Шорски национални парк

Шорски национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Мјесто	Кемеровска областРусија
Најближи град	Кемерово
Координате	52° 35′ N 88° 20′ E
Површина	4.180 km²
Основано	27. децембар 1989. године

Шорски национални парк (рус. Шорский национальный парк) је шумска, планинска област у југозападном Сибиру, где Западносибирска низија прелази у Јужносибирске планине. То је већином област црне тајге (92% шуме парка). Парк има површину од 4.180 km², налази се у јужном делу Кемеровске области, око 300 км јужно од града Кемерово. Ова област је домовина народа Шорци, и историјски је био повезан са рудном и дрвном индустријом пре него што је постао заштићено подручје 1989. године.

Топографија

Највећи део парка чине планине средње висине, са дубоким речним долинама. Планине су просечне висине од 500 до 800 m, а највиша је планина Кубез са висином од 1555 m. На западу се граничи са високим Алтајским планинама, а на истоку са Абаканским гребеном. Река Мрасу је највећа река у парку, протиче од севера ка југу кроз средишњи део парка. Парк се протеже 110 км од севера ка југу и 90 км од истока ка западу. Геолошки посматрано то је крашки предео, са кречњачким стенама, изворима, пећинама, и необичним каменим формацијама.

Шорски

Клима

Клима у националном парку Шорски је " умереноконтинентална клима" (Кепенова класификација климата Dfb), са великим дневним и годишњим температурним променама. Парка карактеришиу неуобичајено високе температуре и падавине за подручје Сибира (просечне годишње падавине износе 950 мм, а просечна висина снежног покривача износи 70 цм).

Фауна

Парк је део екорегиона Четинарске шуме Алтајско-Сајанских планина. Шумско подручје чине Јужносибирске тајге, са сибирским бором и сибирском јелом као најчешћим дрвећем. Мање честа дрвећа су смрча, бор и јасика; док се врбе срећу у нижим плавним ливадама. У парку је забележена 51 врста дрвећа и жбуња, преко 600 васкуларних биљака, 300 врста маховине и преко 200 врста гљива.

Фауна

Бројни сисари насељавају парк, од којих су неки: мрки медвед, црвени јелен, срна, сибирска ласица, и самур (по ком је ово подручје нарочито познато). У парку постоји 61 забележена врста сисара, 183 врста птица и 14 врста рибе. Од предатора су ту: вук, лисица, ждеравац, ласице, Велика ласица, видре, јазавац, и рис. Постоје релативно мали број врста карактеристичних за станиште степске шуме.

Историја

Народ Шорци ово подручје сматрају као свој дом. Историјски, они су у Русији познати као изузетни ковачи гвожђа, и због своје вере у шаманизам. Данас, у парку поред обала река налазе се мала шорска села. Активно сечење шума на овом подручју је престало након стварања парка, а зрела шума сада расте.