Biser
Biser je tvorevina nekih školjki koje se nazivaju bisernim.
Sve školjke se hrane pasivno, što znači da „čekaju“ da im sitan plen dođe do usta zahvaljujući strujanju vode. U filtriranju hrane, značajnu ulogu imaju i škrge. Tada one otvaraju kapke svoje ljušture koja ih inače štiti. Međutim, dešava se da tom prilikom zrno peska ili kakvo drugo nepoželjno telo ili biće upadne unutar školjke. Neke školjke, kao što je oštriga, tada oblažu to telo slojem sedefa, kojim su inače obložene i unutrašnje strane njihovih kapaka. Sedef se luči iz plašta. Na taj način one sprečavaju da zrno peska izgrebe njihovo mekano telo. Tako nastaje biser, koji u svom središtu sadrži zrno peska ili već neki drugi predmet ili biće.
Biser je sačinjen od sedefa koji se sastoji od kalcijum-karbonata, dakle sličan je kredi.
Oblik ne mora da im bude potpuno pravilan, ali su najcenjeniji oni koji su loptasti ili u obliku suze, koji su dosta retki.
Mogu biti beli, ali i crni, kao i u prelaznim nijansama. Poznati su i roze, plavi, žuti, zeleni i ljubičasti.
Bisere često svrstavaju u drago kamenje i od njih se pravi veoma skupocen nakit. Od bisera se najčešće prave ogrlice, narukvice i minđuše.
U Australiji postoje lovci na bisere koji rone na dah. Njihovo zanimanje nije lako, ne samo zbog toga što rone bez opreme, već i zbog raznih opasnih životinja, kao što su ajkule.
Danas postoje podmorske farme u kojima se uzgajaju biserne školjke. Najpoznatije su one u Japanu i Australiji. U ovim farmama se prave veštački biseri tako što se namerno u školjke ubacuju zrnca peska ili bilo kakve kuglice kako bi se podstakao proces stvaranja bisera. Ovo mora da se radi veoma pažljivo, kako se osetljiva školjka ne bi povredila. Vlasnici farmi moraju da vode računa i da u taj ograđeni deo ne zaluta neka morska zvezda za koju su školjke prava poslastica.
U svetu su poznati i ohridski biseri koje pravi nekoliko porodica iz Makedonije. Ohridski biser se dobija od sedefa sa ljuštura školjki koji se brusi tako da se dobije kuglica. Ona se premazuje posebnom emulzijom dobijenom od krljušti ribe plaštine koja je endemit ohridskog jezera. Sastav emulzije je tajna i prenosi se sa oca na sina.
Najveći biser na svetu je težak 6,37 kg i procenjen je na više od 30 miliona američkih dolara. Nađen je na Filipinima 1934. godine i nazvan „Lao-Cea“. Školjka koja ga je napravila pripada vrsti Tridacna gigas (gigantska tridakna).
Biser u žargonu srpskog jezika označava lapsus ili izrečenu glupost, ali se u prenesenom značenju koristi i da označi dobru misao, dobar iskaz ili čak (književno) delo od velike vrednosti. U širem značenju koristi se da označi nešto što je dragoceno ili posebno.
- Grupa autora. 1982. Ilustrovana enciklopedija „Priroda“. Vuk Karadžić. Beograd.
- Andrić, D. 1976. Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i izraza. BIGZ: Beograd.
