Рај
Рај у хришћанству означава место где обитава Бог и почивају душе свих оних који су прихватили Исуса Христа, сина Божјега, као свога спаситеља. Супротност је Паклу у кога одлазе сви они који су живели у греху и нису прихватили Исуса као спаситеља. Рај у Светоме Писму има неколико синонима тако да се може поистоветити са библијским терминима Царство небеско и Царство Божије.[1][2][3] Такође у хришћанској теологији термин рај може бити поистовећен са појмом Есхатон (грч. το εσχατον - крај, послетак) који у теологији означава идеалну димензију постојања Божијег Царства. Сама реч појављује се у Библији, тако на пример у Јеванђељу по Луки (23,43) или у Откривењу Јовановом (2,7).
Термин рај је изворно реч грчког порекла - грч. ο παραδεισος, и означава реално есхатолошко место или димензију постојања и то идеалну и савршену и у том смислу се и користи у библијском тексту, нарочито у новозаветним списима. У старозаветном тексту, реч рај означава и конкретно географски одређено место познато под именом Еденски врт који се налазио у Месопотамији, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар, која се сматра колевком човечанства, и тај идеаелни земаљски врт помиње се као религиозни архетип у свим цивилизацијама тако да је то, према Карлу Г. Јунгу, један од доказа да је човек према својој исконској природи религиозно биће - биће које тражи и жуди за својим Творцем Богом.
Библијска историја учи да је првобитни Едемски врт изгубљен Прародитељским грехом, али је зато на свет дошао Нови Адам, Спаситељ човечанства - Исус Христос. Христос је својом искупитељском жртвом на Часном Крсту поново отворио човечанству врата раја тако да сада, након Његовог Васкрсења, свако ко верује у Њега може наследити вечни живот у рају или Царству небеском. Заједно са овим, хришћанска теологија, нарочито православна, уче да ће пуноћа Царства небеског или раја бити остварена на земљи, у будућности, приликом Другог доласка Исуса Христа. То нарочито означава библијски термин за Исусов поновни долазак у слави који су користили и Свети Оци Хришћанске Цркве : то је термин Парусија. На грчком језику реч Парусија (грч. η παρουσια)означава присуство, појаву и долазак Христа и то реално и физичко присуство Христа у свету. Тако је рај поистовећен и са термином заједнице са Христом јер, у ствари, то је суштина учења о рају. То показује и једна дидактична православна химна (тропар): Ти си, Христе, рај пун зеленила, Ти си земља кротких, Ти си царство обећано.... То значи да је суштина поимања раја као места вечног блаженства и у његовом онтолошком својству - рај је заједница и то са Христом који је Носилац вечности и победитељ смрти. Тако учење о рају негира феномен смрти као небића. Смрт није небиће јер је рај знак Христове победе и присутности а Његова близина одгони сваку опасност од небића јер Христова божанска љубав је гаранција и залог вечнога живота. Тако смо дошли до једне од најлепших дефиниција раја: „Рај ... то је постојање у Христовој љубави“. Тако рај може почети за искреног хришћанина већ у току овоземаљског живота и наставити се у вечности кроз заједницу љубави са Христом. Јер, према Светоме Максиму Исповеднику (7. век), за оне који прихватају Христову љубав јединство са Њим ће бити божанско и непојмљиво уживање и радост,[4] јер постоји само један најважнији квалитет рајског живота или начина постојања Осмога дана (рај који долази изнад категорија времена и простора) а тај рајски квалитет постојања јесте онтологија љубави. То је идеални начин постојања са божанским Христом у непосредној близини Његове савршене Богочовечанске Личности и љубави.
