Поточарка
| Поточарка | |
|---|---|
| |
| Nasturtium officinale | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | N. officinale
|
| Биномно име | |
| Nasturtium officinale W.T. Aiton, 1812
| |
Поточарка (лат. Nasturtium officinale) је полуводена биљка из породице Купусњаче.[1] Биљка је распрострањена у Европи, северној Африци и Азији. Спада у врсту од најстаријих врста поврћа које је човек користио. У исхрани су их користили још стари Грци и Персијанци.
Опис
[уреди | уреди извор]Име је добила по томе што углавном расте у дивљини уз обале потока и споријих река. Расте углавном у води. Има дуге петељке, с малим, округластим, светлозеленим листовима.
Стручак биљке је шупаљ, тако да плива на води. Цветови су ситни и беле су боје.[2]
Користи се у народној медицини. Постоји и више култивисаних одлика ове биљке.[3]
Прехрамбена вредност
[уреди | уреди извор]Поточарка садржи горке материје, танин, шећер, етерично уље, рафанол, витамине А, Б1, Б2, Ц и Е, минералне материје попут гвожђа, јода, фосфора, калцијума. 100 гр свежег листа даје 19 калорија - 93,3% воде, 2,2 гр беланчевина, 0,3 гр масти, те 3 гр угљених хидрата. Од минерала садржи 151 мг калцијума, 54 мг фосфора, 1,7 мг гвожђа, 52 мг натријум а и 282 мг калијум а. Од витамина садржи 2940 мг бета-каротена, 0,08 мг тиамина (Б1), 0,16 мг рибофлавина (Б2), 0,9 мг ниацина и 79 мг витамина Ц.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „The Plant List, Nasturtium officinale R.Br.”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2021. г. Приступљено 23. 08. 2017.
- ^ Delimitation of the Genus Nasturtium (Brassicaceae), Novon vol.8. стр. 124–6, 1998, Al-Shehbaz, Ihsan A., Price Robert A.
- ^ [http://biologija.com.hr/modules/AMS/article.php?storyid=8525 Potočarka - gorka prijateljica mladosti]
- ^ Inhibition of chlorzoxazone metabolism, a clinical probe for CYP2E1, by a single ingestion of watercress, Clinical Pharmacology & Therapeutics, 144–9,1998 Leclercq Isabelle, Desager Jean-Pierre, Horsmans Yves
