Пређи на садржај

Општина Рача

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Рача
Зграда скупштине општине Рача
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
СедиштеРача
Становништво
 — 2022.Пад 9.638[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина216 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеНенад Савковић (СНС)
Веб-сајтwww.raca.rs

Општина Рача је једна од општина у Шумадијском округу у средишту Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 216 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 17.191 ha, а на шумску 3.024 ha).

Седиште општине је насеље Рача. Општина Рача се састоји од 19 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 9.638 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.503 становника).[2] У општини се налази 18 основних и 1 средња школа (средња школа „Ђура Јакшић“ Рача).

Географија

[уреди | уреди извор]

Територија општине Рача се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје Лепенице. У општини је најзначајнија река Рача. Рача је административно средиште општине и највеће место у општини.

Општина Рача се граничи на северу општином Великом Планом и Смедеревском Паланком, на истоку општином Лаповом и општином Баточином, југу Градом Крагујевцом и западу општином Тополом.

Рача је удаљена око 30 km североисточно од Крагујевца и око 115 km јужно од Београда.[3] Кроз општину пролази један магистрални и два регионални пута:[4]

Историја

[уреди | уреди извор]
Општина Рача на ђенералштабној карти из 1894.

Први помен Раче датира још од 1489. године када се спомиње као посебна нахија поред Лепенице. Године1818. постаје седиште Лепеничке кнежевине и среза. Развија се у значајно насеље на ивици долине истоимене реке по којој је добила име. 1866. године постаје варошица. Као варош се развија и има доста занатлија и трговаца. Године 1840. основано је занатско удружење које је најстарије у Србији. 1844. године основани су еснафи Грнчарско-папучарски и Ковачко — дрводељски.

Упоредо са трговином развијала се и путна мрежа. У записима, о Цариградском друму помиње се Рачански хан. По доласку у Рачу Ђуре Јакшића, писца и сликара као и Радоја Домановића 1868. године оснива се читаоница, 1895. год. основано је певачко друштво „Вишњић“ Године 1920. основана је нижа гимназија и Рача постаје значајан просветни центар. У 18 веку саграђена је у Рачи једно од најстаријих цркава у овом крају од брвана и покривена шиндром. Црква је обновљена 1826 год. а постоји и легенда даје у њој крштен Ђорђе Петровић познатији као Карађорђе, вођа првог српског устанка, који је рођен у суседном селу Вишевцу 1768. год.

Године 1934. саграђен је у Рачи „Карађорђев дом „ у коме је било смештено сиротиште за децу из целе Југославије а као споменик вођи првог српског устанка. После Другог светског рата у периоду обнове у Рачи је изграђен Дом културе. Обновљена су основна и средња школа, основана је и пољопривредна школа. Било је заступљено занатство. Основане су и Задруге и то: Абачизко-кројачко-прерађивачка задруга „Обнова“ и Опанчарска задруга. Од 01. 03. 1949. године. Рача је седиште Лепеничког среза а од 1955. године добија статус општине. Мења се структура привреде и поред занатско услужних и угоститељских предузећа стварају се услови за развој индустрије. Године 1961. формирана су 2 предузећа “Металско“и „Патент-Комерц“. Но и поред развоја Рача није могла да оствари већи напредак што је довело до заостајања а и број упослених се врло споро повећавао. То је довело до сврставања у недовољно развијене општине. На тај начин отворене су могућности за коришћење помоћи из Фонда за подстицај развоја неразвијених и недовољно развијених општина у Србији.

