Пређи на садржај

Ремен (машинство)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пријенос са клинастим ременом
Пријенос са пљоснатим ременом

Ремен (каиш) је машински елемент намијењен за стварање покретних спојева и пренос снаге ротационог кретања. Користи се као елемент ременог преноса.[1][2][3]

Материјали за израду ремена су гума, гума ојачана челиком, полиестером или арамидом. Понекад се за мање снаге користе пластични ременови. Раније су доста кориштени и ременови (нарочито пљоснати) направљени од коже или од дебелог тврдог платна.

Ремени пренос

[уреди | уреди извор]

Ремени пренос (ремени пренос, каишни пренос или пренос) је пренос механичке енергије између машина и уређаја уз помоћ флексибилног ремена. За пренос су потребни ремен и најмање два точка за монтирање ремена (ременица, ременик, каишник).

Називи и дијелови

[уреди | уреди извор]

Точак који погони ремен се зове погонска ременица, а онај који прима снагу гоњена ременица. Радни крак је дио ремена који је затегнут (погонска ременица га вуче к себи од гоњене ременице). Слободни крак је помало опуштен, јер га погонска ременица гура према гоњеној ременици.

Предности (наспрам ланчаног преноса)

[уреди | уреди извор]
  • бешуман рад
  • апсорбовање вибрација
  • подмазивање је непотребно
  • лака монтажа
  • мала цијена
  • могућност рада при великим брзинама
  • при хаварији, мање опасан од ланца

Недостаци

[уреди | уреди извор]
  • ограничено оптерећење
  • проклизавање, уколико је трење између каиша и ременице недовољно
  • краћи вијек трајања

Зупчасти ремени комбинују особине ременог и ланчаног преноса, јер немају проблем са проклизавањем.

Према облику попречног пресека ремена разликују се:

  • пљоснати
  • клинасти
  • полуклинасти
  • зупчасти
  • округли

Постављање

[уреди | уреди извор]

Точак који погони ремен се зове погонска ременица, а онај који прима снагу гоњена ременица. Радни крак је дио ремена који је затегнут (погонска ременица га вуче к себи од гоњене ременице). Слободни крак је помало опуштен, јер га погонска ременица гура према гоњеној ременици.

Илустрације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Boblenz, James N. „How to lace a flat belt”. Farm Collector. Приступљено 4. 4. 2010. 
  2. ^ „Belt lacing patterns” (PDF). North Dakota Statue Univ. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2009. г. Приступљено 08. 10. 2017. 
  3. ^ „Flat Belt Pulleys, Belting, Splicing”. Hit N Miss Enterprises. Архивирано из оригинала 17. 03. 2010. г. Приступљено 4. 4. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Скрипте о машинским елементима, универзитети у Новом Саду и Мостару.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]