Пређи на садржај

Том Харди

С Википедије, слободне енциклопедије
Том Харди
Том Харди 2018.
Лични подаци
Пуно имеЕдвард Томас Харди
Датум рођења(1977-09-15)15. септембар 1977.(47 год.)
Место рођењаХамерсмит, Лондон, Уједињено Краљевство
Занимањеглумац
Породица
СупружникСара Ворд (1999—2004)
Шарлот Рајли (2014—)
Деца3
Рад
Активни период2001—
Веза до IMDb-а

Едвард Томас Харди (енгл. Edward Thomas Hardy; рођен 15. септембра 1977. у Лондону) енглески је глумац.

Након филмског дебија у ратној драми Пад црног јастреба из 2001. Харди је играо главног негативца у научнофантастичном филму Звездане стазе: Немезис, а потом је тумачио споредне улоге у низу филмова претежно британске продукције. До значајног напретка у његовој каријери дошло је 2008. године када је наступио у филмовима Рокенрола Гаја Ричија и Бронсон Николаса Виндинга Рефна, који му је донео Британску независну филмску награду за најбољег глумца у главној улози. Својом изведбом у филму Рокенрола успео је да привуче пажњу редитеља Кристофера Нолана који му је убрзо понудио улогу у блокбастеру Почетак, захваљујући коме је Харди стекао популарност међу широм публиком. За свој рад у дотадашњој каријери 2011. године освојио је награду БАФТА за будућу звезду.

Харди је затим наступио у филмовима Крпар, кројач, солдат, шпијун, Ратник и Без закона који су наишли на позитиван пријем код критичара. Године 2012. поново је сарађивао са Ноланом, на филму Успон мрачног витеза у коме је играо главног негативца Бејна. Након тога окренуо се мање комерцијалним пројектима, па је тако 2013. наступио у британској драми Опасан позив, а 2014. у криминалистичком филму Прљава испорука, које је критика добро прихватила. Године 2015. наступио је у филмовима Побеснели Макс: Ауто-пут беса, Легенда и Повратник, који му је донео номинацију за Оскара за најбољег глумца у споредној улози.

Значајније улоге на телевизији Харди је играо у серијама Браћа по оружју (2001), Краљица девица (2005), Оркански висови (2009) и Пики Блајндерс (2014), као и у ТВ филму Стјуарт: Живот унатрашке (2007) који му је донео номинацију за награду БАФТА за најбољег телевизијског глумца. Као позоришни глумац наступао је како у Уједињеном Краљевству, тако и у САД. Године 2003. за улогу у представи У Арабији, сви бисмо били краљеви освојио је Позоришну награду Ивнинг стандард, а био је номинован и за Награду Лоренс Оливије за најбољег новајлију. Године 2007. наступио је у комедији Човек лепих манира, а 2010. његова изведба у представи Дуга црвена стаза у режији Филипа Симора Хофмана наишла је на позитивне реакције критичара.[1]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Харди је од 1999. до 2004. године био у браку са Саром Ворд. Има једног сина са бившом девојком Рејчел Спид - Луиса Томаса који је рођен 8. априла 2008. Током те године започео је везу са глумицом Шарлот Рајли који је упознао на снимању мини-серије Преузимање и ТВ филма Оркански висови. Верили су се 2010. године, а у брачну заједницу ступили су у априлу 2014. године.

Харди је велики љубитељ паса и изјавио је да током снимања доста времена проводи или са својим љубимцима, или са другим псима који се налазе на филмском сету.[2] Његов љубимац Макс кога је имао од адолесцентског периода преминуо је док је Харди снимао филм Побеснели Макс: Ауто-пут беса у коме игра протагонисту по коме је пас добио име.[3] Током снимања филма Без закона Харди је са колегиницом Џесиком Частејн пронашао пса луталицу, кога је касније усвојио и заједно са њим појавио се у ПЕТА-иној кампањи која промовише усвајање кућних љубимаца из азила.[4]