Положај општине Рача у Шумадијском управном округу
Поглед на село Мирашевац

У општини Рача има 19 насеља

Највећа насеља по броју становника су Рача са 2.603, Сараново са 1.037 и Доња Рача са 907 становника. Најмања насеља су Мали Мирашевац са 97, Војиновац са 110 и Доње Јарушице са 213 становника. Мали Мирашевац је настао издвајањем дела из насеља Мирашевац. Промена је установљена током 2007. године, а званично важи од 1. јануара 2008. године.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Национални састав становништва општине по попису 2011. године

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
11.329 98,49%
Роми
  
15 0,13%
Југословени
  
9 0,08%
Хрвати
  
9 0,08%
Муслимани
  
8 0,07%
Македонци
  
7 0,06%
Црногорци
  
7 0,06%
Словенци
  
4 0,03%
Бугари
  
3 0,03%
Руси
  
2 0,02%
Горанци
  
1 0,01%
Остали
  
16 0,14%
Неизјашњени
  
49 0,43%
Непознато
  
38 0,33%
Регионална припадност
  
6 0,05%
укупно: 11.503

Верски састав становништва општине по попису 2011. године

[уреди | уреди извор]
Верски састав према попису из 2011.‍
Православци
  
11.263 97,91%
Атеисти
  
22 0,19%
Католици
  
16 0,14%
Муслимани
  
6 0,05%
остали
  
2 0,02%
неизјашњени
  
97 0,84%
непознато
  
45 0,39%

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Карађорђев дом у Рачи
Црква брвнара у Рачи

Цела територија града обилује културним и историјским знаменитостима. Карађорђев дом у Рачи саграђен је 1932. године и представља непокретно културно добро као споменик културе. Грађен је по узору на средњовековне монументалне дворце и представља објекат са пет зупчастих кула, на угловима и на средини главне фасаде. Био је један од лепших објеката у тадашњој Краљевини Југославији. У изградњи зграде која је првобитно била намењена смештају сирочади некадашње Дунавске бановине, учествовала је и краљица Марија Карађорђевић.[6]

Црква брвнара у Рачи је саграђена 1826. године. Њену једноставну архитектуру одликује висок кров покривен шиндром са широком стрехом благог нагиба. Архитектонски украс се налази код северних и западних врата и ивице надстрешнице. Посебно је декорисан главни, западни улаз у цркву, издељен на четвртаста поља са резбареним розетама, уз употребу боје. Унутрашњост је скромно осветљена прорезима у брвнима са дрвеним решеткама. Они се налазе близу ниског иконостаса који је у доњем делу био осликан биљним мотивом. Преграда која је обележавала простор припрате накнадно је укинута и сада пространи наос покривен је полуобличастим сводом. Као историјски споменик културе под заштитом је државе.[7]

Капела брвнара у Сепцима је саграђена 1830. године и посвећена је Светој Преподобномученици Параскеви. Црква је служила за венчања, крштења и сечење славских колача. Зна се да је последње венчање обављено 1895. године. Поред саме цркве постоји необично леп храст (запис) који је посадио Лазар Милановић, 1892. године. Распон грана износи читавих 36 метара, а обим стабла је четири метра. Служи за пример какве су биле некадашње храстове шуме које су покривале већи део Шумадије.[8]

У Вишевцу је рођен вођа Првог српског устанка Карађорђе Петровић. У Вишевцу се налази и етно-комплекс из доба Карађорђевог живота.[9][10]

Фудбал као спортска грана је најзаступљенији. У општини тренутно постоји четрнаест активних фудбалских клубова која се такмиче у неком од такмичења у Србији. Омладинац из Доње Раче се такмичи у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Једну лигу ниже налази се Карађорђе из Раче и Победа из Сепца. У Међуопштинској лига Рача-Кнић-Баточина, шестом такмичарском нивоу српског фудбала учествују Црвена звезда из Мирашевца, Карађорђе из Вучића и Младост из Саранова У последњем степену такмичења у Општинској лиги Рача у којој се такмиче клубови из Раче и Баточине налазе се фудбалски клубови: Победа из Ђурђева, Ударник из Трске, Напредак из Малог Крчмара, Младост из Бошњана, Шумадија из Сипића, Карађорђе 2013 из Вишевца, Ветеран из Поповића и Феникс из Раче.

Кошаркашки клуб Зекас 75 је основан 1975. године. Они су за две године прешли два ранга и тренутно се такмичи у Првој српској лиги група Запад, трећем степену такмичења у кошарци.[11][12]

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]