Angara (raketa-nosač)
| |
|---|---|
| Tip: | Raketa-nosač |
| Poreklo: |  Rusija
|
| Službena istorija | |
| U službi: | U razvoju |
| Korisnik: | Roskosmos |
| Konstruktor | KB "Hruničev" |
| Godina projektovanja | 1992. |
| Proizvođač: | Državni kosmički naučno-proizvodni centar „M. V. Hruničev" |
| Specifikacije | |
| Težina: | 171-1.133 t |
| Dužina: | 35-66 m |
| Prečnik: | 2,9 -8,8 m |
| Motori: |
I faza: jednokomorni RD-191 |
| Potisak: |
RD-191: 1.920 kN |
| Gorivo: | RP-1 Kerozin i tečni kiseonik |
| Sistem vođenja: | Inercijalni sa radio kontrolom |
| Sistem skretanja: | Upravljanje potiskom Vernier motora Upravljanje vektorom potiska motora |
Angara je nova porodica raketa-nosača modularnog tipa sa kiseonično-kerozinskim raketnim motorima. Masa korisnog tereta na Nisku Zemljinu orbitu orbitu iz Plesecka iznosi od 1,5 do 35 tona, a motori neće koristiti agresivne i toksične vrste raketnog goriva. Puštanje u rad omogućiće Rusiji da lansira sa svoje teritorije sve vrste kosmičkih letelica i obezbediće joj nezavisni pristup svemiru.[2]
Sa razvojem nove univerzalne rakete počelo se 1992. godine. Vlada Ruske Federacije je objavila konkurs u avgustu 1994. godine, na kom je pobedio institut Hruničeva. Projekat je dobio naziv „Angara". [3]
Novi kompleks trebao je da zameni sve postojeće rakete-nosače koje rade na visokotoksični heptil, što je obuhvatalo rakete lake i teške klase. Modularni princip je obećavao univerzalnost, pouzdanost i jeftinoću, kao i već rastući trend korišćenja u komercijalne svrhe-mnogobrojnost.
U zavisnosti od mase korisnog tereta koji treba da ponese, tako i od broja raketnih modula u osnovi rakete, Angara čini familiju univerzalnih raketa-nosača nomenklature A1 do A7. Osnovna sa jednim univerzalnim raketnim modulom URM-1, lake klase, dobila je oznaku A1, a ona teške A5. A1 bi u budućnosti trebala da zameni čitav niz raketa vojnog porekla, proisteklih iz Novog START programa, do 3,7 tona nosivosti iz Plesecka, na 200 kilometara visine. A5 nosivosti do 24,5 tone bi zamenila porodicu Proton (raketa).
Za dalji razvoj predložene su A3, nosivosti 14,5 tona, trenutni ekvivalent Sojuza, i A7 nadteške klase do 35 tona korisnog tereta iz Plesecka. Nosači superteške klase (do 100 tona nosivosti) se razvijaju u konkurentskom studiju na bazi rakete Energija.
Raketa se sastoji iz dve faze:
- prvoj, u kojoj se kombinuju identični Univerzalni raketni moduli URM-1, jedan središnji i više istih u snopu. URM-1 sam po sebi je raketa visine 25m i prečnika oko 3m, nosivosti 1,5 tonu. Motor koristi kerozin hlađen oksidansom tečnim kiseonikom-RD-191, sa jednom mlaznicom, potiska oko 200 tona. Moguće je kombinovanje do 7 ovakvih modula u vidu bustera.
- u drugoj je jedinstveni URM-2, preuzet sa rakete-nosača Sojuz 2. Motor je visokoefikasni četvorokomorni sa četiri mlaznice, model RD-0124A. Gorivo je isto, kerozin kombinovan sa tečnim kiseonikom- RP-1, a potisak je oko 30 tona.[4]
Raketa je u planirano vreme, krajem 2013. godine, bila spremna za montažu, ali postrojenje na kosmodromu u Plesecku nije. Zato je prva proba više puta odlagana. Dana 9. jula 2014. uspešno je testirana A-1.2PP.[5] Kasnije iste godine, 23. decembra u 05.57.25 UTC poletela je Angara A5 sa razgonim blokom Briz-M, koji se odvojio 12 min kasnije.[6]
- ↑ Familija raketa-nosača „Angara“[mrtav link] Ruska reč, pristupljeno: 03.11.2014.
- ↑ Ruska armija počela sveobuhvatna ispitivanja teške rakete „Angara-A5” Fakti.org, 27.08.2014.
- ↑ Autor: Sergej Tihonov Konstruktor „Angare" prevazišao konkurenciju Arhivirano 2014-11-06 na Wayback Machine-u rus. {{{1}}} Žurnal Ekpert, 02. novembar 2014.
- ↑ Autor: Grujica Ivanović Lansiranje lake i teške „ Angare" planirano za srrdinu i kraj 2014. Astronomski magazin , 25.05.2014.
- ↑ Raketa-nositelь tяželogo klassa "Angara-A5" RIA Novosti , 23.12.2014.
- ↑ Razgonnый blok s maketom sputnika otdelilsя ot raketы "Angara-A5" RIA Novosti , 23.12.2014.
- Angara familija raketa na sajtu kompanije Hruničev Arhivirano 2017-01-18 na Wayback Machine-u (na ruskom)
- Angara familija na sajtu Encyclopedia Astronautica
- Angara familija na sajtu RussianSpaceWeb
