Пређи на садржај

Behenska kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Behenska kiselina
Nazivi
IUPAC naziv
Dokosanoinska kiselina
Drugi nazivi
Behenska kiselina; 1-Dokosanoinska kiselina; n-Dokosanoinska kiselina, n-Dokosanoat, Glikon B-70, Hidrofolna kiselina 560, Hidrofol 2022-55, Histren 5522, Histren 9022, Prifrak 2989, C22:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.646
EC broj 204-010-8
KEGG[1]
UNII
  • O=C(O)CCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC
Svojstva
C22H44O2
Molarna masa 340,59 g·mol−1
Agregatno stanje Belo-žuti kristali ili prah
Tačka topljenja 80.0 °C[4]
Tačka ključanja 306 °C
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Behenska kiselina (dokosanoinska kiselina) je normalna karboksilna kiselina. Ona je zasićena masna kiselina sa formulom C21H43COOH.

Ona je glavna komponenta (9%) behenola (ili behenovog ulja), koje se ekstrahuje iz semena drveta Moringa oleifera. Ona je dobila ime po persijkom mesecu bahman, tokom koga se korenje ovog drveta žanje.[5]

Behenska kiselina je takođe prisutna u nekim drugim uljima, uključujući ulje iz uljane repice i kikirikija[6]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. 2001. doi:10.1351/pac200173040685. 
  5. ^ History and Nomenclature
  6. ^ USDA Scientists Find Treasure in Peanut Skins Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2006).