Пређи на садржај

Хуан Скијафино

С Википедије, слободне енциклопедије
Хуан Скијафино
Лични подаци
Датум рођења (1925-07-28)28. јул 1925.
Место рођења Монтевидео, Уругвај
Датум смрти 13. новембар 2002.(2002-11-13) (77 год.)
Место смрти Монтевидео, Уругвај
Позиција офанзивни везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1943—1954
1954—1960
1960—1962
Пењарол
Милан
Рома
227
149
39
(88)
(47)
(3)
Репрезентативна каријера
1946—1954
1954—1958
Уругвај
Италија
21
4
(9)
(0)
Тренерска каријера
1974—1975
1975—1976
Уругвај
Пењарол

Хуан Алберто Скијафино (шп. Juan Alberto Schiaffino; 28. јул 192513. новембар 2002) био је уругвајскоиталијански фудбалер.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Провео је осам успешних година у Пењаролу. Након тога, Скијафина је купио италијански клуб Милан, за тадашњи рекордни износ од 52 милиона лира, септембра 1954. године.[1] Одиграо је укупно 171 утакмицу за Милан и постигао 60 голова, а учествовао је и у финалу Купа шампиона 1958, који је Милан изгубио од Реал Мадрида резултатом 2:3 (после продужетака). Био је међу кључним офанзивним играчима у миланском тиму, којим су тада доминирале стране звезде као што су Нилс Лидхолм и Гунар Нордал. Освојио је три државна првенства са Миланом (1955, 1957 и 1959).[2] Клуб је напустио 1960. године и прешао у Рому, имао је две солидне сезоне. У Роми је завршио играчку каријеру.[1]

Играо је за две репрезентације; прво за репрезентацију Уругваја од 1946. до 1954, а касније и за репрезентацију Италије од 1954. до 1958, пошто му је деда по оцу био пореклом из провинције Ђенове.[1]

За Уругвај је одиграо је 21 утакмицу, постигавши девет голова, а четири пута је наступио за репрезентацију Италије.

Скијафино је учествовао у победи Уругваја на Светском првенству 1950. године, постигавши један гол у финалу. Утакмица је одиграна на стадиону Маракана у Рио де Жанеиру. Меч се сматра једним од највећих изненађења у историји фудбала; пошто је Уругвај победио резултатом 2:1 репрезентацију Бразила која је као домаћин била апсолутни фаворит.[3] Играо је и на Светском првенству 1954. године, помогао је Уругвају да дође до четвртог места на турниру.

Преминуо је 13. новембра 2002, сахрањен је на гробљу Бусео у Монтевидеу.[4]

Тим Уругваја из 1950. године (Скијафино је у доњем реду трећи здесна).
Пењарол
Милан[5]
Рома

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Индивидуални

[уреди | уреди извор]
  • Први тим Светског првенства: 1950.[6]
  • IFFHS најбољи уругвајски играч 20. века[7]
  • IFFHS јужноамерички играч 20. века (6 место)[7]
  • IFFHS најбољи играч 20. века (17 место)[7]
  • Часопис World Soccer: избор међу 100 најбољих фудбалера свих времена[8]
  • Кућа славних Милана[5]
  • IFFHS легенде[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Sebastiano Vernazza (14. 11. 2002). „Addio geniale Schiaffino” (на језику: Italian). La Gazzetta dello Sport. Приступљено 18. 1. 2015. 
  2. ^ „Schiaffino, legend on two continents”. FIFA.com. 15. 2. 2012. Архивирано из оригинала 23. 06. 2015. г. Приступљено 20. 02. 2020. 
  3. ^ „How Uruguay broke Brazilian hearts in the 1950 World Cup”. BBC News. 
  4. ^ „Farewell to a big one” (на језику: шпански). LR21. 15. 11. 2002. 
  5. ^ а б „A.C. Milan Hall of Fame: Juan Alberto Schiaffino”. acmilan.com. Приступљено 1. 4. 2015. 
  6. ^ „FIFA World Cup All-Star Team – Football world Cup All Star Team”. Football.sporting99.com. Архивирано из оригинала 30. 6. 2016. г. Приступљено 28. 6. 2012. 
  7. ^ а б в „IFFHS' Century Elections”. 
  8. ^ „World Soccer Players of the Century”. World Soccer. Приступљено 29. 8. 2014. 
  9. ^ „IFFHS announce the 48 football legend players”. IFFHS. 25. 1. 2016. Приступљено 14. 9. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]