Пређи на садржај

Igor Vuk Torbica

С Википедије, слободне енциклопедије
Igor Vuk Torbica
Lični podaci
Datum rođenja(1987-02-28)28. februar 1987.
Mesto rođenjaTitov Drvar, SFR Jugoslavija
Datum smrti16. jun 2020.(2020-06-16) (33 god.)
Mesto smrtiRovinj, Hrvatska
Umetnički rad
Najvažnija dela
Carstvo mraka
Tartif
Hinkemann

Igor Vuk Torbica (Titov Drvar, 28. februar 1987 — Rovinj, 16. jun 2020) bio je srpski pozorišni reditelj i univerzitetski predavač.

Biografija

[уреди | уреди извор]

Srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn završio je u Puli a Fakultet dramskih umetnosti, 2013. godine, u Beogradu (Srbija), u klasi profesorke Alise Stojanović.[1] Kao najbolji student pozorišne režije u generaciji,[2] dobitnik je nagrade „Hugo Klajn”.[3] Na trećoj godini studija, njegova ispitna predstava Pokojnik dobila je glavnu nagradu festivala Studio fest i biva uvrštena u redovni repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[4]

Njegova profesorka i saradnica Alisa Stojanović je povodom Torbičinog samoubistva izjavila da je pored bolovanja od depresije, godinama bio predmet mobinga i drugih vidova zlostavljanja od strane direktora pozorišta, posebno Jugoslovenskog dramskog.[5][6]

Pre smrti započeo je rad na projektu Zločin i kazna, zapisi iz podzemlja.[7]

Opisivan je kao jedan od najtelentovanijih reditelja svoje generacije.[8]

Bio je kritičar politike Aleksandra Vučića.[9]

Revija „Igorovi dani” održana je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu od 24. do 28. januara 2022. kao u i Narodnom pozorištu u Beogradu, od 26. do 30. januara.[10]

Režija (izbor)

[уреди | уреди извор]
Carstvo mraka - režija Torbice, Narodno pozorište u Beogradu

Kao asistent režije sarađivao je na predstavama Dina Mustafića („Rođeni u YU”, Jugoslovensko dramsko pozorište, te Patriotic Hypermarket, Bitef teatar, Sonje Vukićević (Rodoljupci, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad i Ane Đorđević (Četrnaesta, Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka). Režirao je Moliereovog Don Žuana (Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin), von Kleistov Razbijeni vrč (Jugoslovensko dramsko pozorište, Tollerovog Hinkemanna (Zagrebačko kazalište mladih, Zagreb),[11] von Horvathove Priče iz Bečke šume (Gradsko dramsko kazalište „Gavella”, Tolstojevo Carstvo mraka (Narodno pozorište u Beogradu).[12]

Nagrade

[уреди | уреди извор]

Na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu Bez prevoda, u Užicu 2016. godine, Torbica dobija nagradu Ardalion za najbolju režiju za predstavu Hinkemann, koja je ujedno proglašena i za najbolju predstavu festivala. Ista biva najbolja i na 31. festivalu Gavelline večeri, a Torbica opet osvaja Nagradu za režiju. Hinkemann dobija i Nagradu hrvatskog glumišta za najbolju dramsku predstavu u celini,[13] a na 24. međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci dobija čak četiri nagrade žirija.[14] Nagrada „Bojan Stupica” posthumno mu je dodeljena 2021.[15]

Teatrografija

[уреди | уреди извор]
Бр. Naslov Premijera Pozorište Pisac/Adaptacija
Asistent reditelja 1 Rođeni u Yu[16] 12. oktobar 2010.

Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Srbija

Dino Mustafić
2 Rodoljupci[17] 15. jun 2011. Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija Jovan Sterija Popović
3 Patriotic Hypermarket 03. oktobar 2011. Bitef teatar, Beograd, Srbija Milena Bogavac, Jeton Neziraj
4 Četrnaesta 18. oktobar 2013. Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka Ana Đorđević
Reditelj 1 Pokojnik[7] 28. septembar 2012. Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Srbija

Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, Srbija

Branislav Nušić
2 Don Žuan[7] 18. decembar 2013. Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin, Srbija Molijer
3 Razbijeni krčag[7] 13. februar 2015. Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Srbija Hajnrih fon Klajst
4 Hinkemann[7] 07. novembar 2015. Zagrebačko kazalište mladih, Zagreb, Hrvatska Ernest Toler
5 Ožalošćena porodica[7] 24. septembar 2016. Slovensko ljudsko gledališče, Celje, Slovenija

