Челарево
Челарево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобачки |
Општина | Бачка Паланка |
Становништво | |
— 2022. | 4128 |
— густина | 122/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 16′ 10″ С; 19° 31′ 40″ И / 45.26950° С; 19.52788° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 76 m |
Површина | 33,7 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 21413 |
Позивни број | 021 |
Регистарска ознака | BP |
Челарево (слч. Čelárevo; раније Чиб) је насеље у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2002. било је 5423 становника, a према попису из 2022. било је 4128 становника.
У Челареву се налази фабрика пива Карлсберг Србија, основана 1892. године, која је једна од најпознатијих и најбољих пивара у региону. Недалеко од насеља се налази и археолошко налазиште од изузетног значаја, познато под именом Аварска некропола.
Историја
[уреди | уреди извор]Чеб се јавља у 18. веку као српско насеље. У њему 1733. године има 115 домова. А православни свештеници су: Илија и Гаврил Јовановић, те Михаил Маријановић.[1]
Пре Другог светског рата место је било насељено претежно живљем немачке етничке припадности и звало се Чиб. Доста се гајила кудеља, која се прерађивала у локалној фабрици.[2] Након исељавања Немаца, 1946. године, место насељавају колонисти из Босанске Крајине, а месту је промењено име у Челарево у знак сећања на народног хероја Здравка Челара (1917—1942).
У Челареву се налази Дворац Дунђерски.
Спорт
[уреди | уреди извор]Познати спортски клубови из Челарева су: фудбалски клуб ЧСК Пивара, који се тренутно такмичи у Српској лиги Војводина, трећем рангу такмичења, затим женски кошаркашки клуб Челарево, који је члан супер лиге Србије, а такође једна од најуспешнијих спортских секција у Челареву су и стонотенисери.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Челарево живи 4397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,6 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1865 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91. (Према попису становништва 2011. годеине)
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
м | ж |
|||
? | 8 | 9 | ||
80+ | 23 | 67 | ||
75—79 | 44 | 71 | ||
70—74 | 113 | 148 | ||
65—69 | 160 | 171 | ||
60—64 | 162 | 193 | ||
55—59 | 130 | 136 | ||
50—54 | 217 | 238 | ||
45—49 | 233 | 219 | ||
40—44 | 194 | 221 | ||
35—39 | 186 | 169 | ||
30—34 | 188 | 184 | ||
25—29 | 189 | 213 | ||
20—24 | 184 | 188 | ||
15—19 | 168 | 160 | ||
10—14 | 179 | 136 | ||
5—9 | 146 | 156 | ||
0—4 | 112 | 108 | ||
Просек : | 38,6 | 41,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.199 | 658 | 1.385 | 97 | 57 | 2 |
Женски | 2.387 | 517 | 1.414 | 378 | 75 | 3 |
УКУПНО | 4.586 | 1.175 | 2.799 | 475 | 132 | 5 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.143 | 204 | 0 | 0 | 640 |
Женски | 974 | 52 | 0 | 0 | 619 |
УКУПНО | 2.117 | 256 | 0 | 0 | 1.259 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 34 | 75 | 24 | 25 |
Женски | 1 | 13 | 103 | 13 | 4 |
УКУПНО | 6 | 47 | 178 | 37 | 29 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 6 | 11 | 46 | 13 | 7 |
Женски | 12 | 10 | 10 | 48 | 60 |
УКУПНО | 18 | 21 | 56 | 61 | 67 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 23 | 1 | 0 | 29 | |
Женски | 11 | 3 | 0 | 15 | |
УКУПНО | 34 | 4 | 0 | 44 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Пивара Челарево
-
Музеј пиваре
-
Католичка црква
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
- ^ "Политика", 20. март 1937
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.