—1816)
  • Евгеније (1808?)
  • Венијамин (1816—1835)
  • Амвросије Папагеоргопулос (1835—1841)
  • Игњатије I (1841—1851)
  • Прокопије Визант (1851—1856)
  • Дионисије I (1856—1860)
  • Игњатије II (1860—1868)

Дионисије II Илијевић (1868—1871)

  • Пајсије (1871—1873)
  • Антим (1873—1880)

Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878—1920)

[уреди | уреди извор]
Сава Косановић (1881—1885)
Георгије Николајевић (1885—1896)
Николај Мандић (1896—1907)
Евгеније Летица (1908—1920)

Од успостављања Српске патријаршије

[уреди | уреди извор]
Петар Зимоњић (1920—1941), 1941. убијен, 1998. је проглашен за свештеномученика,
Нектарије Круљ (1951—1966)
Владислав Митровић (1967—1992)
Николај Мрђа (1992—2015)
Хризостом Јевић (2017—)

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]