Пређи на садржај

Општина Станари

С Википедије, слободне енциклопедије
Станари
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2017
2013
1996

Пад 6.828[1]
6.958[2]
-[3]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина165 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеРадојица Ћелић (УС) ()
Позивни број53
Веб-сајтopstinastanari.com

Општина Станари је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Станари. На попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, 13 насељених мјеста, од којих је годину дана касније образована општина Станари су били у саставу града Добоја, и у њима је према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, живјело 6.958 лица.[4] Посланици Народне скупштине Републике Српске су 9. септембра 2014. једногласно усвојили закон о оснивању општине Станари.[5]

Географија

[уреди | уреди извор]
Карта Општине Станари

Општина се налази у сливу ријеке Укрине, на подручју Крњина на сјеверу Републике Српске. На истоку се граничи са градом Добојем, на сјеверу са општином Дервента, на сјеверозападу са општином Прњавор, те на југозападу са општином Теслић.

Култура и образовање

[уреди | уреди извор]

У општини постоје два културно-умјетничка друштва: КУД "Лазарица" из Станара (основано 2008) и КУД "Церовица" из Церовице (основано 2009). У оквиру КУД-а "Церовица" постоји и етно група "Крин". Прије Одбрамбено-отаџбинског рата, у Станарима је постојало културно-умјетничко друштво "Рудар", које је основано седамдесетих година, али је током рата престало са радом. У Станарима постоји Центар за културу у коме се организују разне културне манифестације. У Станарима се налази централна ОШ Десанка Максимовић, а на простору цијеле општине постоји још 10 подручних школа.

Политичко уређење

[уреди | уреди извор]
Састав Скупштине Општине Станари према резултатима избора 2020.
8
4
2
2
1
Од укупно 17 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 8
      УС: 4
      СП: 2
      СДС: 2
      ДНС: 1

Општинска администрација

[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Станарима. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Станари је насеље Станари, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Станари је Радојица Ћелић испред Уједињене Српске, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Станари је приказан у табели.[6]

Демографија

[уреди | уреди извор]

По службеном попису становништва из 1991. године, свих 13 насељених мјеста која данас чине општину Станари су припадала општини Добој, и у њима је живјело 11.238 становника.

Приликом пописа становништва 2013. у Босни и Херцеговини, свих 13 насељених мјеста, од којих је годину касније образована општина Станари су били у саставу Града Добоја, и у тим насељима је према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, живјело 6.958 лица.[4] Према Агенцији за статистику Босне и Херцеговине живело је 7.329 лица.

Састав становништва – општина Станари
2013.[7]1991.[8]
Укупно7 329 (100,0%)11 238 (100,0%)
Срби7 076 (96,55%)9 606 (85,48%)
Хрвати106 (1,446%)1 162 (10,34%)
Остали89 (1,214%)212 (1,886%)
Неизјашњени24 (0,327%)
Непознато10 (0,136%)
Роми7 (0,096%)
Југословени5 (0,068%)250 (2,225%)
Бошњаци4 (0,055%)8 (0,071%)1
Украјинци4 (0,055%)
Православци2 (0,027%)
Македонци1 (0,014%)
Муслимани1 (0,014%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.


апсолутна етничка већина

[уреди | уреди извор]
Број становника насеља по годинама пописа и етнички састав општине Станари, по насељеним местима, према попису из 1991.
насељено место 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. Муслимани Срби Хрвати Југословени остали
Брестово 1.271 1.384 1.426 1.513 1.417 1.254 0 1.192 2 13 47
Драгаловци 896 996 1.110 1.204 1.312 1.031 3 32 858 86 52
Јелањска 656 749 874 827 843 701 0 682 0 3 16
Љеб 338 394 442 512 506 446 0 426 0 9 11
Митровићи 427 476 506 511 491 441 0 424 1 6 10
Осредак 481 555 603 707 730 605 0 408 152 42 3
Остружња Горња 153 377 453 509 510 495 0 491 1 2 1
Остружња Доња 835 763 924 1.024 1.120 1.130 2 1.090 3 17 18
Радња Доња 441 498 578 673 710 572 0 557 0 11 4
Рашковци 529 592 700 694 714 666 1 530 117 10 8
Станари 641 777 1.141 1.224 1.301 1.299 1 1.204 20 45 29
Цвртковци 622 769 915 998 945 897 0 888 2 0 7
Церовица 1.161 1.352 1.476 1.572 1.858 1.701 1 1.682 6 6 6

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]
Мапа насељених мјеста општине Станари

Новоосновану општину Станари чине сљедећа мјеста: Брестово, Драгаловци, Јелањска, Љеб, Митровићи, Осредак, Остружња Доња, Остружња Горња, Радња Доња, Рашковци, Станари, Цвртковци и Церовица. Сједиште јој је у Станарима.

Историја

[уреди | уреди извор]

До 1958. године Станари су били самостална општина. У саставу тадашње општине била су и насеља Тисовац и Љескове Воде, који су након поновног формирања општине остали у саставу града Добоја, као и насеља Поповићи и Кулаши у саставу општине Прњавор. 2014. године усвојен је закон о формирању општине Станари. До добијања статуса општине, Станари и 12 околних насеља су били у саставу града Добоја.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]