Трифон Иванов
Трифон Иванов | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 27. јул 1965. | ||
Место рођења | Велико Трново, Бугарска | ||
Датум смрти | 13. фебруар 2016.50 год.) ( | ||
Место смрти | Самоводене, Бугарска | ||
Висина | 1,81 m | ||
Позиција | одбрамбени | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1983—1988 1988—1990 1990—1993 1991 1992 1993—1995 1995 1995—1997 1997—1998 1998 1998—2001 |
Етар ЦСКА Софија Реал Бетис → Етар → ЦСКА Софија Ксамакс → ЦСКА Софија Рапид Беч Аустрија Беч → ЦСКА Софија Флоридсдорфер |
62 64 52 12 5 25 7 53 11 10 52 |
(7) (8) (9) (1) (1) (3) (0) (7) (0) (1) (8) |
Репрезентативна каријера** | |||
1988—1998 | Бугарска | 76 | (6) |
* Датум актуелизовања: 15. фебруар 2016. ** Датум актуелизовања: 15. фебруар 2016. |
Трифон Маринов Иванов (буг. Трифон Маринов Иванов; село Горна Липница, 27. јул 1965 — село Самоводене, 13. фебруар 2016) био је бугарски фудбалски интернационалац, који је играо у одбрани.
Иванов је дебитовао за Бугарску 1988. године и одиграо 77 утакмица, постигавши 6 голова у десетогодишњој репрезентативној каријери. Играо је на ФИФА Светским Првенствима 1994. у САД (6 утакмица) и 1998. у Француској (3 утакмице), као и на УЕФА Европском првенству 1996. у Енглеској (3 утакмице).
У току своје играчке каријере је био познат под надимком "Бугарски Вук", због свог необријаног изгледа и мулет фризуре (тзв. фудбалерке), бескомпромисне и чврсте игре у одбрани са доста оштрих стартова, као и по веома јаком шуту, због ког се врло често одлучивао на шутеве из великих даљина, како из игре, тако и из прекида.
Од 1994. године је Почасни грађанин Великог Трнова.
Трифон Иванов је умро од срчаног удара 13. фебруара 2016. године у својој педесет и првој години.[1]
Каријера
[уреди | уреди извор]Иванов је почео да се бави фудбалом са 11 година, у почетку играјући као центарфор. Ипак, касније је прекомандован у одбрану, те је и целу каријеру провео као одбрамбени играч. У сезони 1983/84, још као тинејџер, дебитовао је за локални Ф.К. Етар Велико Тарново, док је тим играо у "А Групи" (највиши ранг такмичења). Укупно је за Етар у лиги одиграо 62 утакмице и постигао 7 голова.
После пет сезона у Етру, Иванов прелази у ЦСКА из Софије, са којим осваја две титуле у "А Групи", један бугарски Куп и бугарски Супер Куп. У јануару 1991. године потписује за шпански Реал Бетис. Сезону завршава са 20 одиграних утакмица и 5 датих голова, али је тим на крају те сезоне испао у Другу шпанску лигу. Док је био играч Бетиса ишао је на позајмице у своје бивше клубове Етар и ЦСКА, док 1993. године није потписао за швајцарски Ксамакс, иако је за њега наводно постојало велико интересовање ФК Барселоне.
После 25 лигашких утакмица и 3 гола за швајцарски тим 1995. године прелази у аустријски Рапид Беч, са којим 1996. године стиже до финала Купа победника купова, где су поражени од француског ПСЖ-а са 1:0. Након Рапида, потписао је за ривалску Аустрију Беч у сезони 1997/98, а каријеру 2001. завршава у аустријском Флоридсдорферу.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За репрезентацију је одиграо 77 утакмица и постигао 6 голова, од којих је најзначајнији онај против Русије у Москви 10. септембра 1997., којим је одвео своју репрезентацију на Светско првенство у Француској следеће године.
Играо је и на Светском првенству 1994. године, на ком су Бугари завршили као четврти, као и на Европском првенству 1996. године у Енглеској, које су завршили након групне фазе.
- Голови за репрезентацију
# | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 13. април 1988. | Бургас | Источна Немачка | 1:1 | 1:1 | пријатељска |
2. | 11. октобар 1989. | Варна | Грчка | 1:0 | 4:0 | Квалификације за Светско првенство 1990. |
3. | 22. мај 1991. | Серавале | Сан Марино | 0:1 | 0:3 | Квалификације за Европско првенство 1992. |
4. | 14. април 1993. | Беч | Аустрија | 2:1 | 3:1 | Квалификације за Светско првенство 1994. |
5. | 14. децембар 1994. | Кардиф | Велс | 0:1 | 0:3 | Квалификације за Европско првенство 1996. |
6. | 10. септембар 1998. | Софија | Русија | 1:0 | 1:0 | Квалификације за Светско првенство 1998. |
Након завршетка фудбалске каријере
[уреди | уреди извор]Након завршетка фудбалске каријере, Иванов је почео да се бави приватним бизнисом, отварајући ланац бензинских пумпи "Avanti" по северној Бугарској.
Октобра 2013. у његову част је у Сао Паулу организован аматерски фудбалски турнир "Трифон Иванов", у ком је учествовало 10 екипа.
Од 1. јула 2014. је био Председник зоналног савета у Фудбалском савезу Бугарске, за регију Великог Трнова.
Пар дана након грандиозне прославе свог педесетог рођендана, Иванов је доживео инфаркт миокарда. Утврђено је да има коронарну болест срца и након медицинских третмана, прописана му је терапија, уз чије коришћење му је предложено да драстично промени свој начин живота, због озбиљности своје болести. Иако је престао да пуши и почео да се придржава савета лекара, Трифон Иванов је доживео масиван срчани удар 13. фебруара 2016. године, који није преживео. За собом је оставио двоје деце.
Награде
[уреди | уреди извор]- ЦСКА Софија
- Бугарска "А Група": 1988/89, 1989/90, 1991/92
- Бугарски Куп: 1988/89
- Бугарски Супер Куп: 1989
- Рапид Беч
- Аустријски Куп: 1994/95
- Бундеслига: 1995/96
- УЕФА Куп Победника Купова (вицешампион): 1995/96
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Former Bulgaria defender Ivanov dies aged 50”. uefa.com. 13. 2. 2016.