Етимологија и историја појмова
[уреди | уреди извор]Реч „рај“ је ушла у енглески из француског paradis, наслеђеног од латинског paradisus, од грчког parádeisos (παράδεισος), од староиранског облика, из протоиранског *parādaiĵah- „ограђени простор“, одакле потиче староперсијски 𐎱𐎼𐎭𐎹𐎭𐎠𐎶 p-r-d-y-d-a-m /paridaidam/, авестијски 𐬞𐬀𐬌𐬭𐬌⸱𐬛𐬀𐬉𐬰𐬀 pairi-daêza-.[7][8] Дословно значење ове речи на источном староиранском језику је „ограђено (ограђено)“,[9] од pairi- 'около' (сродно са грчком περί, енглеском peri- идентичног значења) и -diz „направити, формирати (зид), градити“ (сродно са грчким τεῖχος 'зид').[10][11] Етимологија речи је на крају изведена из PIE корена *dheigʷ „залепити и поставити (зид)“, и *per „около“.[8][9][12]
До 6/5 века пре нове ере, староиранска реч је позајмљена у асирски pardesu „домен”. Касније је почела да указује на простране вртове ограђене зидинама Првог персијског царства, а потом је позајмљена у грчком као παράδεισος parádeisos „парк за животиње“ у Анабази из раног 4. века пре нове ере атински Ксенофонт, арамејски као pardaysa „краљевски парк“, и хебрејски као פַּרְדֵּס pardes, „воћњак“ (појављује се три пута у Танаху; у Соломоновој песми (Song of Songs 4:13), Проповедник (Ecclesiastes 2:5) и Немији (Nehemiah 2:8). У Септуагинти (трећи до првог века пре нове ере), грчки παράδεισος parádeisos је коришћен за превод и хебрејског פרדס пардес и хебрејскор גן gan, „башта“ (нпр. Genesis 2:8, Ezekiel 28:13): ово произилази из употребе „раја" за означавање Рајског врта. Иста употреба се такође појављује у арапском језику и у Курану као џенет فردوس.[7]
Идеја о ограђеном ограђеном простору није сачувана у већини иранске употребе, и генерално се односила на плантажу или другу култивисану површину, која није нужно ограђена. На пример, староиранска реч опстаје као Пардис у новоперзијском, као и њен дериват pālīz (или „jālīz“), који означава повртњак.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Лука 17:20-21
- ^ Марко 12:34
- ^ Марко 10:15
- ^ Св. Максим, Богословска поглавља, I, 51. Patrologia Graeca 90, 1101 °C
- ^ „Wall panel; relief British Museum”. The British Museum (на језику: енглески).
- ^ British Museum notice in 2018 temporary exhibit "I am Ashurbanipal king of the world, king of Assyria"
- ^ а б Charnock, Richard Stephen (1859). Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names (на језику: енглески). Houlston and Wright. стр. 201.
- ^ а б „Paradise: Origin and meaning of paradise by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески).
- ^ а б New Oxford American Dictionary
- ^ „Online Etymology Dictionary”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 2. 10. 2014.
- ^ „An Etymological Dictionary of Astronomy and Astrophysics”. Архивирано из оригинала 2015-01-15. г. Приступљено 15. 1. 2015.
- ^ R. S. P. Beekes, Etymological Dictionary of Greek, Brill, 2009, p. 1151.
Литература
[уреди | уреди извор]- Charnock, Richard Stephen (1859). Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names (на језику: енглески). Houlston and Wright. стр. 201.
- Smith, Gary Scott, Heaven in the American Imagination (Oxford University Press; 2011) 339 pages; draws on art, music, folklore, sermons, literature, psychology, and other realms in a study of how Americans since the Puritans have imagined heaven.
- Barret, C. E. (2007), „Was dust their food and clay their bread?: Grave goods, the Mesopotamian afterlife, and the liminal role of Inana/Ištar”, Journal of Ancient Near Eastern Religions, 7 (1): 7—65, ISSN 1569-2116, doi:10.1163/156921207781375123
- Black, Jeremy; Green, Anthony (1992), Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary, London, England: The British Museum Press, ISBN 978-0-7141-1705-8
- Casey, Maurice (2010), Jesus of Nazareth: An Independent Historian's Account of His Life and Teaching, New York City, New York and London, England: T & T Clark, ISBN 978-0-567-64517-3
- Choksi, M. (2014), „Ancient Mesopotamian Beliefs in the Afterlife”, Ancient History Encyclopedia, ancient.eu
- Hundley, Michael B. (2015), „Heaven and Earth”, Ур.: Balentine, Samuel E., The Oxford Encyclopedia of the Bible and Theology, 1: ABR – JUS, Oxford, England: Oxford University Press, стр. 451—457, ISBN 978-0-19-023994-7
