Палеофон
.jpg?lang=sr)
Палеофон (назив потиче од грчких речи „παλαιός - палеос“ - (древни) и „φωνή - фон“ - (глас)- што значи глас прошлости или древни глас)[1] је један од најранијих уређаја за снимања и репродукцију звука који није реализован и потврђен у прошлости. Творац идеје палеофона је француски научник Шарл Кро (фр. Charles Cros),[2] који је 1877. образложио теорију палеофона (Едисоновог фонографа), али није успео да произведе и радни модел.[3][4] Реч је о истом изуму[5] на којем је истовремено радио и Едисон, али није имао капитала да своја истраживања настави и реализује. Непризнат као научник умро је 1888. у Паризу. Едисон је постао светски познат, док Шарл Кро је у великој мери заборављен. Он је својим теоријским радом дао велики допринос примени снимања звука. У француско постоји академија[6]и музеј[7] у част овом великану.
Париз је центар првих сачуваних звучних записа
[уреди | уреди извор]Париз је свакако центар света за прве проналаске снимања звука. Тамо је Едуар Леон Скот де Мартенвил измислио фоноаутограф који снима звук на папир 1857. године, а 20. година касније Шарл Кро је унапредио процес радећи на томе како да остави траг звука на челичну или бакарну плочу помоћу осцилација. У априлу 1877. је написао рад у коме описује своју тезу и подноси је Академији наука у Паризу. Пре него што је добио прилику да изгради прототип, Томас Едисон који је живео хиљадама миља далеко у Америци, претекао га је у добијању права на патент. Шарлов рад је разматран са великим закашњењем и то на вишеструку његову интервенцију. Разлози његове журбе да академија прегледа његов рад била је због гласина о истраживањима Едисона на сличној апаратури која снима и репродукује звук. Копију свог рада доставио је Академији наука у априлу 1877. године, три месеца пре проналаска Едисоновог фонографа, али није патентирао проналазак до маја 1878 и никада није направио радни модел. У једном чланку у октобру 1877 Едисонов фонограф именован је по Шарловом палеофону.
Теоријски принцип рада палеофона
[уреди | уреди извор]Код Шарловог палеофона трагови су се, због титрања, стварали на зачађеној површини мембране. Титраји су се уписивали бочно, а добијени трагови фотогравирали на челичну или бакарну плочу. Ово је уређај који функционише слично принципима фонографа, али уместо цилилиндра, носач звука је метална плоча.[8] Шарл Кро није имао капитала да своја истраживања настави и реализује.
- Историјски редослед настанка уређаја који бележе звук су следећи
- Фоноаутограф (Едуар Леон Скот де Мартенвил, 1857.)
- Палеофон (није патентиран) (Шарл Кро, 1877.)
- Фонограф (Томас Едисон, 1877.)
- Графофон (Чарлс Самнер Тејнтер и Чичестер Александар Бел, 1886.)
- Грамофон (Емил Берлинер, 1887.)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ (језик: енглески)-Voice of the past - глас прошлости
- ^ (језик: енглески)-Шарл Кро Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2014)
- ^ (језик: енглески)-Његов модел није патентиран
- ^ (језик: енглески)-Проналазач и визионар
- ^ Dnevni list Danas | Periskop | Preko brda, pa među bikove[мртва веза]
- ^ (језик: француски)-Академија Шарл Кро Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2013)
- ^ (језик: француски)-Музеј Шарл Кро Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013)
- ^ (језик: српски)-Принцип рада палеофона
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: француски)-Музеј Шарл Кро
- (језик: француски)-Академија Шарл Кро