Prešernovo gledališče, Kranj, Slovenija

Branislav Nušić
6 Priče iz Bečke šume[7] 05. decembar 2016. Gradsko dramsko pozorište Gavela, Zagreb, Hrvatska Odon von Horvath
7 Carstvo mraka[7] 24. mart 2017. Narodno pozorište u Beogradu, Beograd, Srbija Lav Nikolajevič Tolstoj
8 Mizantrop[7] 24. maj 2017. Hrvatsko narodno kazalište Ivana Pl Zajca Rijeka, Hrvatska Molijer
9 Tit Andronik[7] 23. mart 2018. Zagrebačko kazalište mladih, Zagreb, Hrvatska Šekspir
10 Krvave svadbe[7] 09. avgust 2018. Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija

Grad Teatar Budva, Budva, Crna Gora

Federiko Garsija Lorka
11 Emilia Galotti[18] 06. oktobar 2018. Slovensko Narodno Gledališče Drama, Ljubljana, Slovenija Gothold Efraim Lesing
12 Tartif[7] 08. februar 2019. Narodno pozorište Sombor, Sombor, Srbija

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija

Autorski projekat Igora Vuka Torbice, po motivima originalne Molijerove drame "Tartif"
13 Bakhe - kratak pregled raspada[7] 09. maj 2019. Narodno pozorište u Bitolju, Bitolj, Severna Makedonija Euripid
14 Strahovi[7] 10. oktobar 2019. Prešernovo gledališče, Kranj, Slovenija Henrik Ibzen
15 Strah - jedna topla ljudska priča[7] 13. februar 2020. Narodno pozorište u Pirotu, Pirot, Srbija Autorski projekat Igora Vuka Torbice, inspirisano dramskim tekstovima Franca Ksavera Kreca

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „» Igor Vuk Torbica”. hnk-zajc.hr. Приступљено 2021-11-16. 
  2. ^ „Godina bez Igora Vuka Torbice: Da li smo nešto dužni?”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-06-17. Приступљено 2021-11-15. 
  3. ^ Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Tragičan odlazak Igora Vuka Torbice”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-11-16. 
  4. ^ „Dovoljno je samo – reditelj”. Vreme. Приступљено 20. 1. 2019. 
  5. ^ „УЖАСНЕ ОПТУЖБЕ Алиса Стојановић прозвала ЈДП и редитеља Поповског да су допринели самоубиству Игора Вука Торбице”. Blic. 2021. 
  6. ^ „Alisa Stojanović progovorila o tragičnom kraju Igora Vuka Torbice”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-09. Приступљено 2021-11-16. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Stalno smo u potrazi za "tatom": Ko je bio Igor Vuk Torbica”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-09. Приступљено 2021-11-15. 
  8. ^ „Svitac nad Jugoslavijom”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-11-15. 
  9. ^ „Ništa kod Vučića nije fascinantno da bi zaslužio scenu - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15. 
  10. ^ „„Игорови дани” посвећени Игору Вуку Торбици у Новом Саду и Београду”. Politika Online. Приступљено 2022-01-19. 
  11. ^ „Hrvatska predstava "Hinkeman" večeras u Beogradu: Posledice rata su plodno tlo za razvoj fašizma”. Blic. Приступљено 20. 1. 2019. 
  12. ^ „Igor Vuk Torbica: I mi smo kao narod u “carstvu mraka””. Novosti. Приступљено 20. 1. 2019. 
  13. ^ „Mirno spavam sa vukom u sebi”. Politika. Приступљено 20. 1. 2019. 
  14. ^ „Igor Vuk Torbica”. HNK Ivana pl Zajca Rijeka. Приступљено 20. 1. 2019. 
  15. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Награда „Бојан Ступица” постхумно редитељу Игору Вуку Торбици”. Politika Online. Приступљено 2021-03-25. 
  16. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-15. 
  17. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-15. 
  18. ^ „Igor Vuk Torbica: Za to, kar počnem, je potreben čas. In potrpljenje.”. RTVSLO.si (на језику: словеначки). Приступљено 2022-02-02. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Igor_Vuk_Torbica&oldid=28521239”