Prijeđi na sadržaj

Izvor: Wikipedija
Ћирилично слово Ꙉ
Глас:/dʑ/, /tɕ/
Назив:дѥрв
Ћирилица
Слова словенских језика
АБВГҐДЂ
ЃЕЀЁЄЖЗ
З́ЅИЍЙІЇ
ЈКЛЉМНЊ
ОŌПРСС́Т
ЋЌУӮЎФХ
ЦЧЏШЩЪЫ
ЬЭЮЯ
Слова несловенских језика
Стара слова
ҀѺ
ѸѠѼѾ
ѢѤѦ
ѪѨѬѮ
ѰѲѴѶ

Đerv (glagoljica: , stara ćirilica: Ꙉ, ꙉ) je slovo staroslovenskog jezika koje se koristilo u glagoljici i staroj ćirilici. Korišćen je u mnogim srednjevekovnim srpskohrvatskim rukopisima za predstavljanje glasova /dʑ/ i /tɕ/ (moderni đ i ć).[1]

Đerv je osnova modernih ćiriličnih slova Ћ i Ђ; potonje je zapravo direktno oživljavanje djerv-a, i smatra se istim slovom.[1]

Pravopisna reforma i oblikovanje slova Ћ i Ђ

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Vukova reforma

Slovo Ћ je prvi upotrebio Dositej Obradović u direktnoj reformi djerv-a.[2][3]

Slovo Ђ je 1818. godine osmislio Vuk Stefanović Karadžić, nakon nekoliko predloga za reformu đerva Lukijana Mušickog i Gligorija Geršića.[1][4][5]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 1,2 Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, p. 14-15. 1899.
  2. Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. 1899.
  3. George L Campbell and Christopher Moseley, The Routledge Handbook of Scripts and Alphabets, 2nd ed., Routledge, 2013, ISBN 1135222967, p. 85.
  4. Lalević, Miodrag S. (1953). Potsetnik iz srpskohrvatskog jezika i pravopisa: s pravopisnim i jezičkim savetnikom. Rad. str. 75. »Облик му је у Вуковој азбуци дао песник Лукијан Мушицки« 
  5. Петар Ђорђић. Историја српске ћирилице. Београд, 1971.

Povezano

[uredi | uredi kod]