- Lambert, W. G. (2016), George, A. R.; Oshima, T. M., ур., Ancient Mesopotamian Religion and Mythology: Selected Essays, Orientalische Religionen in der Antike, 15, Tuebingen, Germany: Mohr Siebeck, стр. 118, ISBN 978-3-16-153674-8
- Lange, Armin; Tov, Emanuel; Weigold, Matthias (2011), The Dead Sea Scrolls in Context: Integrating the Dead Sea Scrolls in the Study of Ancient Texts, Languages, and Cultures, Leiden, The Netherlands: Brill, ISBN 978-90-04-18903-4
- McGrath, Alister E. (2003), A Brief History of Heaven, Malden, Massachusetts, Oxford, England, Victoria, Australia, and Berlin, Germany: Blackwell Publishing, ISBN 978-0-631-23354-1
- Nemet-Nejat, Karen Rhea (1998), Daily Life in Ancient Mesopotamia, Greenwood, ISBN 978-0313294976
- Russell, Jeffrey Burton (1997), A History of Heaven: The Singing Silence, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-00684-0
- Sanders, E. P. (1993), The Historical Figure of Jesus, London, England, New York City, New York, Ringwood, Australia, Toronto, Ontario, and Auckland, New Zealand: Penguin Books, ISBN 978-0-14-014499-4
- Stephens, Kathryn (2013), „An/Anu (god): Mesopotamian sky-god, one of the supreme deities; known as An in Sumerian and Anu in Akkadian”, Ancient Mesopotamian Gods and Goddesses, University of Pennsylvania Museum
- Wright, J. Edward (2000), The Early History of Heaven, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-195-15230-2
- Brown, John Pairman (2001). Israel and Hellas, Volume 3. Walter de Gruyter. ISBN 9783110168822.
- Cohen, Chaim (2011). „Eden”. Ур.: Berlin, Adele; Grossman, Maxine. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion. Oxford University Press. ISBN 9780199730049.
- Curtius, Ernst Robert (1953). European Literature and the Latin Middle Ages. Princeton UP. ISBN 978-0-691-01899-7. Translated by Willard R. Trask.
- Davidson, Robert (1973). Genesis 1-11 (commentary by Davidson, R. 1987 [Reprint] изд.). Cambridge, Eng.: Cambridge University Press. ISBN 9780521097604.
- Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ур.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish Study Bible. Oxford University Press. ISBN 9780195297515.
- Mathews, Kenneth A. (1996). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. ISBN 9780805401011.
- Smith, Mark S. (2009). „Introduction”. Ур.: Pitard, Wayne T. The Ugaritic Baal Cycle, volume II. BRILL. ISBN 978-9004153486.
- Speiser, E.A. (1994). „The Rivers of Paradise”. Ур.: Tsumura, D.T.; Hess, R.S. I Studied Inscriptions from Before the Flood. Eisenbrauns. ISBN 9780931464881.
- Stordalen, Terje (2000). Echoes of Eden. Peeters. ISBN 9789042908543.
- Swarup, Paul (2006). The self-understanding of the Dead Sea Scrolls Community. Continuum. ISBN 9780567043849.
- Tigchelaar, Eibert J. C. (1999). „Eden and Paradise: The Garden Motif in some Early Jewish Texts (1 Enoch and Other Texts Found at Qumran)”. Ур.: Luttikhuizen, Gerard P. Paradise Interpreted. Themes in Biblical narrative. Leiden: Konninklijke Brill. ISBN 90-04-11331-2.
- Willcocks, W.; Rassam, H. (1910). „Mesopotamian Trade. Noah's Flood: The Garden of Eden”. The Geographical Journal. 35 (4): 459—460. JSTOR 1777041. doi:10.2307/1777041.]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Опис раја
- Свети Амвросије Медиолански - О рају Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- Митрополит Јеротеј (Влахос) - РАЈ И АД Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2015)
- Heaven on In Our Time at the BBC. (listen now)
- Catechism of the Catholic Church I believe in Life Everlasting Explanation of Catholic teaching about Heaven, Hell, and Purgatory
- Catholic Encyclopedia: Heaven
- Jewish Encyclopedia: Heaven
- Stanford Encyclopedia of Philosophy entry on heaven and hell
- In Films, Heaven’s No Paradise New York Times, Wed. July 22, 2009
- Heaven: A fool's paradise, The Independent, April 21, 2010
- Swedenborg, E. Heaven and its Wonders and Hell. From Things Heard and Seen (Swedenborg Foundation, 1946)
- Maps of heaven at the "Hell and heaven" subject, the Persuasive Cartography, The PJ Mode Collection, Cornell University Library