Након што је у филму Рокенрола из 2008. играо хомосексуалца, један магазин му је поставио питање да ли је икада имао сексуалне односе са мушкарцем, на шта је он одговорио потврдно, али је додао да га експериментисање више не занима сада када је већ у тридесетим годинама.[5] Током својих раних и средњих двадесетих Харди је имао проблема са алкохолом и дрогама, али је чист од 2003. године када је био на одвикавању.[6] Године 2010. постао је амбасадор хуманитарне организације The Prince’s Trust која помаже младим људима у неповољном положају и том приликом изјавио да му је веома важно да им буде пружена друга шанса да промене свој живот, као што је била пружена и њему.[7]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Филмови
Година Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2001. Пад црног јастреба Black Hawk Down Ланс Тумбли
2002. Звездане стазе: Немезис Star Trek: Nemesis Шинзон номинација - Награда Сатурн за најбољу споредну мушку улогу (филм)
2003. Дезертер Deserter Паскал Дјупонд
2003. Дан обрачуна The Reckoning Стро
2003. Тачка на И dot the i Том
2003. ЛД 50 Смртоносна доза LD 50 Lethal Dose Мет
2004. У вртлогу злочина Layer Cake Кларки
2006. А за Андромеду A for Andromeda Џон Флеминг
2006. Минотаур Minotaur Тео
2006. Марија Антонета Marie Antoinette Рамон
2006. Сцене сексуалне природе Scenes of a Sexual Nature Ноел
2007. Поплава Flood Зак
2007. Рачуница смрти WΔZ Пјер Џексон
2007. Наслеђе The Inheritance отац кратки филм
2008. Изненадни ударац Sucker Punch Родерс
2008. Рокенрола RocknRolla згодни Боб
2008. Бронсон Bronson Чарлс Бронсон/Мајкл Питерсон Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози
2009. Присни пријатељи Thick as Thieves Мајклс
2010. Почетак Inception Ејмс БАФТА за будућу звезду

номинација - Награда Сатурн за најбољу споредну мушку улогу (филм)

2011. Крпар, кројач, солдат, шпијун Tinker Tailor Soldier Spy Рики Тар номинација - Британска независна филмска награда за најбољег глумца у споредној улози
2011. Ратник Warrior Томи Конлон номинација - Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози
номинација - МТВ филмска награда за најбољу тучу (са Џоелом Еџертоном)
2012. Ово значи рат This Means War Так Хансен
2012. Без закона Lawless Форест Бондјурант
2012. Успон мрачног витеза The Dark Knight Rise Бејн номинација - МТВ филмска награда за најбољег негативца
номинација - МТВ филмска награда за најбољу тучу (са Кристијаном Бејлом)
2013. Опасан позив Locke Ајван Лок номинација - Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози
2014. Прљава испорука The Drop Боб Сагиновски
2015. Дете 44 Child 44 Лео Деминов
2015. Побеснели Макс: Ауто-пут беса Mad Max: Fury Road Макс Рокатански Награда Удружења телевизијских филмских критичара за најбољег глумца у акционом филму
2015. Лондонски пут London Road Марк
2015. Легенда Legend Роналд Креј/Реџиналд Креј Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози
2015. Повратник The Revenant Џон Фицџералд номинација - Оскар за најбољег глумца у споредној улози
номинација - Награда Удружења телевизијских филмских критичара за најбољег глумца у споредној улози
номинација - МТВ филмска награда за најбољег негативца
2017. Денкерк Dunkirk Фариер
2017. Ратови звезда: Последњи џедаји Star Wars: The Last Jedi ФН-926 избрисана сцена
2018. Веном Venom Еди Брок / Веном
2021. Веном 2 Venom: Let There Be Carnage Еди Брок / Веном
2021. Спајдермен: Пут без повратка Spider-Man: No Way Home Еди Брок / Веном камео
2021. Матрикс: Ускрснућа The Matrix Resurrections камео
2024. Веном 3: Последњи плес Venom: The Last Dance Еди Брок / Веном
Телевизијске серије
2001. Браћа по оружју Band of Brothers Џон Јановек 2 епизоде
2005. Колдиц Colditz Џек Роуз 2 епизоде
2005. Гидеонова ћерка Gideon's Daughter Ендру ТВ филм
2005. Краљица девица The Virgin Queen Роберт Дадли 4 епизоде
2006. Свини Тод Sweeney Todd Метју ТВ филм
2007. Рт гнева Cape Wrath Џек Донели 5 епизода; Meadowlands у САД
2007. Оливер Твист Oliver Twist Бил Сајкс 5 епизода
2007. Стјуарт: Живот унатрашке Stuart: A Life Backwards Стјуарт Шортер ТВ филм
2009. Оркански висови Wuthering Heights Хитклиф ТВ серија
2009. Преузимање The Take Фреди 4 епизоде
2014. Пики Блајндерс Peaky Blinders Алфи Соломонс 5 епизода[8]
2016. Табу Taboo Џејмс Кезија Дилејни 8 епизода; такође извршни продуцент и сценариста
Позоришне представе
2003. У Арабији, сви бисмо били краљеви In Arabia We'd All Be Kings Скенк Позориште Хампстед
2003. Крв Blood Лука Позориште Ројал Корт
2007. Човек лепих манира The Man of Mode Доримант Краљевски национални театар
2010. Дуга црвена стаза The Long Red Road Семи Позориште Гудман

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]